G, Dundo,
Opet dva neuspešna pokušaja. Ja na ekranu ne vidim ta dva teksta, koja sam napisao, a ne znam da li vi vidite.
Da pokušam i treći put, još kraće.
1. Ciljeve na teritoriji Srbije i predratne Jugoslavije Amerikanci su bombardovali isključivo danju. Englezi i danju i noću.
2. Tačno je da Englezi nisu bombardovali ciljeve u Beogradu, ali jesu i u Srbiji i Jugoslaviji.
3. Pratnju i zaštitu američkim bombarderima u misijama na ovim prostorima davali su isključivo američki lovci.
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Имам разумења за Ваше проблеме са сервером.
Odavde se poprilicno cinilo da su Klinton i Bler bili rame uz rame za vreme cele akcije. Mislim medijski je to tako prikazano. A sto se konkretno aviona tice, leteli su britanski (bar) Harrier-i i Tornado IDS.
Данас ми је мали јубилеј - ово је мој 100. прилог. Знам да не могу да се мерим са неким овдашњим "манијацима", али ни стотка није лоша. Ево једне интересантне фотографије из моје колекције (надам се да јесте Београд). На полеђини пише 29. јун 1940. Тих дана су биле велике полаве на Душановцу и у Маринковој бари, па је то можда неки траг. Кућа (кафана?) с леве стране има ћирилични назив који се завршава са "... Париз".
Celo veče držim ovu fotografiju na ekranu,i što je duže gledam sve više "JAVLJA mi se" da je ovo ipak RAKOVICA odnosno deo kod Žel. stanice-Bivša VIŠEVAČKA ulica..... AKO sam u pravu,fotograf je stajao na nasipu pruge usmeren ka jugozapadu. Objekat kafane je posle rata bio prodavnica nameštaja.
Rakovica je inače često plavljena nakon obilnih padavina, a nasip pruge je upravo sprečavao oticanje vode ka T. reci.
Sve ove zgrade,i ulica u ovom delu, su nestale tokom proširenja stanice sredinom 70-ih.
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
Далеко сам од етнолога али ово може да се објасни само на три начина:
Обукле су свечаније одело па су приликом пресвлачења остале босе јер нису хтеле да се "сликују" у радним (и јединим) опанцима који су изгледали отприлике овако:
Друга опција је обичај.
Наиме, често су жене ишле босоноге са великом воштаницом у рукама на поклоњење каквој светињи у оближњи манастир или у време сеоске литије ако је падала за лепог времена.
Трећа опција је обичај везан за узгајање лана а посебно конопље, када су жене све радове али и обреде везане за њих, обављале искључиво босе.
Ево дела текста где се не спомиње да су босоноге али можете видети читав низ веровања везаних за ову мистичну биљку.
"Народна веровања о конопљи настала су у прошлости, када је она гајена у сваком домаћинству и када је употреба била велика. Већ између два светска рага, упоредо са променама које је доносио бржи индустријски развој, из године у годину све брже смањивана је производња конопље и зависност од њеног драгоценог влакна, тако да су све брже потискивана и веровања о њој.
Према народним веровањима ретко је која биљка била толико изложена утицајима злих демона, и са друге стране, ретко је која биљка толико пуна нарочите снаге као конопља. Зато су се од сетве па док се не оснује и не изатка, предузимале профилактичке мере и разноразна врачања. Конопља је врло често и табуирана.
Народ је веровао да је конопљу најбоље сејати на Ђурђевдан или Јеремијин дан - дан када се у змијама инкарниране душе пре сунца терају од куће. Најрадије су се сејале у понедељак или суботу, а никако у среду, петак, нити у Великој и Белој недељи. Тада се ни сви други послови око конопље нису радили. У семену конопље стајало је ускршње јаје (да је не туче град). Пред сејање у земљу су се закопавала три јајета, или се то после сејања чинило са једним јајетом. Када се конопља засеје, око њиве се жмурећи оптрче три круга да је птице не виде и не поједу.
После сетве, да би конопље лепо расле, изводиле су се разноврсне обредне игре. У Јарменовцима било је то коло паун, које су жене играле поскакујући, док су се девојке и деца љуљали на витлу и на највећој висини узвикивали: 'Волике ми конопље!. У Такову и Великој Иванчи (село у Шумадији) игра се зове: конопљарица. У Такову (до Првог светског рата свуда, а после местимично) то је била веома омиљена игра, која се састојала из низа предивних призора: Земља се орала и сејала конопља. Изниклу конопљу чувала је конопљарица (мушкарац прерушен у жену), која на четвртастом штапу (као на преслици) преде повесмо конопље, разговара са путницима намерницима, води са њима љубав, остаје трудна и порађа се. Поп крсти дете, утврђује се на кога дете личи и оцу се изручује цеђ на главу (све се изводи опонашањем појединих могућих ситуација из обреда)."
Слика Теодора фон Хормана која приказује сађење конопље
Одбацио сам велико сиромаштво као једну од опција јер је мало вероватно да баш ниједна нема обућу али као што рекох, можда су опанци били неугледни за позирање.
А да су ципеле биле скупе, биле су. Највећи број жена са села никада их није ни имала.
Snimljeno pred poznatom prodavnicom "KUGLEX" u Beogradu, u Resavskoj ulici (tada ul. 1. maja), 1964g. U lokalu "KUGLEX"-a je danas, ako se ne varam, "Rudo" ili prodavnica ruskih religioznih i umetnickih predmeta.
Opet dva neuspešna pokušaja. Ja na ekranu ne vidim ta dva teksta, koja sam napisao, a ne znam da li vi vidite.
Da pokušam i treći put, još kraće.
1. Ciljeve na teritoriji Srbije i predratne Jugoslavije Amerikanci su bombardovali isključivo danju. Englezi i danju i noću.
2. Tačno je da Englezi nisu bombardovali ciljeve u Beogradu, ali jesu i u Srbiji i Jugoslaviji.
3. Pratnju i zaštitu američkim bombarderima u misijama na ovim prostorima davali su isključivo američki lovci.
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Имам разумења за Ваше проблеме са сервером.
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Имам разумења за Ваше проблеме са сервером.
Odavde se poprilicno cinilo da su Klinton i Bler bili rame uz rame za vreme cele akcije. Mislim medijski je to tako prikazano. A sto se konkretno aviona tice, leteli su britanski (bar) Harrier-i i Tornado IDS.
Celo veče držim ovu fotografiju na ekranu,i što je duže gledam sve više "JAVLJA mi se" da je ovo ipak RAKOVICA odnosno deo kod Žel. stanice-Bivša VIŠEVAČKA ulica..... AKO sam u pravu,fotograf je stajao na nasipu pruge usmeren ka jugozapadu. Objekat kafane je posle rata bio prodavnica nameštaja.
Rakovica je inače često plavljena nakon obilnih padavina, a nasip pruge je upravo sprečavao oticanje vode ka T. reci.
Sve ove zgrade,i ulica u ovom delu, su nestale tokom proširenja stanice sredinom 70-ih.
Možda grešim ????
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
http://www.youtube.com/watch?v=wCPjlHsVFuY&list=FLcItpQS3HHQhRei3TryYlkA&index=1&feature=plpp_video
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
Далеко сам од етнолога али ово може да се објасни само на три начина:
Обукле су свечаније одело па су приликом пресвлачења остале босе јер нису хтеле да се "сликују" у радним (и јединим) опанцима који су изгледали отприлике овако:
Друга опција је обичај.
Наиме, често су жене ишле босоноге са великом воштаницом у рукама на поклоњење каквој светињи у оближњи манастир или у време сеоске литије ако је падала за лепог времена.
Трећа опција је обичај везан за узгајање лана а посебно конопље, када су жене све радове али и обреде везане за њих, обављале искључиво босе.
Ево дела текста где се не спомиње да су босоноге али можете видети читав низ веровања везаних за ову мистичну биљку.
"Народна веровања о конопљи настала су у прошлости, када је она гајена у сваком домаћинству и када је употреба била велика. Већ између два светска рага, упоредо са променама које је доносио бржи индустријски развој, из године у годину све брже смањивана је производња конопље и зависност од њеног драгоценог влакна, тако да су све брже потискивана и веровања о њој.
Према народним веровањима ретко је која биљка била толико изложена утицајима злих демона, и са друге стране, ретко је која биљка толико пуна нарочите снаге као конопља. Зато су се од сетве па док се не оснује и не изатка, предузимале профилактичке мере и разноразна врачања. Конопља је врло често и табуирана.
Народ је веровао да је конопљу најбоље сејати на Ђурђевдан или Јеремијин дан - дан када се у змијама инкарниране душе пре сунца терају од куће. Најрадије су се сејале у понедељак или суботу, а никако у среду, петак, нити у Великој и Белој недељи. Тада се ни сви други послови око конопље нису радили. У семену конопље стајало је ускршње јаје (да је не туче град). Пред сејање у земљу су се закопавала три јајета, или се то после сејања чинило са једним јајетом. Када се конопља засеје, око њиве се жмурећи оптрче три круга да је птице не виде и не поједу.
После сетве, да би конопље лепо расле, изводиле су се разноврсне обредне игре. У Јарменовцима било је то коло паун, које су жене играле поскакујући, док су се девојке и деца љуљали на витлу и на највећој висини узвикивали: 'Волике ми конопље!. У Такову и Великој Иванчи (село у Шумадији) игра се зове: конопљарица. У Такову (до Првог светског рата свуда, а после местимично) то је била веома омиљена игра, која се састојала из низа предивних призора: Земља се орала и сејала конопља. Изниклу конопљу чувала је конопљарица (мушкарац прерушен у жену), која на четвртастом штапу (као на преслици) преде повесмо конопље, разговара са путницима намерницима, води са њима љубав, остаје трудна и порађа се. Поп крсти дете, утврђује се на кога дете личи и оцу се изручује цеђ на главу (све се изводи опонашањем појединих могућих ситуација из обреда)."
Слика Теодора фон Хормана која приказује сађење конопље
Одбацио сам велико сиромаштво као једну од опција јер је мало вероватно да баш ниједна нема обућу али као што рекох, можда су опанци били неугледни за позирање.
А да су ципеле биле скупе, биле су. Највећи број жена са села никада их није ни имала.
Snimljeno pred poznatom prodavnicom "KUGLEX" u Beogradu, u Resavskoj ulici (tada ul. 1. maja), 1964g. U lokalu "KUGLEX"-a je danas, ako se ne varam, "Rudo" ili prodavnica ruskih religioznih i umetnickih predmeta.