Početkom 1835. godine Knez Miloš je doneo odluku da se u Savamali, na velikom praznom placu, između današnjih ulica Kneza Miloša, Nemanjine, Sarajevske i Gepratove podigne dvorac od 24 sobe i dom Sovjeta od 16-17 soba. Toma Vučić Perišić je pregovarao sa majstorima iz Zemuna i Pančeva oko izrade planova i predračuna i posle silnih peripetija, o kojima postoji solidna dokumentacija, angažovao je arhitektu Franca Dobia koji je početkom 1837. godine nakon konačne pogodbe sa Knez Milošem započeo izgradnju dvorca. Troškovi izgradnje i to bez uređenja parka iznosili su 142.484,28 groša.
Dvorac u Savamali je po svojoj arhitekturi, kako piše Nestorović, pripadao "definitivno evropskom oblikovanju onog doba, istina, skromne plastike i dekoracije izvedene u malteru". Njegova pravilna osnova razuđena rizalitima na prednjoj strani i malim krilima na zadnjoj, pripada rešenjima ove funkcionalne grupe zgrada, kakve nalazimo ne samo u vojvođanskim varošima već i u Beču, Pešti ili drugim gradovima Srednje Evrope.
Na svojoj glavnoj fasadi "dvorac je imao 21 prozorsku osovinu i to, po četiri na bočnim krajnjim rizalitima, tri u srednjem i po pet između bočnih i srednjeg rizalita. Prozori, polukružni u prizemlju, pravougaoni na spratu, sem u srednjem rizalitu gde su takođe bili polukružni, dobrih proporcija i rasporeda, sa glavnim ulazom u prizemlju u srednjoj osovini, davali su solidan osnovni utisak kompoziciji. Spratni deo dvorca karakterističan je po završnim profilisanim vencima, parapetnim pojasevima, timpanon nad srednjim rizalitom, balkonom sa gvozdenom ogradom i naglašenim dorskim pilastrima. Bočne fasade sa jednim plitkim rizalitom upotpunjavale su celu kompoziciju dvorca koji je pružao prijatan izgled".
U ovaj dvorac, koji je bio delom i namešten po ondašnjoj poslednjoj evropskoj modi, Knez Miloš se nikada nije uselio. Ustavobranitelji su naterali Miloša da u junu 1839. godine napusti Srbiju i da vlast prepusti Milošu II, koji je nakon 25 dana vladanja umro, i potom maloletnom knez Mihailu, koji upravljao Srbijom dve godina kada su ga pristalice druge dinastije svrgle sa vlasti i na kneževski tron postavile Aleksandra Karađorđevića.
Milošev dvorac je po završetku par godina bio prazan, a onda ga je Knez Mihailo 1841. godine ustupio Savetu i ministarstvu finansija. Posle iseljenja Državnog saveta u ovoj zgradi je smešteno Ministarstvo finansija sve do 1941. godine kada je zgrada porušena prilikom nacističkog bombardovanja Beograda.
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
ОНЕ СУ СКРОМНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ И ДОБРЕ СУ ЗА ПО КУЋИ; НЕ ТРАЖЕ МНОГО И ВОЛЕ ДА РАДЕ НАПОЉУ. Могао је и фотограф да их замоли да сизују, да би његов коментар био веродостојнији, а можда су стварно у том тренутку биле босе. Горе су се дотерала, али су опанке чувале за хард тајмз.
Морам да признам, данас ме је звекнула нека фјака. Ваљда ово тмурно време утиче.
Мало сам слушао (гледао) музику на ЈуТјубу. А онда сам неке песме, које су одговарале мом сетном расположењу, окачио на блог ГАВРИЛО.
Ако вам је доста ТВ-а, а не бисте на поподневну дремку, погледајте ову комбинацију: пар полународних, Бајага, Џејмс Тејлор, Адела, Алиша Киз, Натали и Нет Кинг Кол, као и Кејт и Ен МекГеригл. Све то су већ познате, добре ствари, али је од њиховог првог емитовања прошло неко време. Да се мало подсетимо. Нарочито вам препоручујем овај последњи дует Канађанки, снимци су из 1977. године (уф, археологија).
"У Панђелиној кући је становала Шева Ада. Ово је последње сећање на њу, јер није имала никога ко би желео њене успомене. У њеном малом стану увек је мирисало на пудер и свеже опрану косу.
Шева је имала тридесетак година кад сам ја била предшколско дете. Радила је у музеју, у Одељењу антике и много се смејала. Нарочито јој је било смешно када би млади са чежњом гледали у испупчене листове смокве на мермерним телима куроса, а онда би гласно дувала нос у марамицу, заденуту за појасом. Живела је сама, а једног лета је повремено из њеног стана излазио ујутру неки човек, лица бледог и мутног као креда.
А онда је лето прошло, скидајући са грана истачкано лишће и огољевајући их као младу кожу, само тамне боје и тај човек је нестајао. Враћао се с јесени, када је хладан ваздух сакупљао звезде у нашем дворишту, у коме је нека заостала, прелакирана трешња висила са дрвета као песница детета, ударајући у тврде груди целог свода."
:exmark: ускоро, ускоро, позивам вас на промоцију своје књиге "Кућа која није хтела да нестане: отров(а)не приче о љубави", а ово је део приче о Шеви Ади)
Данас ми је мали јубилеј - ово је мој 100. прилог. Знам да не могу да се мерим са неким овдашњим "манијацима", али ни стотка није лоша. Ево једне интересантне фотографије из моје колекције (надам се да јесте Београд). На полеђини пише 29. јун 1940. Тих дана су биле велике полаве на Душановцу и у Маринковој бари, па је то можда неки траг. Кућа (кафана?) с леве стране има ћирилични назив који се завршава са "... Париз".
Честитамо!!!
Вероватно Мали Париз. Таквих назива је било по целој Србији...
G, Dundo,
Opet dva neuspešna pokušaja. Ja na ekranu ne vidim ta dva teksta, koja sam napisao, a ne znam da li vi vidite.
Da pokušam i treći put, još kraće.
1. Ciljeve na teritoriji Srbije i predratne Jugoslavije Amerikanci su bombardovali isključivo danju. Englezi i danju i noću.
2. Tačno je da Englezi nisu bombardovali ciljeve u Beogradu, ali jesu i u Srbiji i Jugoslaviji.
3. Pratnju i zaštitu američkim bombarderima u misijama na ovim prostorima davali su isključivo američki lovci.
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Имам разумења за Ваше проблеме са сервером.
G. Dundo,
da pokušam da Vam uštedim vreme.
U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne. Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944: Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.: Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Za 1999. nemam sređene i proverene sve podatke, ali ima indicija da je i RTS delo nekog britanskog Harijera.
Moj otac ( drugi desno) s kolegama i daktilografkinjama negde na N. Beogradu ili u Zemunu, 1950g.
Dvorac u Savamali
Početkom 1835. godine Knez Miloš je doneo odluku da se u Savamali, na velikom praznom placu, između današnjih ulica Kneza Miloša, Nemanjine, Sarajevske i Gepratove podigne dvorac od 24 sobe i dom Sovjeta od 16-17 soba. Toma Vučić Perišić je pregovarao sa majstorima iz Zemuna i Pančeva oko izrade planova i predračuna i posle silnih peripetija, o kojima postoji solidna dokumentacija, angažovao je arhitektu Franca Dobia koji je početkom 1837. godine nakon konačne pogodbe sa Knez Milošem započeo izgradnju dvorca. Troškovi izgradnje i to bez uređenja parka iznosili su 142.484,28 groša.
Dvorac u Savamali je po svojoj arhitekturi, kako piše Nestorović, pripadao "definitivno evropskom oblikovanju onog doba, istina, skromne plastike i dekoracije izvedene u malteru". Njegova pravilna osnova razuđena rizalitima na prednjoj strani i malim krilima na zadnjoj, pripada rešenjima ove funkcionalne grupe zgrada, kakve nalazimo ne samo u vojvođanskim varošima već i u Beču, Pešti ili drugim gradovima Srednje Evrope.
Na svojoj glavnoj fasadi "dvorac je imao 21 prozorsku osovinu i to, po četiri na bočnim krajnjim rizalitima, tri u srednjem i po pet između bočnih i srednjeg rizalita. Prozori, polukružni u prizemlju, pravougaoni na spratu, sem u srednjem rizalitu gde su takođe bili polukružni, dobrih proporcija i rasporeda, sa glavnim ulazom u prizemlju u srednjoj osovini, davali su solidan osnovni utisak kompoziciji. Spratni deo dvorca karakterističan je po završnim profilisanim vencima, parapetnim pojasevima, timpanon nad srednjim rizalitom, balkonom sa gvozdenom ogradom i naglašenim dorskim pilastrima. Bočne fasade sa jednim plitkim rizalitom upotpunjavale su celu kompoziciju dvorca koji je pružao prijatan izgled".
U ovaj dvorac, koji je bio delom i namešten po ondašnjoj poslednjoj evropskoj modi, Knez Miloš se nikada nije uselio. Ustavobranitelji su naterali Miloša da u junu 1839. godine napusti Srbiju i da vlast prepusti Milošu II, koji je nakon 25 dana vladanja umro, i potom maloletnom knez Mihailu, koji upravljao Srbijom dve godina kada su ga pristalice druge dinastije svrgle sa vlasti i na kneževski tron postavile Aleksandra Karađorđevića.
Milošev dvorac je po završetku par godina bio prazan, a onda ga je Knez Mihailo 1841. godine ustupio Savetu i ministarstvu finansija. Posle iseljenja Državnog saveta u ovoj zgradi je smešteno Ministarstvo finansija sve do 1941. godine kada je zgrada porušena prilikom nacističkog bombardovanja Beograda.
Баш су се дотерале... Али, зашто су босе, где су им ципеле? Зар у селима око Београда нису биле познате пре само стотинак година? Или су биле скупе? Имамо ли неког етнолога на вези (Весна Д?) да нам објасни ово, плиз.
ОНЕ СУ СКРОМНЕ И ИЗДРЖЉИВЕ И ДОБРЕ СУ ЗА ПО КУЋИ; НЕ ТРАЖЕ МНОГО И ВОЛЕ ДА РАДЕ НАПОЉУ. Могао је и фотограф да их замоли да сизују, да би његов коментар био веродостојнији, а можда су стварно у том тренутку биле босе. Горе су се дотерала, али су опанке чувале за хард тајмз.
Мало сам слушао (гледао) музику на ЈуТјубу. А онда сам неке песме, које су одговарале мом сетном расположењу, окачио на блог ГАВРИЛО.
Ако вам је доста ТВ-а, а не бисте на поподневну дремку, погледајте ову комбинацију: пар полународних, Бајага, Џејмс Тејлор, Адела, Алиша Киз, Натали и Нет Кинг Кол, као и Кејт и Ен МекГеригл. Све то су већ познате, добре ствари, али је од њиховог првог емитовања прошло неко време. Да се мало подсетимо. Нарочито вам препоручујем овај последњи дует Канађанки, снимци су из 1977. године (уф, археологија).
http://arhgavrilo3.blogspot.com/p/youtube.html
Пријатно...
:exmark:
ускоро, ускоро, позивам вас на промоцију своје књиге "Кућа која није хтела да нестане: отров(а)не приче о љубави", а ово је део приче о Шеви Ади)
Ne znam ko je Dr Laza Lazarevic.
Честитамо!!!
Вероватно Мали Париз. Таквих назива је било по целој Србији...
Нешо, сад прелазиш у ХАРДКОРОВЦЕ...срећно ти!
Oficiri Jugoslovenske vojske u zarobljeničkom logoru kod Osnabrika....
Plan logora crtao rukom Dragoljub S. Petrović, inžinjerijski kapetan I klase
Извињвам се свима,знам да нема везе са нашом причом,али ово је за В.А. из Оснабрика.
Opet dva neuspešna pokušaja. Ja na ekranu ne vidim ta dva teksta, koja sam napisao, a ne znam da li vi vidite.
Da pokušam i treći put, još kraće.
1. Ciljeve na teritoriji Srbije i predratne Jugoslavije Amerikanci su bombardovali isključivo danju. Englezi i danju i noću.
2. Tačno je da Englezi nisu bombardovali ciljeve u Beogradu, ali jesu i u Srbiji i Jugoslaviji.
3. Pratnju i zaštitu američkim bombarderima u misijama na ovim prostorima davali su isključivo američki lovci.
Господине Падобранче75, хвала Вам на информацијама.
Покушаћу да сазнам кад и где су Енглези бомбардовали Србију и дању и ноћу. До сад ми то није било познато, чак се ни за време агресије 1999. учешћу Енглеза није давао неки нарочити публицитет (бар на Западу).
Имам разумења за Ваше проблеме са сервером.
G. Dundo,
Po vrsti zadatka, bile su to misije bombardovanja, miniranja Dunava, bacanja letaka i dostavljanja pomoći.
Novi Pazar i Sjenica (ove i ostale su dnevne);Novi Pazar i Sjenica (sve su ovo bombardovanja nemačkih snaga koje su se povlačile iz Grčke);
da pokušam da Vam uštedim vreme.
U periodu od 21. januara 1944. do 30. aprila 1945. 205. RAF-ova grupa izvela je 118 misija na teritoriji Jugoslavije (64 dnevne i 54 noćne.
U istom periodu, na teritoriji Srbije izveli su 4 noćne i 10 dnevnih bombarderskih misija.
Hronološki:
- 8. i 14. jun 1944.: Niš (noćne);
- 16. ul 1944.: Smederevo (noćna);
- 10. avgust 1944: Kraljevo (noćna);
- 8. novembar 1944:
- 17. i 18. novembar 1944.: ponovo Novi Pazar, Priboj i Sjenica;
- 19. novembar 1944.:
- 23. novembar 1944: Užice (radi sprečavanja Nemaca da ponovo zauzmu već oslobođeni grad i otvore koridor za povlačenje svojih jedinica prema Višegradu i Sarajevu);
- 20. decembar 1944.: Bajmok (u spisku piše "Babnjok", ali mislim da je to bio napad na most u Bajmoku).
Za 1999. nemam sređene i proverene sve podatke, ali ima indicija da je i RTS delo nekog britanskog Harijera.