Rejna-Lenka Levi i Jeuda-Biti Bisordi ово је у Ћеловићевом парку, у позадини његова задужбина на углу са Загребачком улицом
Elijas Levi, u Beogradu,1939 godine. Ово је сликано у Улици краља Милана на потезу од Св. Марковића ка Краља Милутина.
I jos jedno pitanje imam vezano za Terazije, vezano za zgradu koja je bila pored Sapcaninove zgrade. (To bi mozda bio br 9 ako je Sapcaninova bila 7) Koliko sam vas ispratila, uocavala sam je na slikama do 1947 i onda... nema je. Da li neko o njoj zna nesto vise?
До Шапчанинове палате налазила се кућа Миле Мудриновић, најнеугледнија једноспратница у низу. Слика је из 1908.-1909.
После I светског рата иста власница је одлучила да подигне троспратницу, академски пројекат је урадио Василије Бикар, али је зграда подигнута тек крајем двадесетих. Види се десно на следећој слици са рекламом за Југобразил (трговина кафом).
На следећој слици је лево до зграде Милисава Радосављевића, подигнуте 1937., архитекта Јарослав Прхал, познате и као зграде биоскопа Сити/Космај.
Зграда је срушена, вероватно, почетком педесетих због изградње Инвестиционе банке.
Једном давно била је постављена ова слика улице Џорџа Вашингтона ка углу Скадарске и Цеињске.
То је фотографија Аце Симића, једна од преко 400 која се може наћи у новобјављеном каталогу изложбе МГБ-а. У доњој верзији се види у првом плану угао са Деспота Стефана.
На следећој слици је лево до зграде Милисава Радосављевића, подигнуте 1937., архитекта Јарослав Прхал, познате и као зграде биоскопа Сити/Космај.
Штета што више не знамо о архитекти Јарославу Прхалу, који је очигледно био један од првих наших модерниста подигавши ону сјајну кућу Петра Палавичинија на Копитаревој градини. Да чудо будо још веће, Прхал је имао изграђених по периферији занимљивих најамних вишеспратних кућа и вила (много тога је преправљено током деведесетих) у модернистичком духу. Колико је прихватао модеран стил, сведочила је и ова вишеспратница на Теразијама. Требало је поприличне храбрости изградити такву зграду у околини препуној класицистичког и сецесијског наслеђа. Сама зграда Милисава Радосављевића комбиновала је стамбену и канцеларијску намену, сведочивши тиме о развитку Теразија као пословног центра нашег града.
Напоменућу и то да је биоскоп "Сити" ("Космај") рачунао и градио Ђорђе Лазаревић (нисам сигуран колико је архитекта Прхал имао удела у томе; подаци о Лазаревићевој умешаности у изградњу овог биоскопа потичу од једног интервјуа који је својевремено дао часопису "Изградња"). Необичних пропорција сале, он је занимљив допринос међуратној архитектури јавних простора иако је скромнији по броју места у гледалишту. До пре коју годину, сећам се да су се у улазу задржали оригинални детаљи стакленог крова, степенишних ограда, плафона и другог инвентара. Шта је данас са тим урађено, није ми познато.
И још један детаљ: зграду до "Југобразила" критиковао је веома често архитекта Милутин Борисављевић, коме је посебно сметала лоша пропорционисаност прозора наспрам поља са тимпанонима (врхови тимпанона залазили су у парапете испод прозора виших спратова што је, по њему, било недопустиво у класично компонованој архитектури).
Da se malko odmorimo od ratova, mada bi ove starine, kada bi imale usta. mogle štošta ispričati i o tome.
Zahvaljujući dobrim ljudima sa ovog foruma mogu napraviti kraatk rezime i u slici i par reči ispričati istoriju ove zgrade, koja je prva komšinica one naj-naj, broja 10, i često se na prikazima javlja u sporednoj ulozi, pre bi se moglo reći statira.
Izgrađena je 1922. godine po projektu Milana Antonovića kao miraz za g-đicu Sofiju Kiš koja se udala za nekog lekara (možda će mi Grk pomoći da mu bar saznamo ime i prezime).
Нисам најсигурнији, али негде сам налазио податке да је ову зграду поменуте године радио архитекта Никола Несторовић.
Можда ће неко успети да пронађе неки релевантан податак, ја се тачно више не сећам.
После I светског рата иста власница је одлучила да подигне троспратницу, академски пројекат је урадио Василије Бикар, али је зграда подигнута тек крајем двадесетих. Види се десно на следећој слици са рекламом за Југобразил (трговина кафом).
Kasina је написао/ла:
... pijte brazilijansku ...
... a ako baš ponestane - dobra je i Srbijanka :steve: ...
Је ли ово "Париз" за време окупације био "Топола"?
Rejna-Lenka Levi i Jeuda-Biti Bisordi
ово је у Ћеловићевом парку, у позадини његова задужбина на углу са Загребачком улицом
Elijas Levi, u Beogradu,1939 godine.
Ово је сликано у Улици краља Милана на потезу од Св. Марковића ка Краља Милутина.
До Шапчанинове палате налазила се кућа Миле Мудриновић, најнеугледнија једноспратница у низу. Слика је из 1908.-1909.
После I светског рата иста власница је одлучила да подигне троспратницу, академски пројекат је урадио Василије Бикар, али је зграда подигнута тек крајем двадесетих. Види се десно на следећој слици са рекламом за Југобразил (трговина кафом).
На следећој слици је лево до зграде Милисава Радосављевића, подигнуте 1937., архитекта Јарослав Прхал, познате и као зграде биоскопа Сити/Космај.
Зграда је срушена, вероватно, почетком педесетих због изградње Инвестиционе банке.
Једном давно била је постављена ова слика улице Џорџа Вашингтона ка углу Скадарске и Цеињске.
То је фотографија Аце Симића, једна од преко 400 која се може наћи у новобјављеном каталогу изложбе МГБ-а. У доњој верзији се види у првом плану угао са Деспота Стефана.
Исти угао на још две фотографије Аце Симића.
На следећој слици је лево до зграде Милисава Радосављевића, подигнуте 1937., архитекта Јарослав Прхал, познате и као зграде биоскопа Сити/Космај.
Штета што више не знамо о архитекти Јарославу Прхалу, који је очигледно био један од првих наших модерниста подигавши ону сјајну кућу Петра Палавичинија на Копитаревој градини. Да чудо будо још веће, Прхал је имао изграђених по периферији занимљивих најамних вишеспратних кућа и вила (много тога је преправљено током деведесетих) у модернистичком духу. Колико је прихватао модеран стил, сведочила је и ова вишеспратница на Теразијама. Требало је поприличне храбрости изградити такву зграду у околини препуној класицистичког и сецесијског наслеђа. Сама зграда Милисава Радосављевића комбиновала је стамбену и канцеларијску намену, сведочивши тиме о развитку Теразија као пословног центра нашег града.
Напоменућу и то да је биоскоп "Сити" ("Космај") рачунао и градио Ђорђе Лазаревић (нисам сигуран колико је архитекта Прхал имао удела у томе; подаци о Лазаревићевој умешаности у изградњу овог биоскопа потичу од једног интервјуа који је својевремено дао часопису "Изградња"). Необичних пропорција сале, он је занимљив допринос међуратној архитектури јавних простора иако је скромнији по броју места у гледалишту. До пре коју годину, сећам се да су се у улазу задржали оригинални детаљи стакленог крова, степенишних ограда, плафона и другог инвентара. Шта је данас са тим урађено, није ми познато.
И још један детаљ: зграду до "Југобразила" критиковао је веома често архитекта Милутин Борисављевић, коме је посебно сметала лоша пропорционисаност прозора наспрам поља са тимпанонима (врхови тимпанона залазили су у парапете испод прозора виших спратова што је, по њему, било недопустиво у класично компонованој архитектури).
Da se malko odmorimo od ratova, mada bi ove starine, kada bi imale usta. mogle štošta ispričati i o tome.
Zahvaljujući dobrim ljudima sa ovog foruma mogu napraviti kraatk rezime i u slici i par reči ispričati istoriju ove zgrade, koja je prva komšinica one naj-naj, broja 10, i često se na prikazima javlja u sporednoj ulozi, pre bi se moglo reći statira.
Izgrađena je 1922. godine po projektu Milana Antonovića kao miraz za g-đicu Sofiju Kiš koja se udala za nekog lekara (možda će mi Grk pomoći da mu bar saznamo ime i prezime).
Нисам најсигурнији, али негде сам налазио податке да је ову зграду поменуте године радио архитекта Никола Несторовић.
Можда ће неко успети да пронађе неки релевантан податак, ја се тачно више не сећам.
Знам бар једног таквог
... sekcija VeMeLtiolog, jutroske sa brda gledim na Zemunolog 8) ...
... Bonđornolog :) 8) ...
После I светског рата иста власница је одлучила да подигне троспратницу, академски пројекат је урадио Василије Бикар, али је зграда подигнута тек крајем двадесетих. Види се десно на следећој слици са рекламом за Југобразил (трговина кафом).
... a ako baš ponestane - dobra je i Srbijanka :steve: ...
Зграда је срушена, вероватно, почетком педесетих због изградње Инвестиционе банке.
... na ovoj razglednici izgleda kao da se malo poradilo ...
... moj primerak putovao je 1954. godine, tako da je verovatno nešto ranije, zgrada i srušena ...