Разазнаје се да је реч о кући Милана Теодоровића, али о којој улици је реч, то ће верујем једино Гавра успети да рашчлани... Снимак и рукопис хрватског официра у К.у.К армији, последица напада српских топова на Земун, 12. август 1915.
Разазнаје се да је реч о кући Милана Теодоровића, али о којој улици је реч, то ће верујем једино Гавра успети да рашчлани... Снимак и рукопис хрватског официра у К.у.К армији, последица напада српских топова на Земун, 12. август 1915.
Могу ја? Јес` да нисам Гавра, ал` ту пише Лауданова.
Још једна зграда по пројекту Константина Јовановића у ренесансном стилу, кућа Косте Миленковића из око 1900. године. Надограђена после рата.
Ова надограђивање је нешто најстаршније што сам до сада видео.
Зграда изграђена 1900. године, у граду који је толико пута рушен, је само по себи споменик.
Онога који је издао дозволу за ово недело требало је обесити на прву бандеру.....
Са све архитектом, ако се тако може назвати онај који је пристао да изведе овај злочин.
Зграда је иначе имала веома богат ентеријер. Деведесетих година могло се "увући" у двориште и тамо уочити да су чак и ходници ка дворишту и споредна степеништа били потпуно стилски декорисани.
Наравно, однето је све што је могло бити скинуто и ишчупано са зидова, из колског пролаза неко је дивљачки одсекао предивно централно светло у кованом гвожђу итд, итд...
За љубитеље роштиља, гурманлука и сличних ствари, морам да поменем да сам ту недавно, пре пар дана покушао да уживам у ресторану "Орашац" на Булевару.
И силно сам се разочарао квалитетом нарученог оброка, па ко може - нека избегава у широком луку... Није проблем у телећој чорби, још мање у салати, али је роштиљ био за сваку покуду. Одавно нешто лошије нисам јео. Ако је за утеху, горе сам само ручао у тешкој рупетини у Рузвелтовој која се зове "Нишлија" (или слично), где се уместо бризли служи... па не бих баш да кажем шта...
И један популарни домаћи "бренд": ракија "Манастирка" на празничној трпези. Са све акцизним маркицама.
Београд, прослава Божића за немачке војнике, децембар 1942, у клубу у Краљице Наталије 3.
Хвала Душане!
Разазнаје се да је реч о кући Милана Теодоровића, али о којој улици је реч, то ће верујем једино Гавра успети да рашчлани... Снимак и рукопис хрватског официра у К.у.К армији, последица напада српских топова на Земун, 12. август 1915.
Разазнаје се да је реч о кући Милана Теодоровића, али о којој улици је реч, то ће верујем једино Гавра успети да рашчлани... Снимак и рукопис хрватског официра у К.у.К армији, последица напада српских топова на Земун, 12. август 1915.
Могу ја? Јес` да нисам Гавра, ал` ту пише Лауданова.
Још једна зграда по пројекту Константина Јовановића у ренесансном стилу, кућа Косте Миленковића из око 1900. године. Надограђена после рата.
Ова надограђивање је нешто најстаршније што сам до сада видео.
Зграда изграђена 1900. године, у граду који је толико пута рушен, је само по себи споменик.
Онога који је издао дозволу за ово недело требало је обесити на прву бандеру.....
Са све архитектом, ако се тако може назвати онај који је пристао да изведе овај злочин.
Зграда је иначе имала веома богат ентеријер. Деведесетих година могло се "увући" у двориште и тамо уочити да су чак и ходници ка дворишту и споредна степеништа били потпуно стилски декорисани.
Наравно, однето је све што је могло бити скинуто и ишчупано са зидова, из колског пролаза неко је дивљачки одсекао предивно централно светло у кованом гвожђу итд, итд...
И силно сам се разочарао квалитетом нарученог оброка, па ко може - нека избегава у широком луку... Није проблем у телећој чорби, још мање у салати, али је роштиљ био за сваку покуду. Одавно нешто лошије нисам јео. Ако је за утеху, горе сам само ручао у тешкој рупетини у Рузвелтовој која се зове "Нишлија" (или слично), где се уместо бризли служи... па не бих баш да кажем шта...
(Нот онли) фор Касиназ ајз! И ми други имамо душу...
Следи неизбежно питање: а где су се то оне попеле?
Нико да се осврне на ове моје енигматичне студенткиње. Шмрц!
Јел` то много лако, много тешко, или већ виђено ал` нико неће да ми каже?
ПС. Вјосњочка из Косовске, хвала за ону лепотицу!
(Нот онли) фор Касиназ ајз! И ми други имамо душу...
Следи неизбежно питање: а где су се то оне попеле?
Нико да се осврне на ове моје енигматичне студенткиње. Шмрц!
Јел` то много лако, много тешко, или већ виђено ал` нико неће да ми каже?
Meni je teško, ali pokušaću: da nije kojim slučajem Šafarikova?
Opcija dva: možda Krunska?