Зе мене ће остати мистерија одакле је ова фотографија снимљена. Ја сам фотографисао стојећи на наслону једне клупе. Једина виша тачка је зид гробља који је био једно два метра испред мене, али и он је једно метар виши од овога где сам ја стајао, на зид нисам могао да се попнем јер јер полу распаднут, само је ограђен тракама а може сваког тренутка да падне и повреди неког. Са цркве није фотографисано јер је она доста више у леву страну од овог кадра. Једино ако је ту било неко дрво па са неко успентрао на врх, мада не знам колико је то могуће са тадашњим фотоапаратима.
Da se malko odmorimo od ratova, mada bi ove starine, kada bi imale usta. mogle štošta ispričati i o tome.
Zahvaljujući dobrim ljudima sa ovog foruma mogu napraviti kraatk rezime i u slici i par reči ispričati istoriju ove zgrade, koja je prva komšinica one naj-naj, broja 10, i često se na prikazima javlja u sporednoj ulozi, pre bi se moglo reći statira.
Izgrađena je 1922. godine po projektu Milana Antonovića kao miraz za g-đicu Sofiju Kiš koja se udala za nekog lekara (možda će mi Grk pomoći da mu bar saznamo ime i prezime).
Нисам најсигурнији, али негде сам налазио податке да је ову зграду поменуте године радио архитекта Никола Несторовић.
Можда ће неко успети да пронађе неки релевантан податак, ја се тачно више не сећам.
Ovaj podatak sam dobio od starih komšija, a ima ga i u knjizi Aleksandre Banović.
Komšija koga više nema imao je i kompletan plan zgrade, pokušaću da vidim gde je.
Поред многих малих цркава и обичних грађевина,16 за владе кнеза Милоша саграђене су ове важније грађевине: Конак у Крагујевцу (ова, како каже Ј.Вујић,17 палата сазидана је 1824. године), даље: здањенамењено за Кнежев двор (данашње Министарствофинансија), отпочето 1829, а завршено 1836. годинеКнежев двор у Београду (доскорашњи Касациони суд, (1831) Кнежев двор у Топчидеру (1831) Двор београдског Народног суда у Савамали (1834),Нови кнежев двор у Топчидеру (1834),Црква у Топчпдеру (1834) Табакана у Топчидеру (1834); Кула на Топчидерском брду (1834); Ћумрукана на Сави (1835); Маркова црква у Београду (1835); Велика касарна у Београду (1836); Касарна у Топчидеру (1836); Магчцин у Топчидеру (1836); Механа у Топчидеру (1836); Палилулска касарна у Београду (1837); Ледерница у Топчидеру (1838);18 београдска Саборна црква започета је 15. јула 1837. и до августа 1838. године била је назидана до крова.
Neke od zgrada nismo još videli, a neke nismo ni tačno locirali. Putniče, ajde javi se.............
... 1957. ili nešto ranije, zgrada se dovršava ...
... i još tri pre izgradnje ...
... a posle se u epicentar smestila komšinica ...
Зе мене ће остати мистерија одакле је ова фотографија снимљена. Ја сам фотографисао стојећи на наслону једне клупе. Једина виша тачка је зид гробља који је био једно два метра испред мене, али и он је једно метар виши од овога где сам ја стајао, на зид нисам могао да се попнем јер јер полу распаднут, само је ограђен тракама а може сваког тренутка да падне и повреди неког. Са цркве није фотографисано јер је она доста више у леву страну од овог кадра. Једино ако је ту било неко дрво па са неко успентрао на врх, мада не знам колико је то могуће са тадашњим фотоапаратима.
... fotografisano ispod drveta ;) ...
.. a behu tu i neke bandere 8) ...
Da se malko odmorimo od ratova, mada bi ove starine, kada bi imale usta. mogle štošta ispričati i o tome.
Zahvaljujući dobrim ljudima sa ovog foruma mogu napraviti kraatk rezime i u slici i par reči ispričati istoriju ove zgrade, koja je prva komšinica one naj-naj, broja 10, i često se na prikazima javlja u sporednoj ulozi, pre bi se moglo reći statira.
Izgrađena je 1922. godine po projektu Milana Antonovića kao miraz za g-đicu Sofiju Kiš koja se udala za nekog lekara (možda će mi Grk pomoći da mu bar saznamo ime i prezime).
Нисам најсигурнији, али негде сам налазио податке да је ову зграду поменуте године радио архитекта Никола Несторовић.
Можда ће неко успети да пронађе неки релевантан податак, ја се тачно више не сећам.
Ovaj podatak sam dobio od starih komšija, a ima ga i u knjizi Aleksandre Banović.
Komšija koga više nema imao je i kompletan plan zgrade, pokušaću da vidim gde je.
1964g. ili kasnije :::
Nisam znao da su razglednice mogle da se salju i sa taksenim markama.
1964g. ili kasnije :::
Nisam znao da su razglednice mogle da se salju i sa taksenim markama.
А и послата је негде 1969. или нешто касније јер је написан поштански број. Поштански бројеви у СФРЈ су уведени, мислим, 1969. или годину-две касније.
1964g. ili kasnije :::
Nisam znao da su razglednice mogle da se salju i sa taksenim markama.
А и послата је негде 1969. или нешто касније јер је написан поштански број. Поштански бројеви у СФРЈ су уведени, мислим, 1969. или годину-две касније.
Ako je i poslata, rukopis je deciji, rodjendanska cestitka, a pecata nema. Bice da je samo ubacena u sanduce.
Поред многих малих цркава и обичних грађевина,16 за владе кнеза Милоша саграђене су ове важније грађевине: Конак у Крагујевцу (ова, како каже Ј.Вујић,17 палата сазидана је 1824. године), даље: здање намењено за Кнежев двор (данашње Министарство финансија), отпочето 1829, а завршено 1836. године Кнежев двор у Београду (доскорашњи Касациони суд, (1831) Кнежев двор у Топчидеру (1831) Двор београдског Народног суда у Савамали (1834), Нови кнежев двор у Топчидеру (1834), Црква у Топчпдеру (1834) Табакана у Топчидеру (1834); Кула на Топчидерском брду (1834); Ћумрукана на Сави (1835); Маркова црква у Београду (1835); Велика касарна у Београду (1836); Касарна у Топчидеру (1836); Магчцин у Топчидеру (1836); Механа у Топчидеру (1836); Палилулска касарна у Београду (1837); Ледерница у Топчидеру (1838);18 београдска Саборна црква започета је 15. јула 1837. и до августа 1838. године била је назидана до крова.
Neke od zgrada nismo još videli, a neke nismo ni tačno locirali. Putniče, ajde javi se.............