PETAR KRSTIĆ(Beograd, 18.02.1877 — Beograd, 21.01.1957)
Petar Krstić, veoma plodan kompozitor, dirigent i muzički pedagog, rođen je 18. februara 1877. godine u Beogradu. Studije kompozicije završio je na konzervatorijumu u Beču (R. Fuchs), gde je apsolvirao i muzikološki odsek filozofskog fakulteta. Nakon povratka u Beograd, bio je dirigent Narodnog pozorišta od 1903. do 1912. godine i nastavio tradiciju negovanja scenske muzike. Posle Davorina Jenka, dao je najveći broj kompozicija za scenu. Nakon smrti Stevana Mokranjca preuzeo je 1914. godine dužnost dirigenta i nastavnika Srpske muzičke škole koju je vršio do 1921. godine. Iste dužnosti obavljao je neko vreme i u Muziškoj školi "Stanković". Uporedo je radio i kao nastavnik muzike u gimnaziji (1903-1928). Bio je šef odseka za umetnost i književnost u Ministarstvu prosvete od 1929. do 1938. godine i šef muzičkog odseka u beogradskoj radio-stanici; godine 1922. i glavni urednik "Muzičkog glasnika" a sarađivao je i u dnevnom listu "Pravda" kao kritičar. Takođe, nastupao je i kao orkestarski dirigent i horovođa više beogradskih pevačkih društava.
Patar Krstić je komponovanjem zahvatio mnoge oblasti. Inspiraciju je nalazio u srpskoj narodnoj muzici. Iako se oslanjao na nemačke romantične uzore, ostao je veran narodskom stilu. S toga se u ponekim delima, instrumentalnim kompozicijama i solo pesmama, gde je narodne melodije obrađivao na tradicionalni nacin, ipak oseća se uticaj nordijske nacionalne škole stila L. I. Jensena i drugih.
"Najorginalnija ostvarenja Petra Krstića jesu pojedini horovi, pisani sa znalačkim tretiranjem glasa, dobrom deklamacijom teksta i zanimljivim harmonskim i ritmičkim efektima."
DELA:
ORKESTARSKA: Uvertire: Patetična uvertira, 1903; Na Liparu, 1905; Koštana, 1907; Dorćolska posla, 1908; Kosovska tragedija, 1912 i Kneginja Maja, 1923; Svita za gudački ork., 1901; Scherzo, 1902; Srpske igre br. I, 2 i 3, 1904; Žalosni marš, 1912; Marš VII puka za duvački ork.
KLAVIRSKA: Pesma bez reči; 2 fuge u a-molu i u e-molu; varijacije na temu Osu se nebo zvezdama; Sa srpskog sela; Tuga; Preludium.
DRAMSKA: Opere: Zulumćar, 1927. i Ženidba Janković Stojana, 1948, Scenska muzika za dvadeset pozorišnih komada među kojima Novela od Stanca (M. Drzić), 1903; Koštana (B. Stanković), 1907; Dorćolska posla (I. Stanojević), 1908; Snežana i sedam patuljaka (S. Mijalković), 1912; Kneginja Maja (St. Bešević), 1923 i Smrt majke Jugovića (I. Vojnović)
VOKALNA: Spomen Steriji za mešoviti hor i orkestar; Početak bune na dahije za mešoviti hor i orkestar; Vojvoda Babunski za mešoviti hor i orkestar. Oko 40 a cappella horova, među kojima Klipa, klapa; Leto u srcu; Devojka i vetar; Grakni gavrane i Od vrbe svirala. Četrnaest pesama za glas i klavir.
CRKVENA: Liturgija za mešoviti hor; Sjedalen sv. Savi i Radujsja arhijerejev za muški hor.
— Oko 400 obrada srpskih narodnih pesama za glas i kom. orkestar.
Postovani, tek sam sad saznao da je jedan avion,naseg vazduhoplovstva IK3 pao bas u moju ulicu-Sarajevsku. Zanima me,zna li neko naziv knjige o tim nasim hrabrim avijaticarima u apr.ratu? meni stade mozak....a vidjao sam je u pdf formatu na netu. Uzgred,moze li jos neka informacija o kuci porodice Savic,u Sarajevskoj? p.s. necete verovati,ali ja tu zgradu ne mogu da prepoznam,moram da bas zagledam da bih je video u danasnjem obliku.
Neka greška je upitanju, pošto je jedini oboreni IK-3 pao kod obale Dunava blizu Batajnice. Pre nego što je poginuo, pilot Dušan Borić je uspeo da obori jedan bombarder i jedan lovac. Nekoliko IK-3 je bilo teško oštećeno, ali su piloti uspeli da se vrate na aerodrom. Koji i čiji avion se srušio u Sarajevsku, morao bih da potražim.
Knjiga se zove "Borbe u vazdhu za Beograd" (prvo izdanje) ili "Plamen nad Beogradom" (jugoslovensko izdanje iz 1991), a napisao ju je komandand 6. lovačkog puka Božidar Kostić, u zarobljeništvu. Jugoslovensko izdanje "Plamen nad Beogradom" je dopunjeno fusnotama i saznanjima iz kasnijih istraživanja, pa su ispravljene neke greške za koje Kostić nije mogao da zna, ili činjenice koje su kasnije utvrđene. Mogu se naći na internetu, a i ima da se kupi u maketarskoj prodavnici u Mihajla Pupina na NBG (nije reklama za radnju, a knjiga je verovatno polovna).
Da li neko ima fotografiju sa originalnim izgledom gornjeg dela ove nesrećno unakažene zgrade na uglu Čubrine i Topličinog? Pretpostavljam da se radi o ratnoj šteti.
Драги пријатељу Миловане, ево, на овој слици се лепо види поменути аутосервис.
Овај клинац у предњем плану сам ја (што рече Госпођица из Косовске: интимна историја), а снимљено је негде средином тридесетих година.
Мислим да година у каталогу није погрешна.
Нашао сам датум ове фотографије (пише на полеђини): 14. новембар 1936.
Можда је за неког важан.
Хвала, сада је барем јасно да је "Прогрес" знатно старија зграда!
Очигледно је била погрешно наведена година на изложби о аутомобилизму у Београду.
PETAR KRSTIĆ (Beograd, 18.02.1877 — Beograd, 21.01.1957)
Petar Krstić, veoma plodan kompozitor, dirigent i muzički pedagog, rođen je 18. februara 1877. godine u Beogradu. Studije kompozicije završio je na konzervatorijumu u Beču (R. Fuchs), gde je apsolvirao i muzikološki odsek filozofskog fakulteta. Nakon povratka u Beograd, bio je dirigent Narodnog pozorišta od 1903. do 1912. godine i nastavio tradiciju negovanja scenske muzike. Posle Davorina Jenka, dao je najveći broj kompozicija za scenu. Nakon smrti Stevana Mokranjca preuzeo je 1914. godine dužnost dirigenta i nastavnika Srpske muzičke škole koju je vršio do 1921. godine. Iste dužnosti obavljao je neko vreme i u Muziškoj školi "Stanković". Uporedo je radio i kao nastavnik muzike u gimnaziji (1903-1928). Bio je šef odseka za umetnost i književnost u Ministarstvu prosvete od 1929. do 1938. godine i šef muzičkog odseka u beogradskoj radio-stanici; godine 1922. i glavni urednik "Muzičkog glasnika" a sarađivao je i u dnevnom listu "Pravda" kao kritičar. Takođe, nastupao je i kao orkestarski dirigent i horovođa više beogradskih pevačkih društava.
Patar Krstić je komponovanjem zahvatio mnoge oblasti. Inspiraciju je nalazio u srpskoj narodnoj muzici. Iako se oslanjao na nemačke romantične uzore, ostao je veran narodskom stilu. S toga se u ponekim delima, instrumentalnim kompozicijama i solo pesmama, gde je narodne melodije obrađivao na tradicionalni nacin, ipak oseća se uticaj nordijske nacionalne škole stila L. I. Jensena i drugih.
"Najorginalnija ostvarenja Petra Krstića jesu pojedini horovi, pisani sa znalačkim tretiranjem glasa, dobrom deklamacijom teksta i zanimljivim harmonskim i ritmičkim efektima."
ORKESTARSKA:
Uvertire: Patetična uvertira, 1903; Na Liparu, 1905; Koštana, 1907; Dorćolska posla, 1908; Kosovska tragedija, 1912 i Kneginja Maja, 1923; Svita za gudački ork., 1901; Scherzo, 1902; Srpske igre br. I, 2 i 3, 1904; Žalosni marš, 1912; Marš VII puka za duvački ork.
KLAVIRSKA:
Pesma bez reči; 2 fuge u a-molu i u e-molu; varijacije na temu Osu se nebo zvezdama; Sa srpskog sela; Tuga; Preludium.
DRAMSKA:
Opere: Zulumćar, 1927. i Ženidba Janković Stojana, 1948, Scenska muzika za dvadeset pozorišnih komada među kojima Novela od Stanca (M. Drzić), 1903; Koštana (B. Stanković), 1907; Dorćolska posla (I. Stanojević), 1908; Snežana i sedam patuljaka (S. Mijalković), 1912; Kneginja Maja (St. Bešević), 1923 i Smrt majke Jugovića (I. Vojnović)
VOKALNA:
Spomen Steriji za mešoviti hor i orkestar; Početak bune na dahije za mešoviti hor i orkestar; Vojvoda Babunski za mešoviti hor i orkestar. Oko 40 a cappella horova, među kojima Klipa, klapa; Leto u srcu; Devojka i vetar; Grakni gavrane i Od vrbe svirala. Četrnaest pesama za glas i klavir.
CRKVENA:
Liturgija za mešoviti hor; Sjedalen sv. Savi i Radujsja arhijerejev za muški hor.
— Oko 400 obrada srpskih narodnih pesama za glas i kom. orkestar.
Iz Muzičke enciklopedije
Neka greška je upitanju, pošto je jedini oboreni IK-3 pao kod obale Dunava blizu Batajnice. Pre nego što je poginuo, pilot Dušan Borić je uspeo da obori jedan bombarder i jedan lovac. Nekoliko IK-3 je bilo teško oštećeno, ali su piloti uspeli da se vrate na aerodrom. Koji i čiji avion se srušio u Sarajevsku, morao bih da potražim.
Knjiga se zove "Borbe u vazdhu za Beograd" (prvo izdanje) ili "Plamen nad Beogradom" (jugoslovensko izdanje iz 1991), a napisao ju je komandand 6. lovačkog puka Božidar Kostić, u zarobljeništvu. Jugoslovensko izdanje "Plamen nad Beogradom" je dopunjeno fusnotama i saznanjima iz kasnijih istraživanja, pa su ispravljene neke greške za koje Kostić nije mogao da zna, ili činjenice koje su kasnije utvrđene. Mogu se naći na internetu, a i ima da se kupi u maketarskoj prodavnici u Mihajla Pupina na NBG (nije reklama za radnju, a knjiga je verovatno polovna).
... Bonđorno :)...
... pre 1929. ...