'Jopete, al' prava, naucna, deltiologija ... za Vukomana
Bila, al' ne u deltioloskom smislu ( iz 1965g. ) -recimo, stampali je braca Bugari! To se bez deltiologije ne bi moglo pretpostaviti. Velika je to nauka!
1964g. ili kasnije :::
Ovoj nije deltiologija bila sudjena ...
Bila, al' ne deltioloski kao ova iz 1966g. Bre, ljudi, da se malo uozbiljimo! Nauka je ovo, jok drugo! Cak i za Gavrila ima deltioloski pecat Narodnog muzeja iz 1966g. ... Za Dr Bogicu...
Iz 1964g. ::: Iz Bg za , naravno, Nis!
Beograd --------- Crikvenica ---------- Forum, STOP!
На самом углу Теразија и Улице краља Александра, на коме је пре три године направљена тераса, да гости „Шишкове кафане“ могу одатле да посматрају уличне пролазнике, некада је постојала проста механа коју је Шишко купио 1856. године од Анђелка Алексића – Ћосе, циглара, оног истог што је зидао и хотел „Париз“. Шишко је ту механу срушио 1864. године и до ње подигао данашњу кафану, која се руши, а празан плац је претворен у терасу.
Кроз дуги низ година „Шишкова кафана“ представљала је једну гурманску кафану у којој се могло наћи свакојаких мезелука и која је због тога била добро посећивана од разних гурмана из свију друштвених слојева. Ту су падале и многе пријатељске вечере. А раније, пре читавих шест, па и седам деценија, у „Шишковој кафани“ одседали су обично прстенџије и ножари пред вашар, одседали су кириџије из разних места мале Србије, да повуку робу из Београда за унутрашњост земље. Дворишта „Пандилове механе“ (доскора „Такова“ и нове „Урошеве пивнице“ уједно) и „Шишкове кафане“ била су закрченарабаџијским колима, а штале препуне запрежне стоке.
Иако данас, према модерним зградама и палатама на Теразијама, „Урошева пивница“ изгледа онако мала и неугледна, она је у старом Београду, а нарочито седамдесетих година прошлога века, играла видну улогу не само на пољу угоститељском, већ и на политичком пољу. Све до 1880. године, управо до пада либералне владе Јована Ристића, „Урошева пивница“ представљала је праву политичку берзу која је имала великога утицаја за пропаганду начела либералне странке. Исто онако као што је доцније, под радикалном владом Николе П. Пашића, Боторићева пивница у хотелу „Париз“ представљала центар за радикалску агитацију. Газда Урош Јовановић, чије име носи пивница о којој је реч, био је виђен члан либералне странке и у његовој кући на спрат, која се налази дубље у дворишту пивнице, држане су многе политичке конференције, које су у своје време посећивали Јован Ристић, Радивоје Милојковић, Алимпије Васиљевић, Јован Белимарковић, Јеврем Грујић, Ранко Алимпић и други виђени чланови либералне странке. Газда Урош је изучио свој занат код чувеног газда Тричка, кафеџије и бакалина, чија је радња била где је данас угледна зграда пок. Јована П. Јовановића – Шапчанина, званог „Главоња“. Та газда Тричкова радња била је чувена са одличнога пића. И данас се још препричава изрека онога веселога Лале, који је иначе пио само слабу ракију, шому и рампош, младо вино. Та изрека гласи: „Да бог поживи Сербију и Тричкову ракију!“. Поред газда Тричка, газда Урош је изучио вештину прављења разноврсних ликера у Сремским Карловцима, и због тога се далеко био прочуо. Он је доцније куповао у околини Неготина цео виноградарски род са чувених брда Балеја (код Брегова) и отуд добијао најфинија вина, звана „Балуца“, која је лиферовао двору кнеза Милоша. Предузимачи грађевина, познати досељеници из Немачке: Франц Фајхтнер, Адолф Штак и његов брат Глиша Штајнлехнер, Бузин и други, имали су свој сто. Долазио је и граф Бреј, велики пријатељ краља Милана, Саша Константиновић, Мита Милутиновић дворски апотекар, Милан Гарашанин, Васа Мариновић, Шафарик, Аца Пржић, затим ловци и добровољни пожарници. А виђани су често и Миша Вујић и Мика Поповић. Више од десет година држао је под закуп „Урошеву пивницу“ познати Гавра Јовановић, који је доцније држао „Бумс-келер“. „Урошева пивница“ била је чувена и са својих маскен-балова...
Знам бар једног таквог
Priznajem, danas sam i ja iz ZABAVNIKA naucio sta je deltiolog! grk
Mutna, stara, slova na hotelu MOSKVI postavljena naopako, bez datuma ali i bez Terazijske cesme, ... pa smo kvit!
Bila, al' ne u deltioloskom smislu ( iz 1965g. ) -recimo, stampali je braca Bugari! To se bez deltiologije ne bi moglo pretpostaviti. Velika je to nauka!
1964g. ili kasnije :::
Ovoj nije deltiologija bila sudjena ...
Bila, al' ne deltioloski kao ova iz 1966g. Bre, ljudi, da se malo uozbiljimo! Nauka je ovo, jok drugo! Cak i za Gavrila ima deltioloski pecat Narodnog muzeja iz 1966g. ... Za Dr Bogicu...
Iz 1964g. ::: Iz Bg za , naravno, Nis!
Beograd --------- Crikvenica ---------- Forum, STOP!
Eviva deltiologia !
Poznata grafika Luke Mladenovica ali pogledajte podtekst od autora slike. Ova slika je izlozena u crkvi Sv. Petke na Kalemegdanu.
malo zakasnilo za praznik osloboljenja ...
Krst i gromobran crkve Ruzice / Kalemegdan ... i zalazak sunca na jabuci Krsta ..
На самом углу Теразија и Улице краља Александра, на коме је пре три године направљена тераса, да гости „Шишкове кафане“ могу одатле да посматрају уличне пролазнике, некада је постојала проста механа коју је Шишко купио 1856. године од Анђелка Алексића – Ћосе, циглара, оног истог што је зидао и хотел „Париз“. Шишко је ту механу срушио 1864. године и до ње подигао данашњу кафану, која се руши, а празан плац је претворен у терасу.
Кроз дуги низ година „Шишкова кафана“ представљала је једну гурманску кафану у којој се могло наћи свакојаких мезелука и која је због тога била добро посећивана од разних гурмана из свију друштвених слојева. Ту су падале и многе пријатељске вечере. А раније, пре читавих шест, па и седам деценија, у „Шишковој кафани“ одседали су обично прстенџије и ножари пред вашар, одседали су кириџије из разних места мале Србије, да повуку робу из Београда за унутрашњост земље. Дворишта „Пандилове механе“ (доскора „Такова“ и нове „Урошеве пивнице“ уједно) и „Шишкове кафане“ била су закрчена рабаџијским колима, а штале препуне запрежне стоке.
Све до 1880. године, управо до пада либералне владе Јована Ристића, „Урошева пивница“ представљала је праву политичку берзу која је имала великога утицаја за пропаганду начела либералне странке. Исто онако као што је доцније, под радикалном владом Николе П. Пашића, Боторићева пивница у хотелу „Париз“ представљала центар за радикалску агитацију.
Газда Урош Јовановић, чије име носи пивница о којој је реч, био је виђен члан либералне странке и у његовој кући на спрат, која се налази дубље у дворишту пивнице, држане су многе политичке конференције, које су у своје време посећивали Јован Ристић, Радивоје Милојковић, Алимпије Васиљевић, Јован Белимарковић, Јеврем Грујић, Ранко Алимпић и други виђени чланови либералне странке.
Газда Урош је изучио свој занат код чувеног газда Тричка, кафеџије и бакалина, чија је радња била где је данас угледна зграда пок. Јована П. Јовановића – Шапчанина, званог „Главоња“. Та газда Тричкова радња била је чувена са одличнога пића. И данас се још препричава изрека онога веселога Лале, који је иначе пио само слабу ракију, шому и рампош, младо вино. Та изрека гласи: „Да бог поживи Сербију и Тричкову ракију!“.
Поред газда Тричка, газда Урош је изучио вештину прављења разноврсних ликера у Сремским Карловцима, и због тога се далеко био прочуо. Он је доцније куповао у околини Неготина цео виноградарски род са чувених брда Балеја (код Брегова) и отуд добијао најфинија вина, звана „Балуца“, која је лиферовао двору кнеза Милоша.
Предузимачи грађевина, познати досељеници из Немачке: Франц Фајхтнер, Адолф Штак и његов брат Глиша Штајнлехнер, Бузин и други, имали су свој сто. Долазио је и граф Бреј, велики пријатељ краља Милана, Саша Константиновић, Мита Милутиновић дворски апотекар, Милан Гарашанин, Васа Мариновић, Шафарик, Аца Пржић, затим ловци и добровољни пожарници. А виђани су често и Миша Вујић и Мика Поповић.
Више од десет година држао је под закуп „Урошеву пивницу“ познати Гавра Јовановић, који је доцније држао „Бумс-келер“.
„Урошева пивница“ била је чувена и са својих маскен-балова...