Некадашња Клиника за кожне и венеричне болести, данас Завод за јавно здравље. Слика с краја тридесетих.
Ово није Градски завод за јавно здравље, он је иза угла, на адреси Бул дес Стеф 54а.
Ово је Градски завод за кожне болести, адреса иста као и на слици Буковој: Џорџа Вашингтона 17. Некада ову установу називамо одмиља "Кожна" (мислећи "клиника"), или "Кожњаци (сленг нас из здравства). Иначе, на троуглу Џ.Вашингтона, Палмотићева и Булевара деспота Стефана (некадашња 29. новембра) су следеће здравствене установе: Српско лекарско друштво (у згради старе Опште болнице, оне из које су Отписани отели Ранковића), па у истом дворишту Институт за ментално здравље, Градски завод за јавно здравље и Градски завод за кожне боелсти. Па сад, извол'те..једна књижица- сви прегледи од главе до пете. А онда код мене на чај, у Градски завод за јавно здравље (доскора "Завод за заштиту здравља")
Још једна зграда по пројекту Константина Јовановића у ренесансном стилу, кућа Косте Миленковића из око 1900. године. Надограђена после рата.
Ова надограђивање је нешто најстаршније што сам до сада видео.
Зграда изграђена 1900. године, у граду који је толико пута рушен, је само по себи споменик.
Онога који је издао дозволу за ово недело требало је обесити на прву бандеру.....
Са све архитектом, ако се тако може назвати онај који је пристао да изведе овај злочин.
Зграда је иначе имала веома богат ентеријер. Деведесетих година могло се "увући" у двориште и тамо уочити да су чак и ходници ка дворишту и споредна степеништа били потпуно стилски декорисани.
Наравно, однето је све што је могло бити скинуто и ишчупано са зидова, из колског пролаза неко је дивљачки одсекао предивно централно светло у кованом гвожђу итд, итд...
Ово није Градски завод за јавно здравље, он је иза угла, на адреси Бул дес Стеф 54а.
Ово је Градски завод за кожне болести, адреса иста као и на слици Буковој: Џорџа Вашингтона 17. Некада ову установу називамо одмиља "Кожна" (мислећи "клиника"), или "Кожњаци (сленг нас из здравства). Иначе, на троуглу Џ.Вашингтона, Палмотићева и Булевара деспота Стефана (некадашња 29. новембра) су следеће здравствене установе: Српско лекарско друштво (у згради старе Опште болнице, оне из које су Отписани отели Ранковића), па у истом дворишту Институт за ментално здравље, Градски завод за јавно здравље и Градски завод за кожне боелсти. Па сад, извол'те..једна књижица- сви прегледи од главе до пете. А онда код мене на чај, у Градски завод за јавно здравље (доскора "Завод за заштиту здравља")
Хвала Весна.
Да се вратим на Устаничку. Прва панорама из средине шездесетих је сликана, отприлике, са трасе аутопута, негде код данашње аутобуске гараже између ВМЛ-a и ММЛ-а. Зграда скроз лево је данас на почетку Плавог моста. Већа резолуција.
Зграда Савеза трговинских комора, грађена од 1957. до 1960. по пројекту Загорке Мешулам. Зграда је морала да се уклопи у Теразијски тунел, па се у средини, у приземљу, види будући отвор у тунел. Тунел је завршен тек 1973.
Зграда Савеза трговинских комора, грађена од 1957. до 1960. по пројекту Загорке Мешулам. Зграда је морала да се уклопи у Теразијски тунел, па се у средини, у приземљу, види будући отвор у тунел. Тунел је завршен тек 1973.
Прва панорама из средине шездесетих је сликана, отприлике, са трасе аутопута, негде код данашње аутобуске гараже између ВМЛ-a и ММЛ-а. Зграда скроз лево је данас на почетку Плавог моста.
Zgrada skroz levo nije na početku "Plavog mosta" već približno na njegovoj sredini, uz autoput (pored desne trake ka Nišu), u Rovinjskoj ulici. Zgrada je bila pored nekadašnjeg, starog mosta, srušenog (miniranog) krajem 1970-ih godina. Reč je o bivšem "Geoinstitutu" koji se nakon integracije sa "Geozavodom" iz Karađorđeve preimenovao u Geološki Institut Srbije (GIS). Pored zgrade se vide (u većoj rezoluciji) poluvaljkasti hangari koji i danas postoje ("Elektroistok" ih je uklopio u svoje dvorište).
Некадашња Клиника за кожне и венеричне болести, данас Завод за јавно здравље. Слика с краја тридесетих.
Ово није Градски завод за јавно здравље, он је иза угла, на адреси Бул дес Стеф 54а.
Ово је Градски завод за кожне болести, адреса иста као и на слици Буковој: Џорџа Вашингтона 17. Некада ову установу називамо одмиља "Кожна" (мислећи "клиника"), или "Кожњаци (сленг нас из здравства). Иначе, на троуглу Џ.Вашингтона, Палмотићева и Булевара деспота Стефана (некадашња 29. новембра) су следеће здравствене установе: Српско лекарско друштво (у згради старе Опште болнице, оне из које су Отписани отели Ранковића), па у истом дворишту Институт за ментално здравље, Градски завод за јавно здравље и Градски завод за кожне боелсти. Па сад, извол'те..једна књижица- сви прегледи од главе до пете. А онда код мене на чај, у Градски завод за јавно здравље (доскора "Завод за заштиту здравља")
Још једна зграда по пројекту Константина Јовановића у ренесансном стилу, кућа Косте Миленковића из око 1900. године. Надограђена после рата.
Ова надограђивање је нешто најстаршније што сам до сада видео.
Зграда изграђена 1900. године, у граду који је толико пута рушен, је само по себи споменик.
Онога који је издао дозволу за ово недело требало је обесити на прву бандеру.....
Са све архитектом, ако се тако може назвати онај који је пристао да изведе овај злочин.
Зграда је иначе имала веома богат ентеријер. Деведесетих година могло се "увући" у двориште и тамо уочити да су чак и ходници ка дворишту и споредна степеништа били потпуно стилски декорисани.
Наравно, однето је све што је могло бити скинуто и ишчупано са зидова, из колског пролаза неко је дивљачки одсекао предивно централно светло у кованом гвожђу итд, итд...
Ово је Градски завод за кожне болести, адреса иста као и на слици Буковој: Џорџа Вашингтона 17. Некада ову установу називамо одмиља "Кожна" (мислећи "клиника"), или "Кожњаци (сленг нас из здравства). Иначе, на троуглу Џ.Вашингтона, Палмотићева и Булевара деспота Стефана (некадашња 29. новембра) су следеће здравствене установе: Српско лекарско друштво (у згради старе Опште болнице, оне из које су Отписани отели Ранковића), па у истом дворишту Институт за ментално здравље, Градски завод за јавно здравље и Градски завод за кожне боелсти. Па сад, извол'те..једна књижица- сви прегледи од главе до пете. А онда код мене на чај, у Градски завод за јавно здравље (доскора "Завод за заштиту здравља")
Хвала Весна.
Да се вратим на Устаничку. Прва панорама из средине шездесетих је сликана, отприлике, са трасе аутопута, негде код данашње аутобуске гараже између ВМЛ-a и ММЛ-а. Зграда скроз лево је данас на почетку Плавог моста. Већа резолуција.
Следећа две панораме, од којих је прва већ виђена, сликане су са раскрснице Војислава Илића и Устаничке. Друга у већој резолуцији. Прва у већој резолуцији.
Зграда Савеза трговинских комора, грађена од 1957. до 1960. по пројекту Загорке Мешулам. Зграда је морала да се уклопи у Теразијски тунел, па се у средини, у приземљу, види будући отвор у тунел. Тунел је завршен тек 1973.
Друга и четврта слика нису раније виђене овде.
U potrazi za "Ženom koja misli"
... Relja, već smo našli Ženu :glasses: , ali izgleda nismo pročitali :steve: ...
... Sad je vidiš, sad je ne vidiš ...
... famozna skulptura misleće uhvaćena i na snimku Voltera Sandersa iz juna 1948. godine ...
Зграда Савеза трговинских комора, грађена од 1957. до 1960. по пројекту Загорке Мешулам. Зграда је морала да се уклопи у Теразијски тунел, па се у средини, у приземљу, види будући отвор у тунел. Тунел је завршен тек 1973.
Čoveče i ova je KAVASAKI!
Прва панорама из средине шездесетих је сликана, отприлике, са трасе аутопута, негде код данашње аутобуске гараже између ВМЛ-a и ММЛ-а. Зграда скроз лево је данас на почетку Плавог моста.
Zgrada skroz levo nije na početku "Plavog mosta" već približno na njegovoj sredini, uz autoput (pored desne trake ka Nišu), u Rovinjskoj ulici. Zgrada je bila pored nekadašnjeg, starog mosta, srušenog (miniranog) krajem 1970-ih godina. Reč je o bivšem "Geoinstitutu" koji se nakon integracije sa "Geozavodom" iz Karađorđeve preimenovao u Geološki Institut Srbije (GIS). Pored zgrade se vide (u većoj rezoluciji) poluvaljkasti hangari koji i danas postoje ("Elektroistok" ih je uklopio u svoje dvorište).
Зграда је страдала на почетку II светског рата, Милован је писао о томе овде.
Ако је ова панорама из 1952. или 1953. онда је зграда ипак враћена у првобитно стање знатно после рата.