Свака част Гавро!
Ево ја могу да дођем, само реци кад?
Према плану, изложбица од 12 паноа требало би да буде постављена (двострано, да се види и из ресторана) у излогу хотела Москва већ сутра поподне. Журка ПШ са званицама би требало да буде у понедељак 24. октобра, у 12 сати. Ако се нешто не промени, предвиђено је да изложба стоји у Москви око месец дана....
У свему томе ја сам само извођач радова, а други уговарају аранжмане...
Гавро, не отвара ми се твоја фотографија, не знам да ли је до моје технике али бих баш волео да видим како ти изгледају панои...
Него, јел` смо у понедељак позвани са "младине" или "младожењине стране" ?
Мислим да је ово ипак ФЛАК 105 мм - један такав је изложен у Војном музеју.
Овај серијал нема везе са битком за ослобођење Београда из октобра 1944. године, реч је о паради, мислим, из 1945. године, ови британски трактори (Муки/Изногуде исправи ме ако грешим) су стигли као војна помоћ за ЈА (Југословенску Армију) тек након рата... Нема везе, одличне су фотографије, посебно за војну историју, лепо се види мешавина разних оружја и оруђа коју је Титова војска користила након што је из Другог светског рата изашла као победница. Сличан моменат се види и на оној слици "Девојке са увојцима" коју је неко постовао пре пар страна - немачки пиштољ, британски капут, совјестке чизме...
Душан Ковачевић је својевремено у једној ТВ емисији рекао да је тог дана у Београду дошло до смене окупатора.
Да не цитирам сад читаву преписку, слажем се са Гавром, Касином и Звездарком у потпуности, совјетски војници су имали своју "агенду" тих година и не треба их превише доводити у контекст наших интерних идеолошких размирица. Иако су помогли Титу да се инсталира у Београду, не треба заборавити да је исход у грађанском рату у Србији био одлучен на другој страни, у биткама између комунистичког НОВЈ и ројалистичког ЈВуО на Јеловој гори и Копаонику, септембра 1944, где Совјета није било ни близу... Ако већ помало и дебатујемо о овој теми - а зашто мало и не би, пригодан је јучерашњи па и данашњи датум - моје мишљење је да савремена српска историја још увек није дала тачне / поуздане одговоре на питања зашто су Совјети уопште улазили у Југославију у јесен 1944, зашто су брзо из Југославије и изашли код Батине на Дунаву кренувши ка Мађарској, какав је то све значај имало за њихово вођење светског рата, какву је улогу имао југословенски "фронт" за Црвену армију, итд. Тек када добијемо те одговоре, или макар валидне претпоставке, и изађемо из општих полумитова о тим данима који још увек важе, моћи ћемо да спознамо обим и природу октобарских догађаја у Београду/Србији у ширем контексту Другог светског рата...
А ови момци са горње слике су имали своју озбиљну улогу у историји Београда, не само учешћем у октобарској бици, већ зато што су били "кривци" за прве београдске графите који су све до пре неколико година још увек могли да се виде на понекој фасади у граду - "Проверено Мин Њет". Челичне шипке које овде носе служиле су за тражење мина које су Немци у великом обиму постављали где год су ратовали и које су односиле огромне жртве, не само међу борцима већ и цивилима у градовима-поприштима као што је тада био наш Београд. Ови инжињерци су пипали и деминирали, а када би завршили посао, на неку од најближих фасада би прислонили шаблон који су носили са собом, и четком натопљеном у дуготрајну масну црну боју, прешли преко ћириличних слова: Проверено Мин Њет
Puno je primera uništavanja spomenika i grobalja kod nas. I nisu uvek bili u pitanju Nemci.
Protivnik sam bilo kakvog rušenja. U nekoliko navrata sam postavljao fotografije ovih uništenih obeležja, pa ću posle ovog Vukomanovog skena da ponovim.
Stepenice na Kalvariji u Zemunu - nemački spomenici
Stepenište od Barutane ka Defterdarevoj kapiji između Donjeg i Gornjeg Kalemegdana - rimski spomeni.
(Ovo stepenište je, inače, pravi mozaik sastavljen od najrazličitijih delova kamenja, mermera i granita, najverovatnije je da se radi o okrenutim delovima spomenika kako se ne bi videla imena).
Vredi se prošetati njime, a najbolje je nadole. (Ovo je za ljubitelje ćevapčića i piva). Dole će vas sačekati sledeća slika:
Donji grad, prostor od Planetarijuma ka Barutani - srpski i ruski spomenici (još uvek su razbacani).
А ови момци са горње слике су имали своју озбиљну улогу у историји Београда, не само учешћем у октобарској бици, већ зато што су били "кривци" за прве београдске графите који су све до пре неколико година још увек могли да се виде на понекој фасади у граду - "Проверено Мин Њет". Челичне шипке које овде носе служиле су за тражење мина које су Немци у великом обиму постављали где год су ратовали и које су односиле огромне жртве, не само међу борцима већ и цивилима у градовима-поприштима као што је тада био наш Београд. Ови инжињерци су пипали и деминирали, а када би завршили посао, на неку од најближих фасада би прислонили шаблон који су носили са собом, и четком натопљеном у дуготрајну масну црну боју, прешли преко ћириличних слова: Проверено Мин Њет
Из досад већ више пута помињане и цитиране Вишњићеве књиге "Београдски октобар 1944.":
Како је која зграда или део града заузиман совјетски минери су одмах приступали уклањању мина и чишћењу минских поља. Мине које нису могли да уклоне активиране су пошто су претходно предузете мере за осигурање војске и грађана. Мине су уклоњене и на Ади Хуји, у тунелима на прилазу Београду и у околини града. До 7. новембра 1944. године у Београду је уклоњено и учињено безопасним 4158 мина, 76298 граната, 7370 бомби, 4385 килограма експлозива и многобројне друге комбинације мина, бомби и експлозива. И поред тога, у Београду и његовој околини (Железнику, Ритопеку и Болечу) до 25. новембра 1944. године погинуло је од мина и заосталих граната 150 лица, претежно деце.
... kasnije ...
... preuzeto sa http://www.makabijada.com/pravednici/rahel.htm
Pop-svestenik Milosav Popovic, cika Sava, Raka Ruben i ucitelj iz sela u Beogradu posle oslobodjenja
... POTRESNO SVEDOČANSTVO O TRAGIČNOJ SUDBINI NAŠIH SUGRAĐANA ...
...http://www.makabijada.com/dopis/pdf/fam.pdf ...
MOJA FAMILIJA SA DORCOLA
Pripremila Venecija Levi-Breder
Elijas Levi,1894
Venecija Kalmic ,1895.
Slika sa vencanja Venecije Kalmic i Elijasa Levija
Elijas u poseti kraljici Mariji
Izlazak iz sinagoge u Kosmajskoj19, u Beogradu, 17.9.1940.
Rejna-Lenka Levi i Jeuda-Biti Bisordi
Gimnazija na Dorcolu
na Avali 1937.
Elijas Levi, u Beogradu,1939 godine.
Lujo Davico na Adi
Prolaskom generacija ako nema ko da ih pamti i prenese na buduca
pokolenja. Kada ljudi nestanu na tako razumu, neshvatljiv i
svirep nacin, istorija mora da se postuje, pamti i zapisuje. Za
bolju buducnost onih koji slede, poznavanje proslosti je ne
samo uspomena vec zivotna lekcija. Ljudske tragedije
ostavlaju za sobom trag koji pruza mogucnost da se nauci
gde se dobro zavrsava a gde zlo pocinje. Ako se to propusti,
preti opasnost da se zlo ponovi. Tragedija familije Levi sa
Dorcola, zajedno sa milionima stradalih Jevreja koji su otisli
u smrt samo zato sto su bili Jevreji je preteska lekcija da se
zaboravi. Ako se to razume,onda ce, samo tako moci da se
objasni kako je do svega toga doslo i da se pritom, osmisli
ono sto je bilo tragicno i besmisleno, kao besmislenost
Holokosta
... PS ovo su samo nespretno preuzeti izvodi, a originalno su mnogo lepše (veće i brojnije) fotografije, naravno uz odgovarajući tekst ...
Ево ја могу да дођем, само реци кад?
Према плану, изложбица од 12 паноа требало би да буде постављена (двострано, да се види и из ресторана) у излогу хотела Москва већ сутра поподне. Журка ПШ са званицама би требало да буде у понедељак 24. октобра, у 12 сати. Ако се нешто не промени, предвиђено је да изложба стоји у Москви око месец дана....
У свему томе ја сам само извођач радова, а други уговарају аранжмане...
Гавро, не отвара ми се твоја фотографија,
Него, јел` смо у понедељак позвани са "младине" или "младожењине стране"
8,8 cm Flak 18/36
PzKpfw M15/42
Мислим да је ово ипак ФЛАК 105 мм - један такав је изложен у Војном музеју.
Овај серијал нема везе са битком за ослобођење Београда из октобра 1944. године, реч је о паради, мислим, из 1945. године, ови британски трактори (Муки/Изногуде исправи ме ако грешим) су стигли као војна помоћ за ЈА (Југословенску Армију) тек након рата... Нема везе, одличне су фотографије, посебно за војну историју, лепо се види мешавина разних оружја и оруђа коју је Титова војска користила након што је из Другог светског рата изашла као победница. Сличан моменат се види и на оној слици "Девојке са увојцима" коју је неко постовао пре пар страна - немачки пиштољ, британски капут, совјестке чизме...
П.С и ја мислим да је овде реч о 105мм
Душан Ковачевић је својевремено у једној ТВ емисији рекао да је тог дана у Београду дошло до смене окупатора.
Да не цитирам сад читаву преписку, слажем се са Гавром, Касином и Звездарком у потпуности, совјетски војници су имали своју "агенду" тих година и не треба их превише доводити у контекст наших интерних идеолошких размирица. Иако су помогли Титу да се инсталира у Београду, не треба заборавити да је исход у грађанском рату у Србији био одлучен на другој страни, у биткама између комунистичког НОВЈ и ројалистичког ЈВуО на Јеловој гори и Копаонику, септембра 1944, где Совјета није било ни близу... Ако већ помало и дебатујемо о овој теми - а зашто мало и не би, пригодан је јучерашњи па и данашњи датум - моје мишљење је да савремена српска историја још увек није дала тачне / поуздане одговоре на питања зашто су Совјети уопште улазили у Југославију у јесен 1944, зашто су брзо из Југославије и изашли код Батине на Дунаву кренувши ка Мађарској, какав је то све значај имало за њихово вођење светског рата, какву је улогу имао југословенски "фронт" за Црвену армију, итд. Тек када добијемо те одговоре, или макар валидне претпоставке, и изађемо из општих полумитова о тим данима који још увек важе, моћи ћемо да спознамо обим и природу октобарских догађаја у Београду/Србији у ширем контексту Другог светског рата...
А ови момци са горње слике су имали своју озбиљну улогу у историји Београда, не само учешћем у октобарској бици, већ зато што су били "кривци" за прве београдске графите који су све до пре неколико година још увек могли да се виде на понекој фасади у граду - "Проверено Мин Њет". Челичне шипке које овде носе служиле су за тражење мина које су Немци у великом обиму постављали где год су ратовали и које су односиле огромне жртве, не само међу борцима већ и цивилима у градовима-поприштима као што је тада био наш Београд. Ови инжињерци су пипали и деминирали, а када би завршили посао, на неку од најближих фасада би прислонили шаблон који су носили са собом, и четком натопљеном у дуготрајну масну црну боју, прешли преко ћириличних слова: Проверено Мин Њет
Знам бар једног таквог
Protivnik sam bilo kakvog rušenja. U nekoliko navrata sam postavljao fotografije ovih uništenih obeležja, pa ću posle ovog Vukomanovog skena da ponovim.
Stepenice na Kalvariji u Zemunu - nemački spomenici
Stepenište od Barutane ka Defterdarevoj kapiji između Donjeg i Gornjeg Kalemegdana - rimski spomeni.
(Ovo stepenište je, inače, pravi mozaik sastavljen od najrazličitijih delova kamenja, mermera i granita, najverovatnije je da se radi o okrenutim delovima spomenika kako se ne bi videla imena).
Vredi se prošetati njime, a najbolje je nadole. (Ovo je za ljubitelje ćevapčića i piva). Dole će vas sačekati sledeća slika:
Donji grad, prostor od Planetarijuma ka Barutani - srpski i ruski spomenici (još uvek su razbacani).
А ови момци са горње слике су имали своју озбиљну улогу у историји Београда, не само учешћем у октобарској бици, већ зато што су били "кривци" за прве београдске графите који су све до пре неколико година још увек могли да се виде на понекој фасади у граду - "Проверено Мин Њет". Челичне шипке које овде носе служиле су за тражење мина које су Немци у великом обиму постављали где год су ратовали и које су односиле огромне жртве, не само међу борцима већ и цивилима у градовима-поприштима као што је тада био наш Београд. Ови инжињерци су пипали и деминирали, а када би завршили посао, на неку од најближих фасада би прислонили шаблон који су носили са собом, и четком натопљеном у дуготрајну масну црну боју, прешли преко ћириличних слова: Проверено Мин Њет
Из досад већ више пута помињане и цитиране Вишњићеве књиге "Београдски октобар 1944.":
Како је која зграда или део града заузиман совјетски минери су одмах приступали уклањању мина и чишћењу минских поља. Мине које нису могли да уклоне активиране су пошто су претходно предузете мере за осигурање војске и грађана. Мине су уклоњене и на Ади Хуји, у тунелима на прилазу Београду и у околини града. До 7. новембра 1944. године у Београду је уклоњено и учињено безопасним 4158 мина, 76298 граната, 7370 бомби, 4385 килограма експлозива и многобројне друге комбинације мина, бомби и експлозива. И поред тога, у Београду и његовој околини (Железнику, Ритопеку и Болечу) до 25. новембра 1944. године погинуло је од мина и заосталих граната 150 лица, претежно деце.