Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Srpski (srpsko-hrvatski, srpskohrvatski) ili kako god hoćete
grk је написао/ла:
Varos Kapija је написао/ла:
grk је написао/ла:
Vukoman је написао/ла:
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućimoblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovenskoon pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Srpski (srpsko-hrvatski, srpskohrvatski) ili kako god hoćete
Бађунов је написао/ла:
grk је написао/ла:
Varos Kapija је написао/ла:
grk је написао/ла:
Vukoman је написао/ла:
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućimoblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovenskoon pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Hvala i cenjenom Badjunovu - al' sam se sada malo zbunio! grk
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućimoblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovenskoon pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Hvala i cenjenom Badjunovu - al' sam se sada malo zbunio! grk
Bez uzbuđavanje i zbunjavanje, profesore! Nušića ne treba primati zdravo za gotovo - on je o ozbiljnim stvarima pisao na smešan način. I što je manje verovao u ta ozbiljna objašnjenja to je više karikirao. Zato sam i iskoristio citat iz njegove "Autobiografije".
Slikao Rista Marjanovic, 1944 saveznicko bombardovanje, ulica kneza Pavla
Koji je ovo deo Bulevara Despota Stefana?
Očigledno je došlo do zabune onog koji je priređivao legende: zapravo ovo je Kralja Milana ulica kod raskrsnice sa Resavskom.
Ih, vidim ja ne idem mi resavanje :)
A taman sam se ponadala nova slika iz mog kraja
Hvala!
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
Феноменалне слике које јасно објашњавају зашто је у савезничким бомбардовањима погинуло 100 Немаца и 10.000 Београђана...
"Види, Миле, она тамо иде право на нас!"
"Уу, оца јој, колика јее..."
Снимци нису направљени за време падања бомби. Бомбе нису падале једна за другом него су пале све истовремено. Чувени амерички „тепих“. Пошто се у даљини види дим, снимци су начињени после напада. И онај народ, који је изашао на улицу, није више био у опасности (до следеће прилике). Међутим, 16. априла 1944., кад су се зачуле америчке летеће тврђаве, многи грађани су изашли на улице и прозоре да поздраве „пријатеље“ и „савезнике“ машући им раздрагано. Тамо где су пале бомбе то је било последње махање тих грађана. Али није то једини узрок великог броја цивилних жртава. У већини напада врло мали број бомби погодио је Немце и њихове уређаје. Скоро би се могло рећи случајно.
16. априла 1944. налазио сам се у средини једне од зона напада. Та зона се простирала од Новог гробља (практички Улица св. Николе) па до Крунске улице. У том смеру су и летели авиони. Чула се само једна експлозија. То значи да су сви авиони по команди истог тренутка испустили бомбе, па где падну. У целој тој зони била су ми позната само три немачка објекта: Студентски дом, Технички факултет, Машински факултет. Оштећен је био само један угао Техничког факултета, а пун погодак добио је један бункер испред Студентског дома. Причало се да су становници околних зграда нашли чизме двојице Немаца који су вероватно били у бункеру. За разлику од тога, по улицама су лежали лешеви оних цивила који су поздрављали своје убице. Кад сам касније анализирао шему погодака могао сам да оценим на ком међусобном размаку су летели бомбардери. „Тепих“ није био хомоген, већ су се оцртавале групе погодака из појединих авиона.
Морам да напоменем и то да је већ извесно време пре првог напада кампања упозоравања становништва била јако појачана, што значи да се бомбардовање и очекивало. Иако су многи од нас то упозоравање сматрали непријатељском пропагандом, испоставило се да се велик број становништва склонио у подруме (и ја сам био у подруму, иначе данас не бих могао да пишем ово). Познато је да су после напада многи похитали да ископавају затрпане комшије, а да чак и код неких порушених вишеспратница није било жртава.
Већ следеће јутро избегли смо на периферију града. То пролеће и лето живот Београда одвијао се углавном на периферији и по околним селима, што је свакако смањило број жртава. Ту су се отварале кафане, трговине и занатске радиониоце, а чак су и поједина министарства и уставове имале своје канцеларије по Кумодражу и Мокром Лугу. Сећам се, на пример, да је некадашњи дворски фризер код „Лондона“ отворио салон у Заплањској улици. Школе нису радиле, а на крају школске године полагао сам испите у једној Кафани у (ни мање ни више) Великом Мокром Лугу.
**************
Неко је питао шта је значило велико Х на неким зидовима. Тиме су обележавана места на којима су се налазили хидранти, на које су могла да се прикључе ватрогасна црева. То је требало да олакша налажење хидраната испод шута и пепела.
Феноменалне слике које јасно објашњавају зашто је у савезничким бомбардовањима погинуло 100 Немаца и 10.000 Београђана...
Ма, да, погинуло је једно 250 милиона Београђана...
Како немате меру, ви, новокомпоновани антикомунисти, па то није здраво...
А уопште не схватате да је то у ствари крајње непоштовање према жртвама, које, наводно, браните.
Поштована госпођо Врачарић, стално помињете неке „новокомпоноване антикомунисте“. Јесу ли то они који су били до јуче „комунисти“ (мислим: организовани) па то више нису? Или у чему је ту штос? Нисам потпуно упознат са данашњим „таласањем“ друштва.
Ово питање ми се баш посебно намеће кад је у питању америчко бомбардовање Београда. Не разумем везу.
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
He, he Grče, pa baš ti se uklopilo, 1. maj. 8. maj, 9. maj. Kako izdržavaš to sve?
Moja žena ima rođendan 7. marta, a odmah sutradan novi troškovi... Ne priznaje jedan poklon !
Снимци нису направљени за време падања бомби. Бомбе нису падале једна за другом него су пале све истовремено. Чувени амерички „тепих“. Пошто се у даљини види дим, снимци су начињени после напада. И онај народ, који је изашао на улицу, није више био у опасности (до следеће прилике). Међутим, 16. априла 1944., кад су се зачуле америчке летеће тврђаве, многи грађани су изашли на улице и прозоре да поздраве „пријатеље“ и „савезнике“ машући им раздрагано. Тамо где су пале бомбе то је било последње махање тих грађана. Али није то једини узрок великог броја цивилних жртава. У већини напада врло мали број бомби погодио је Немце и њихове уређаје. Скоро би се могло рећи случајно.
16. априла 1944. налазио сам се у средини једне од зона напада. Та зона се простирала од Новог гробља (практички Улица св. Николе) па до Крунске улице. У том смеру су и летели авиони. Чула се само једна експлозија. То значи да су сви авиони по команди истог тренутка испустили бомбе, па где падну. У целој тој зони била су ми позната само три немачка објекта: Студентски дом, Технички факултет, Машински факултет. Оштећен је био само један угао Техничког факултета, а пун погодак добио је један бункер испред Студентског дома. Причало се да су становници околних зграда нашли чизме двојице Немаца који су вероватно били у бункеру. За разлику од тога, по улицама су лежали лешеви оних цивила који су поздрављали своје убице. Кад сам касније анализирао шему погодака могао сам да оценим на ком међусобном размаку су летели бомбардери. „Тепих“ није био хомоген, већ су се оцртавале групе погодака из појединих авиона.
Морам да напоменем и то да је већ извесно време пре првог напада кампања упозоравања становништва била јако појачана, што значи да се бомбардовање и очекивало. Иако су многи од нас то упозоравање сматрали непријатељском пропагандом, испоставило се да се велик број становништва склонио у подруме (и ја сам био у подруму, иначе данас не бих могао да пишем ово). Познато је да су после напада многи похитали да ископавају затрпане комшије, а да чак и код неких порушених вишеспратница није било жртава.
Већ следеће јутро избегли смо на периферију града. То пролеће и лето живот Београда одвијао се углавном на периферији и по околним селима, што је свакако смањило број жртава. Ту су се отварале кафане, трговине и занатске радиониоце, а чак су и поједина министарства и уставове имале своје канцеларије по Кумодражу и Мокром Лугу. Сећам се, на пример, да је некадашњи дворски фризер код „Лондона“ отворио салон у Заплањској улици. Школе нису радиле, а на крају школске године полагао сам испите у једној Кафани у (ни мање ни више) Великом Мокром Лугу.
**************
Неко је питао шта је значило велико Х на неким зидовима. Тиме су обележавана места на којима су се налазили хидранти, на које су могла да се прикључе ватрогасна црева. То је требало да олакша налажење хидраната испод шута и пепела.
Поштовани г. Дундо, упркос суморној теми, желим да кажем да сам усхићен Вашим сведочењем! Ти трагични догађаји спадају у историју овога града, а мозаик се слаже уз помоћ кредибилних извора и сећања, као што је Ваше...
Не могу да издржим, а да Вам не поставим још неколико питања, за која се надам да ћете имати воље да ми одговарате. Најпре, (надам се да нисам индискретан) како сте се у току "избеглиштва" издржавали Ви и ваша породица? Да ли је било организоване помоћи, или су Ваши родитељи успели да се баве својим послом или неким занатом? И најзад, занима ме где сте били смештени и када сте се вратили у град?
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5080.0
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5080.0
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućim oblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovensko on pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5080.0
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućim oblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovensko on pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Hvala i cenjenom Badjunovu - al' sam se sada malo zbunio! grk
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5080.0
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
Ima među rečima i takvih koje se pojavljuju, a la Fregolli, u svima mogućim oblicima. Izađe profesor na tablu i napiše reč crno, pa onda počne da razvija neku
matematičku formulu, prateći je nerazumljivim objašnjenjima: »Staroslovensko on pred muklim jus pretvara u novoslovensko ... itd.« ili: Jus se pretvara u cis, cis
se pretvara u bis itd...«, i na kraju krajeva reč crno sad glasi: belo.
Ovo objašnjenje za transformacije u našem jeziku dao je niko drugi do Branisalv Nušić.
Hvala i cenjenom Badjunovu - al' sam se sada malo zbunio! grk
Bez uzbuđavanje i zbunjavanje, profesore! Nušića ne treba primati zdravo za gotovo - on je o ozbiljnim stvarima pisao na smešan način. I što je manje verovao u ta ozbiljna objašnjenja to je više karikirao. Zato sam i iskoristio citat iz njegove "Autobiografije".
Koji je ovo deo Bulevara Despota Stefana?
Očigledno je došlo do zabune onog koji je priređivao legende: zapravo ovo je Kralja Milana ulica kod raskrsnice sa Resavskom.
Ih, vidim ja ne idem mi resavanje :)
A taman sam se ponadala nova slika iz mog kraja
Hvala!
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
Феноменалне слике које јасно објашњавају зашто је у савезничким бомбардовањима погинуло 100 Немаца и 10.000 Београђана...
"Види, Миле, она тамо иде право на нас!"
"Уу, оца јој, колика јее..."
Снимци нису направљени за време падања бомби. Бомбе нису падале једна за другом него су пале све истовремено. Чувени амерички „тепих“. Пошто се у даљини види дим, снимци су начињени после напада. И онај народ, који је изашао на улицу, није више био у опасности (до следеће прилике). Међутим, 16. априла 1944., кад су се зачуле америчке летеће тврђаве, многи грађани су изашли на улице и прозоре да поздраве „пријатеље“ и „савезнике“ машући им раздрагано. Тамо где су пале бомбе то је било последње махање тих грађана. Али није то једини узрок великог броја цивилних жртава. У већини напада врло мали број бомби погодио је Немце и њихове уређаје. Скоро би се могло рећи случајно.
16. априла 1944. налазио сам се у средини једне од зона напада. Та зона се простирала од Новог гробља (практички Улица св. Николе) па до Крунске улице. У том смеру су и летели авиони. Чула се само једна експлозија. То значи да су сви авиони по команди истог тренутка испустили бомбе, па где падну. У целој тој зони била су ми позната само три немачка објекта: Студентски дом, Технички факултет, Машински факултет. Оштећен је био само један угао Техничког факултета, а пун погодак добио је један бункер испред Студентског дома. Причало се да су становници околних зграда нашли чизме двојице Немаца који су вероватно били у бункеру. За разлику од тога, по улицама су лежали лешеви оних цивила који су поздрављали своје убице. Кад сам касније анализирао шему погодака могао сам да оценим на ком међусобном размаку су летели бомбардери. „Тепих“ није био хомоген, већ су се оцртавале групе погодака из појединих авиона.
Морам да напоменем и то да је већ извесно време пре првог напада кампања упозоравања становништва била јако појачана, што значи да се бомбардовање и очекивало. Иако су многи од нас то упозоравање сматрали непријатељском пропагандом, испоставило се да се велик број становништва склонио у подруме (и ја сам био у подруму, иначе данас не бих могао да пишем ово). Познато је да су после напада многи похитали да ископавају затрпане комшије, а да чак и код неких порушених вишеспратница није било жртава.
Већ следеће јутро избегли смо на периферију града. То пролеће и лето живот Београда одвијао се углавном на периферији и по околним селима, што је свакако смањило број жртава. Ту су се отварале кафане, трговине и занатске радиониоце, а чак су и поједина министарства и уставове имале своје канцеларије по Кумодражу и Мокром Лугу. Сећам се, на пример, да је некадашњи дворски фризер код „Лондона“ отворио салон у Заплањској улици. Школе нису радиле, а на крају школске године полагао сам испите у једној Кафани у (ни мање ни више) Великом Мокром Лугу.
**************
Неко је питао шта је значило велико Х на неким зидовима. Тиме су обележавана места на којима су се налазили хидранти, на које су могла да се прикључе ватрогасна црева. То је требало да олакша налажење хидраната испод шута и пепела.
Феноменалне слике које јасно објашњавају зашто је у савезничким бомбардовањима погинуло 100 Немаца и 10.000 Београђана...
Ма, да, погинуло је једно 250 милиона Београђана...
Како немате меру, ви, новокомпоновани антикомунисти, па то није здраво...
А уопште не схватате да је то у ствари крајње непоштовање према жртвама, које, наводно, браните.
Поштована госпођо Врачарић, стално помињете неке „новокомпоноване антикомунисте“. Јесу ли то они који су били до јуче „комунисти“ (мислим: организовани) па то више нису? Или у чему је ту штос? Нисам потпуно упознат са данашњим „таласањем“ друштва.
Ово питање ми се баш посебно намеће кад је у питању америчко бомбардовање Београда. Не разумем везу.
Vezano za ovaj simpatican prilog, upitao bih sve na uvazenom Forumu a i cenjeno Urednistvo ZABAVNIK-a koji citam od 1955g. da li je poznato poreklo naziva Mleci, Mletacka republika za Republiku Veneciju. Znamo, recimo, poreklo naziva Bec za Viennu (ZABAVNIK je na ovo pitanje ranije odgovorio). Do sada mi niko nije objasnio poreklo naziva Mleci za Veneciju, Mlecici za Venecijance. Moj sin je u vezi ovoga postavio i pitanje ZABAVNIK-u ali nije bilo odgovora. grk.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=5080.0
Samo, prvo smo imali betacizam u dalmatoromanskom "v" > "b" (Venecia > Benecia). Onda smo imali redukciju prvoga "e" (Bnetci, gen. Bnetaka; metonimijski "Venecija" prema "narod Venecije"), pa asimilaciju "b" > "m" prema "n" (Bnetci > Mneci, gen. Mnetaka, etnik Mnečanin), i konačno disimilaciju "mn" > "ml" (Mleci, Mletačka republika).
Hvala postovanom Varos Kapiji za ovo sofisticirano i fascinantno, strucno objasnjenje geneze naziva Mletacka republika - to zahteva posebne lingvisticke resurse Stojana Novakovica koje ja nemam. H. Varos Kapiji i u ime moga sina, Marka. Njega to interesuje jer je rec o Republici Sv. Marka (uz to, moja slava je Sv. Marko evangel. a - pas'te sad! - i moja zena je rodjena upravo na Sv. Marka, 8. maja (NS), 1959g. pa za nasu slavu jos moram da joj kupim i poklon. A da se razumemo, to kosta! grk
He, he Grče, pa baš ti se uklopilo, 1. maj. 8. maj, 9. maj. Kako izdržavaš to sve?
Moja žena ima rođendan 7. marta, a odmah sutradan novi troškovi... Ne priznaje jedan poklon !
Снимци нису направљени за време падања бомби. Бомбе нису падале једна за другом него су пале све истовремено. Чувени амерички „тепих“. Пошто се у даљини види дим, снимци су начињени после напада. И онај народ, који је изашао на улицу, није више био у опасности (до следеће прилике). Међутим, 16. априла 1944., кад су се зачуле америчке летеће тврђаве, многи грађани су изашли на улице и прозоре да поздраве „пријатеље“ и „савезнике“ машући им раздрагано. Тамо где су пале бомбе то је било последње махање тих грађана. Али није то једини узрок великог броја цивилних жртава. У већини напада врло мали број бомби погодио је Немце и њихове уређаје. Скоро би се могло рећи случајно.
16. априла 1944. налазио сам се у средини једне од зона напада. Та зона се простирала од Новог гробља (практички Улица св. Николе) па до Крунске улице. У том смеру су и летели авиони. Чула се само једна експлозија. То значи да су сви авиони по команди истог тренутка испустили бомбе, па где падну. У целој тој зони била су ми позната само три немачка објекта: Студентски дом, Технички факултет, Машински факултет. Оштећен је био само један угао Техничког факултета, а пун погодак добио је један бункер испред Студентског дома. Причало се да су становници околних зграда нашли чизме двојице Немаца који су вероватно били у бункеру. За разлику од тога, по улицама су лежали лешеви оних цивила који су поздрављали своје убице. Кад сам касније анализирао шему погодака могао сам да оценим на ком међусобном размаку су летели бомбардери. „Тепих“ није био хомоген, већ су се оцртавале групе погодака из појединих авиона.
Морам да напоменем и то да је већ извесно време пре првог напада кампања упозоравања становништва била јако појачана, што значи да се бомбардовање и очекивало. Иако су многи од нас то упозоравање сматрали непријатељском пропагандом, испоставило се да се велик број становништва склонио у подруме (и ја сам био у подруму, иначе данас не бих могао да пишем ово). Познато је да су после напада многи похитали да ископавају затрпане комшије, а да чак и код неких порушених вишеспратница није било жртава.
Већ следеће јутро избегли смо на периферију града. То пролеће и лето живот Београда одвијао се углавном на периферији и по околним селима, што је свакако смањило број жртава. Ту су се отварале кафане, трговине и занатске радиониоце, а чак су и поједина министарства и уставове имале своје канцеларије по Кумодражу и Мокром Лугу. Сећам се, на пример, да је некадашњи дворски фризер код „Лондона“ отворио салон у Заплањској улици. Школе нису радиле, а на крају школске године полагао сам испите у једној Кафани у (ни мање ни више) Великом Мокром Лугу.
**************
Неко је питао шта је значило велико Х на неким зидовима. Тиме су обележавана места на којима су се налазили хидранти, на које су могла да се прикључе ватрогасна црева. То је требало да олакша налажење хидраната испод шута и пепела.
Поштовани г. Дундо, упркос суморној теми, желим да кажем да сам усхићен Вашим сведочењем! Ти трагични догађаји спадају у историју овога града, а мозаик се слаже уз помоћ кредибилних извора и сећања, као што је Ваше...
Не могу да издржим, а да Вам не поставим још неколико питања, за која се надам да ћете имати воље да ми одговарате. Најпре, (надам се да нисам индискретан) како сте се у току "избеглиштва" издржавали Ви и ваша породица? Да ли је било организоване помоћи, или су Ваши родитељи успели да се баве својим послом или неким занатом? И најзад, занима ме где сте били смештени и када сте се вратили у град?