Emisija drugog programa Radio Beograda "Od zlata jabuka"
Govori se o starim beogradskim kafanama.
Emisiju pripremaju Dragana Marinkovic i Vladimir Pendjer.
Treći i četvrti deo emisije možete čuti ako sledite ove linkove:
Верујем да господин Гајић има више података о овоме.
На крају и питање имена кафане „Бабуна“. Бабуна је планина (а исто тако и једна река) у Македонији. Не знам детаље, али знам да се помињала у описима неких борби на Солунском фронту у Првом светском рату. Вероватно тим поводом дато је и име кафани (не би ме чудило да је кафеџија био неки ветеран са Солунског фронта). Не бих умео да кажем ког ранга је била та кафана: никад ни од кога нисам чуо да је био у њој. Можда ће господин Путник наћи нешто у свом тефтеру (не губим наду да ће нам се вратити).
Драги господине Дундо,
мало бих шта могао да додам на Ваше детаљно излагање. Оно што неког посматрача са стране може да заведе јесте то што овај део Сењака данас делује као да је задржао аутентичан изглед (ако занемаримо железнички мост и саму окретницу на ћошку В.Пелагића и К.Главинића - а о томе смо недавно овде писали) и да ту ништа превише није мењано. А јесте.
Како сте ви то добро описали, тадашња путања Косте Главинића је доста другачија од садашње, док је Кабларска прекинута и нелегалном градњом из 90тих потпуно сужена, тј. сведена на једне уске степенице у оном делу где се некада спајала са Косте Главинића, односно, тамо где је трамвај скретао ка Булевару. Међутим, то све данас не делује као да је било мењано, па изглед вара...
Тај део је имао две крупне промене, прво 1944. а онда и 1948. године: најпре су америчке бомбе у потпуности сравниле тај доњи део Кабларске око К.Главинића и доле ка Булевару, а затим је на месту рушевина после рата подигнута тзв. Удбина зграда. За кога је подигнута, име јој каже. Њеном градњом у потпуности је прекинута физичка веза овог дела Сењака са Булеваром.
Код сина Ристе Марјановића сам видео неколико дивних снимака управо тог доњег дела Кабларске (Риста је живео у непосредном комшилуку у Валтазара Богишића), и од њега сам и добио потврду да је то крај који је, уз један део Ситничке, највише на Сењаку страдао од америчких бомби у једном нападу. С обзиром да је све срушено у кругу од стотину метара, готово сам сигуран да је реч о "тепиху" просутом из једног авиона током напада на железнички мост крај Сајма. За посаду бомбардера пребачај у неуспешној мисији, а на земљи, за Сењарце зла судбина...
Удбину зграду су иначе градили немачки ратни заробљеници, држани за ту сврху у старом млину, скоро тик уз градилиште. Не знам да ли сам овде већ писао о томе: приликом реконструкције стана 1998. године, моји пријатељи су обијајући малтер на неколико цигли пронашли урезане кукасте крстове које је оставио неки Фриц, из ината због градилишта на коме није желео да буде...
Hvala Relja,radi se o tim knjigama! Nego,i ja sam zatecen bio kad sam to procitao da je Borcic pao u Sarajevsku,i to na vojnom forumu. Ako ste u toj materiji,mogli biste da to "istrazite" ako imate vremena i ako vas ne mrzi,jer me sad to malo zbunjuje :)
Portažiću još koju informaciju u kućnoj literaturi, ali "izvor" je poprilično ozbiljan i pouzdan.
Slikao Rista Marjanovic, 1944 saveznicko bombardovanje, ulica kneza Pavla
Koji je ovo deo Bulevara Despota Stefana?
Očigledno je došlo do zabune onog koji je priređivao legende: zapravo ovo je Kralja Milana ulica kod raskrsnice sa Resavskom.
Ih, vidim ja ne idem mi resavanje :)
A taman sam se ponadala nova slika iz mog kraja
Hvala!
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
Sjajna, moj zemljak RD - postovalac i sledbenik Tinov.grk
Ех, претече ме Грађанин К!
Радојко Јовановић, Рака Драинац, песник и боем из Скадарлије.
Постоји и уљана слика, очигледно рађена према овој фотографији...
Uzgred, gde je bila autobuska stanica pre rata (da li je i postojala kao takva)?
Да није била на платоу код цркве Светог Марка? Ту је била после рата - на старом форуму била је и фотографија.
Неко је својевремено овде или на оном месту поменуо да је станица била испред кафане "Топола" у Булевару Краља Александра. Заправо, и није била то станица него више место на које аутобус дође, прихвати путнике који иду у одређеном правцу и оде. Није било никакве станичне службе, перона итд. Било је овде слика из времена после рата (из "Life-a") на којој је послератна станица код цркве Св. Марка и срећом да је оданде склоњена. Да ли неко зна када је уклоњена аутобуска станица код цркве Св. Марка? Да ли је то било са отварањем данашње БАС станице у парку Луке Ћеловића?
А и данашња БАС је подигнута као привремена (тако је то код нас, привремено па траје између 50 и 100 год.) јер је по плану требало да буду изграђене две аутобуске станице: "Југ" и "Север". "Југ" је требао да буде уз будући (одавно постојећи) ауто-пут (и данас празан простор уз ауто-пут између ауто-пута и доњег дела Кумодрашке, преко пута Ватрогасне станице и полицијске станице Вождовац. Станица "Север" је требала да буде, ако ме сећање не вара, негде око Дунав станице или Панчевачког моста.
Доста је времена протекло од како се о томе причало по новинама па је могуће да су ми остали у памћењу само фрагменти и то као одраз у искривљеном огледалу. Ако ко има шта да допуни, потврди или негира - нека се јави!
... ispred kafane Topola bilo je stajalište autobusa za Topolu, Oplenac i Kragujevac ... baš kao što nam govori i naziv kafane, a piše Politika 1. maja 1938. godine ...
.. eve ga i dotični bus ...
... još jedna od Travelera ...
... i dve Lukine ...
... i za kraj jutrošnjeg polu-mrsa 8) ...
Sjajne slike TOPOLE (Stevana Stojanovica) iz raznih perioda i pred smrt. Vredi ih opet citirati.
Evo, najzad, dogurah do 1000-te strane,al’ prateci i najnovije ! Beograd, mada razaran, nije grad rezervnih delova,nije recikliran kao Stokholm, Dizeldorf, Frankfurt, London… Beograd je pobuna nadmene ljupkosti! Poletne fasade sa slika, nekada stamene a, kako vreme ide, sve vise piktijaste i sluzave, kao maske jedne amnezije u taksonomiji kadrova i rogljeva razotkrivaju grad mozda dat za sliku a ne da lakomo zivi. Gradjani i deca, svi odavno mrtvi, poziraju u prvom planu kao da su na čelu kakvih pobuna; pomalo srditi a milostivi (kao i svi Srbi) iako ne osudjuju potomstvo, pozledjuju nas svojom paznjom. U munji situacije, na mig sklada, neke fotke postaju vece od istine, iz srca stvarnosti, k’o i dan-danji aktuelni aforizmi i satire na relativnost teksture vremena. Kameni ejdosi zdanja, fotogenicni ratovi, manufakturni pejzazi, sferni prozorcici, polutajna stepenista, divne, nostalgicne noci i odjeci ulica kojih odavno nema, snovi su koji budnima govore. “Soundtrack” nasih odrastanja. Srz, srcika, bivstvo!
Olovno, strujno, nebo nad Savom, oticajnim lavirintom brodske istorije grada, svetluca u mraku nocnih fotografija kao fosfor nepoznatih riba. I senke davnih zvukova (odavno i na ćutanje gluve) i flambirani i spektralizovani zalasci nad rekama, gledaju nas s kolaznih atlasa vrlih forumasa - onih obdarenih optickim nervima. Cak i neki monumentalgicni detalji i telepatija senki govore arhefonemskim jezikom. Prostor kao da se malo otkovao po rubovima slika. Vreme se penusa i zakrivljuje kao i objektivi i drvenarija osvetljenih pendzera. Po neka rundeovska cilibarna obrada katalizuje realnost uz vrtlozenje sjaja sto pruza onaj zarni bezprizivni cas, žudjeni tren drevnog. Praesentio in absentia starog grada negira da ga “vise nema” kako netacno veli naziv foruma. Privlači nedokučivost mnogih fotki i neka nepokorivost BG koja mora da je upravo svest da mu buducnost potice iz duboke proslosti, s dna praocinstva. I, kako rece pok. patrijarh ruski Aleksij II za ostrva Solovke, i BG je “antimins”* Srbije(* tkanina sa usivenim mostima mucenika i svetitelja na kojoj se obavlja euharistija). Uz zahvalnost, iz svog racunarskog kabrioleta. gradjank.
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
У даљини се види да нешто изнад Славије гори. Колико сам слушао приче старијих, цео тај крај око Проте Матеје, читава једна страна ове улице била је погођена тепих бомбама и много људи је страдало. Покојни Аца Поповић, режисер и драматург говорио је о тим данима и сећао се да су се људи скривали у подруме где је такође била глава у торби.
По први пут сад, захваљујући Ристи Марјановићу, видим да су људи током бомбардовања бивали и на улицама.
Узгред, зна ли неко шта је обележавала бела ознака "Х" на црној подлози видљива и нанешена фарбом на зиданој огради преко пута?
Govori se o starim beogradskim kafanama.
Emisiju pripremaju Dragana Marinkovic i Vladimir Pendjer.
Treći i četvrti deo emisije možete čuti ako sledite ove linkove:
http://www.youtube.com/watch?v=jTtN_R-ChMQ
http://www.youtube.com/watch?v=_RivxsPPdRM
Верујем да господин Гајић има више података о овоме.
На крају и питање имена кафане „Бабуна“. Бабуна је планина (а исто тако и једна река) у Македонији. Не знам детаље, али знам да се помињала у описима неких борби на Солунском фронту у Првом светском рату. Вероватно тим поводом дато је и име кафани (не би ме чудило да је кафеџија био неки ветеран са Солунског фронта). Не бих умео да кажем ког ранга је била та кафана: никад ни од кога нисам чуо да је био у њој. Можда ће господин Путник наћи нешто у свом тефтеру (не губим наду да ће нам се вратити).
Драги господине Дундо,
мало бих шта могао да додам на Ваше детаљно излагање. Оно што неког посматрача са стране може да заведе јесте то што овај део Сењака данас делује као да је задржао аутентичан изглед (ако занемаримо железнички мост и саму окретницу на ћошку В.Пелагића и К.Главинића - а о томе смо недавно овде писали) и да ту ништа превише није мењано. А јесте.
Како сте ви то добро описали, тадашња путања Косте Главинића је доста другачија од садашње, док је Кабларска прекинута и нелегалном градњом из 90тих потпуно сужена, тј. сведена на једне уске степенице у оном делу где се некада спајала са Косте Главинића, односно, тамо где је трамвај скретао ка Булевару. Међутим, то све данас не делује као да је било мењано, па изглед вара...
Тај део је имао две крупне промене, прво 1944. а онда и 1948. године: најпре су америчке бомбе у потпуности сравниле тај доњи део Кабларске око К.Главинића и доле ка Булевару, а затим је на месту рушевина после рата подигнута тзв. Удбина зграда. За кога је подигнута, име јој каже. Њеном градњом у потпуности је прекинута физичка веза овог дела Сењака са Булеваром.
Код сина Ристе Марјановића сам видео неколико дивних снимака управо тог доњег дела Кабларске (Риста је живео у непосредном комшилуку у Валтазара Богишића), и од њега сам и добио потврду да је то крај који је, уз један део Ситничке, највише на Сењаку страдао од америчких бомби у једном нападу. С обзиром да је све срушено у кругу од стотину метара, готово сам сигуран да је реч о "тепиху" просутом из једног авиона током напада на железнички мост крај Сајма. За посаду бомбардера пребачај у неуспешној мисији, а на земљи, за Сењарце зла судбина...
Удбину зграду су иначе градили немачки ратни заробљеници, држани за ту сврху у старом млину, скоро тик уз градилиште. Не знам да ли сам овде већ писао о томе: приликом реконструкције стана 1998. године, моји пријатељи су обијајући малтер на неколико цигли пронашли урезане кукасте крстове које је оставио неки Фриц, из ината због градилишта на коме није желео да буде...
Naravno kao i ona Zadarska, sa Acine izložbe.
Sjajna, moj zemljak RD - postovalac i sledbenik Tinov. grk
Koji je ovo deo Bulevara Despota Stefana?
Očigledno je došlo do zabune onog koji je priređivao legende: zapravo ovo je Kralja Milana ulica kod raskrsnice sa Resavskom.
Ih, vidim ja ne idem mi resavanje :)
A taman sam se ponadala nova slika iz mog kraja
Hvala!
Portažiću još koju informaciju u kućnoj literaturi, ali "izvor" je poprilično ozbiljan i pouzdan.
Koji je ovo deo Bulevara Despota Stefana?
Očigledno je došlo do zabune onog koji je priređivao legende: zapravo ovo je Kralja Milana ulica kod raskrsnice sa Resavskom.
Ih, vidim ja ne idem mi resavanje :)
A taman sam se ponadala nova slika iz mog kraja
Hvala!
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
Naravno kao i ona Zadarska, sa Acine izložbe.
Ех, претече ме Грађанин К!
Радојко Јовановић, Рака Драинац, песник и боем из Скадарлије.
Постоји и уљана слика, очигледно рађена према овој фотографији...
Uzgred, gde je bila autobuska stanica pre rata (da li je i postojala kao takva)?
А и данашња БАС је подигнута као привремена (тако је то код нас, привремено па траје између 50 и 100 год.) јер је по плану требало да буду изграђене две аутобуске станице: "Југ" и "Север". "Југ" је требао да буде уз будући (одавно постојећи) ауто-пут (и данас празан простор уз ауто-пут између ауто-пута и доњег дела Кумодрашке, преко пута Ватрогасне станице и полицијске станице Вождовац. Станица "Север" је требала да буде, ако ме сећање не вара, негде око Дунав станице или Панчевачког моста.
Доста је времена протекло од како се о томе причало по новинама па је могуће да су ми остали у памћењу само фрагменти и то као одраз у искривљеном огледалу. Ако ко има шта да допуни, потврди или негира - нека се јави!
... ispred kafane Topola bilo je stajalište autobusa za Topolu, Oplenac i Kragujevac ... baš kao što nam govori i naziv kafane, a piše Politika 1. maja 1938. godine ...
.. eve ga i dotični bus ...
... još jedna od Travelera ...
... i dve Lukine ...
... i za kraj jutrošnjeg polu-mrsa 8) ...
Sjajne slike TOPOLE (Stevana Stojanovica) iz raznih perioda i pred smrt. Vredi ih opet citirati.
Olovno, strujno, nebo nad Savom, oticajnim lavirintom brodske istorije grada, svetluca u mraku nocnih fotografija kao fosfor nepoznatih riba. I senke davnih zvukova (odavno i na ćutanje gluve) i flambirani i spektralizovani zalasci nad rekama, gledaju nas s kolaznih atlasa vrlih forumasa - onih obdarenih optickim nervima. Cak i neki monumentalgicni detalji i telepatija senki govore arhefonemskim jezikom. Prostor kao da se malo otkovao po rubovima slika. Vreme se penusa i zakrivljuje kao i objektivi i drvenarija osvetljenih pendzera. Po neka rundeovska cilibarna obrada katalizuje realnost uz vrtlozenje sjaja sto pruza onaj zarni bezprizivni cas, žudjeni tren drevnog. Praesentio in absentia starog grada negira da ga “vise nema” kako netacno veli naziv foruma. Privlači nedokučivost mnogih fotki i neka nepokorivost BG koja mora da je upravo svest da mu buducnost potice iz duboke proslosti, s dna praocinstva. I, kako rece pok. patrijarh ruski Aleksij II za ostrva Solovke, i BG je “antimins”* Srbije(* tkanina sa usivenim mostima mucenika i svetitelja na kojoj se obavlja euharistija). Uz zahvalnost, iz svog racunarskog kabrioleta. gradjank.
И мене је, морам да признам, збунила та слика са погрешном легендом. Гледам сад у књизи "Фотографије Ристе Марјановића 1941-1945", баш се потрудио да овековечи тај тренутак. Сликао је из свих углова, упркос томе што му је глава дупло била у торби - ем падају бомбе, ем није имао дозволу за фотографисање...
У даљини се види да нешто изнад Славије гори. Колико сам слушао приче старијих, цео тај крај око Проте Матеје, читава једна страна ове улице била је погођена тепих бомбама и много људи је страдало. Покојни Аца Поповић, режисер и драматург говорио је о тим данима и сећао се да су се људи скривали у подруме где је такође била глава у торби.
По први пут сад, захваљујући Ристи Марјановићу, видим да су људи током бомбардовања бивали и на улицама.
Узгред, зна ли неко шта је обележавала бела ознака "Х" на црној подлози видљива и нанешена фарбом на зиданој огради преко пута?