Ове две ратне фотографије из 1915. неко је већ постављао овде (тад сам их ја и "скинуо"). "Враћам" их назад уз подсећање да је иста жива ограда 1915. још увек на Савском шеталишту Калемегдана. Оно што је сигурно, није могла брзо да изникне па очигледно да нешто није у реду са датирањима и да "Начићкина ограда" није могла бити уништена за време рата, ње није било ни пред рат. Осим, ако се не ради о делу шеталишта које није ни фотографисано никада (што је мало вероватно). Склон сам претпоставци да је Начићкина сецесијска ограда била разрађена и идејно и у плановима а да није изведена али је данас "узета здраво за готово".
Да, и мени се чини да никада није извођена никаква ограда на овом главном шеталишту. Да је нешто изведено, па порушено, остао би некакав траг тих рушевина.
Досадашњи истраживачи градитељског дела Начићеве упорно понављају неке детаље који се прештампавају из издања у издање, из монографије у монографију. Један од тих је и да је Начићева, на пример, пројектовала Цркву Светог Александра Невског што је само делимична истина. Црква је, наиме, започета, по њеним плановима, али је до Првог светског рата изграђена до висине изласка темеља из темељног ископа и ни макац даље. Доцније, године 1926. планови су толико темељно преправљени од стране Пере Поповића и Василија Андросова да се усуђујем без зазора рећи да је то самостални рад ове двојице архитеката (на пројекту је промењено све: од концепције петокуполне цркве до детаља унутрашње и спољашње обраде). Најзад, ова црква, рекло би се, највише импресионира својом прелепом облогом и детаљима у вештачком камену које је све редом, веома прецизно исцртао само један човек: Василије Михајлович Андросов (све постоји сачувано у архивама).
Но, да се вратим на ограду: симптоматично би било да је нешто изведено, а да је то Начићева приписала себи. Још горе би било придруживати попису изведених дела нешто што је остало само у идеји, што не верујем да су људи таквог кова и "тог" времена радили.
Склон сам да изведем једну другу претпоставку која је, чини ми се, најближа реалном стању. Наиме, ограда Начићеве на Калемегдану можда заиста постоји, али не тамо где је ми обично тражимо, већ на оном другом делу ових бедема, према пролазу којим се са овог шеталишта долази са тачно супротне стране и где ови пролази "гледају" на Војни музеј.
Тамо постоји ограда у камену и карактеристични канделабри који изгледају овако (на слици су реплике оригинала изливене у новије доба):
(нисам нашао слику те ограде, ако неко има нека стави).
Заиста, постоје канделабри у сецесијском духу, постоји ограда, постоје постаменти у вештачком камену (недостају вазе, чињеница).
Е сад, ако погледамо уређење Теразија пројектовано од стрне истог аутора, видећемо да су у оба случаја употребљени идентични елементи са истим сецесијским мотивом.
Засада, ово је једини мотив који повезује ова два дела и склон сам веровању да је Начева, као службеник београдске Општине у то доба, ипак урадила уређење Калемегдана, али да је то остало на неки начин непознато јавности.
Што би се рекло: много је слично да би било различито...
Koliko znam te dve klupe se nalaze pre Spomenika zahvalnosti Francuskoj, kada se sa glavne staze, iz pravca Kneza uđe u ovaj deo parka koji okružuje spomenik, pa sa desne strane.
Do njih se dolazi stazicom pokrivenom rizlom. Mislim da je ispod žalosnih vrba. Jako lepo mesto.
То је то место. Сада нам треба слика са спомеником. Мора да има нека.
Ове две ратне фотографије из 1915. неко је већ постављао овде (тад сам их ја и "скинуо"). "Враћам" их назад уз подсећање да је иста жива ограда 1915. још увек на Савском шеталишту Калемегдана. Оно што је сигурно, није могла брзо да изникне па очигледно да нешто није у реду са датирањима и да "Начићкина ограда" није могла бити уништена за време рата, ње није било ни пред рат. Осим, ако се не ради о делу шеталишта које није ни фотографисано никада (што је мало вероватно). Склон сам претпоставци да је Начићкина сецесијска ограда била разрађена и идејно и у плановима а да није изведена али је данас "узета здраво за готово".
Да, и мени се чини да никада није извођена никаква ограда на овом главном шеталишту. Да је нешто изведено, па порушено, остао би некакав траг тих рушевина.
Досадашњи истраживачи градитељског дела Начићеве упорно понављају неке детаље који се прештампавају из издања у издање, из монографије у монографију. Један од тих је и да је Начићева, на пример, пројектовала Цркву Светог Александра Невског што је само делимична истина. Црква је, наиме, започета, по њеним плановима, али је до Првог светског рата изграђена до висине изласка темеља из темељног ископа и ни макац даље. Доцније, године 1926. планови су толико темељно преправљени од стране Пере Поповића и Василија Андросова да се усуђујем без зазора рећи да је то самостални рад ове двојице архитеката (на пројекту је промењено све: од концепције петокуполне цркве до детаља унутрашње и спољашње обраде). Најзад, ова црква, рекло би се, највише импресионира својом прелепом облогом и детаљима у вештачком камену које је све редом, веома прецизно исцртао само један човек: Василије Михајлович Андросов (све постоји сачувано у архивама).
Но, да се вратим на ограду: симптоматично би било да је нешто изведено, а да је то Начићева приписала себи. Још горе би било придруживати попису изведених дела нешто што је остало само у идеји, што не верујем да су људи таквог кова и "тог" времена радили.
Склон сам да изведем једну другу претпоставку која је, чини ми се, најближа реалном стању. Наиме, ограда Начићеве на Калемегдану можда заиста постоји, али не тамо где је ми обично тражимо, већ на оном другом делу ових бедема, према пролазу којим се са овог шеталишта долази са тачно супротне стране и где ови пролази "гледају" на Војни музеј.
Тамо постоји ограда у камену и карактеристични канделабри који изгледају овако (на слици су реплике оригинала изливене у новије доба):
(нисам нашао слику те ограде, ако неко има нека стави).
Заиста, постоје канделабри у сецесијском духу, постоји ограда, постоје постаменти у вештачком камену (недостају вазе, чињеница).
Е сад, ако погледамо уређење Теразија пројектовано од стрне истог аутора, видећемо да су у оба случаја употребљени идентични елементи са истим сецесијским мотивом.
Засада, ово је једини мотив који повезује ова два дела и склон сам веровању да је Начева, као службеник београдске Општине у то доба, ипак урадила уређење Калемегдана, али да је то остало на неки начин непознато јавности.
Што би се рекло: много је слично да би било различито...
Смела али сасвим сувисла теза. Чини ми се да је Милован на правом трагу. (Морам признати да му се дивим, ово је сасвим "холмсовски" обрт!)
Ове две ратне фотографије из 1915. неко је већ постављао овде (тад сам их ја и "скинуо"). "Враћам" их назад уз подсећање да је иста жива ограда 1915. још увек на Савском шеталишту Калемегдана. Оно што је сигурно, није могла брзо да изникне па очигледно да нешто није у реду са датирањима и да "Начићкина ограда" није могла бити уништена за време рата, ње није било ни пред рат. Осим, ако се не ради о делу шеталишта које није ни фотографисано никада (што је мало вероватно). Склон сам претпоставци да је Начићкина сецесијска ограда била разрађена и идејно и у плановима а да није изведена али је данас "узета здраво за готово".
Да, и мени се чини да никада није извођена никаква ограда на овом главном шеталишту. Да је нешто изведено, па порушено, остао би некакав траг тих рушевина.
Досадашњи истраживачи градитељског дела Начићеве упорно понављају неке детаље који се прештампавају из издања у издање, из монографије у монографију. Један од тих је и да је Начићева, на пример, пројектовала Цркву Светог Александра Невског што је само делимична истина. Црква је, наиме, започета, по њеним плановима, али је до Првог светског рата изграђена до висине изласка темеља из темељног ископа и ни макац даље. Доцније, године 1926. планови су толико темељно преправљени од стране Пере Поповића и Василија Андросова да се усуђујем без зазора рећи да је то самостални рад ове двојице архитеката (на пројекту је промењено све: од концепције петокуполне цркве до детаља унутрашње и спољашње обраде). Најзад, ова црква, рекло би се, највише импресионира својом прелепом облогом и детаљима у вештачком камену које је све редом, веома прецизно исцртао само један човек: Василије Михајлович Андросов (све постоји сачувано у архивама).
Но, да се вратим на ограду: симптоматично би било да је нешто изведено, а да је то Начићева приписала себи. Још горе би било придруживати попису изведених дела нешто што је остало само у идеји, што не верујем да су људи таквог кова и "тог" времена радили.
Склон сам да изведем једну другу претпоставку која је, чини ми се, најближа реалном стању. Наиме, ограда Начићеве на Калемегдану можда заиста постоји, али не тамо где је ми обично тражимо, већ на оном другом делу ових бедема, према пролазу којим се са овог шеталишта долази са тачно супротне стране и где ови пролази "гледају" на Војни музеј.
Тамо постоји ограда у камену и карактеристични канделабри који изгледају овако (на слици су реплике оригинала изливене у новије доба):
(нисам нашао слику те ограде, ако неко има нека стави).
Заиста, постоје канделабри у сецесијском духу, постоји ограда, постоје постаменти у вештачком камену (недостају вазе, чињеница).
Е сад, ако погледамо уређење Теразија пројектовано од стрне истог аутора, видећемо да су у оба случаја употребљени идентични елементи са истим сецесијским мотивом.
Засада, ово је једини мотив који повезује ова два дела и склон сам веровању да је Начева, као службеник београдске Општине у то доба, ипак урадила уређење Калемегдана, али да је то остало на неки начин непознато јавности.
Што би се рекло: много је слично да би било различито...
Do njih se dolazi stazicom pokrivenom rizlom. Mislim da je ispod žalosnih vrba. Jako lepo mesto.
То је то место. Сада нам треба слика са спомеником. Мора да има нека.
Ове две ратне фотографије из 1915. неко је већ постављао овде (тад сам их ја и "скинуо"). "Враћам" их назад уз подсећање да је иста жива ограда 1915. још увек на Савском шеталишту Калемегдана. Оно што је сигурно, није могла брзо да изникне па очигледно да нешто није у реду са датирањима и да "Начићкина ограда" није могла бити уништена за време рата, ње није било ни пред рат. Осим, ако се не ради о делу шеталишта које није ни фотографисано никада (што је мало вероватно). Склон сам претпоставци да је Начићкина сецесијска ограда била разрађена и идејно и у плановима а да није изведена али је данас "узета здраво за готово".
Да, и мени се чини да никада није извођена никаква ограда на овом главном шеталишту. Да је нешто изведено, па порушено, остао би некакав траг тих рушевина.
Досадашњи истраживачи градитељског дела Начићеве упорно понављају неке детаље који се прештампавају из издања у издање, из монографије у монографију. Један од тих је и да је Начићева, на пример, пројектовала Цркву Светог Александра Невског што је само делимична истина. Црква је, наиме, започета, по њеним плановима, али је до Првог светског рата изграђена до висине изласка темеља из темељног ископа и ни макац даље. Доцније, године 1926. планови су толико темељно преправљени од стране Пере Поповића и Василија Андросова да се усуђујем без зазора рећи да је то самостални рад ове двојице архитеката (на пројекту је промењено све: од концепције петокуполне цркве до детаља унутрашње и спољашње обраде). Најзад, ова црква, рекло би се, највише импресионира својом прелепом облогом и детаљима у вештачком камену које је све редом, веома прецизно исцртао само један човек: Василије Михајлович Андросов (све постоји сачувано у архивама).
Но, да се вратим на ограду: симптоматично би било да је нешто изведено, а да је то Начићева приписала себи. Још горе би било придруживати попису изведених дела нешто што је остало само у идеји, што не верујем да су људи таквог кова и "тог" времена радили.
Склон сам да изведем једну другу претпоставку која је, чини ми се, најближа реалном стању. Наиме, ограда Начићеве на Калемегдану можда заиста постоји, али не тамо где је ми обично тражимо, већ на оном другом делу ових бедема, према пролазу којим се са овог шеталишта долази са тачно супротне стране и где ови пролази "гледају" на Војни музеј.
Тамо постоји ограда у камену и карактеристични канделабри који изгледају овако (на слици су реплике оригинала изливене у новије доба):
(нисам нашао слику те ограде, ако неко има нека стави).
Заиста, постоје канделабри у сецесијском духу, постоји ограда, постоје постаменти у вештачком камену (недостају вазе, чињеница).
Е сад, ако погледамо уређење Теразија пројектовано од стрне истог аутора, видећемо да су у оба случаја употребљени идентични елементи са истим сецесијским мотивом.
Засада, ово је једини мотив који повезује ова два дела и склон сам веровању да је Начева, као службеник београдске Општине у то доба, ипак урадила уређење Калемегдана, али да је то остало на неки начин непознато јавности.
Што би се рекло: много је слично да би било различито...
Смела али сасвим сувисла теза. Чини ми се да је Милован на правом трагу. (Морам признати да му се дивим, ово је сасвим "холмсовски" обрт!)
postovao Varošanac
... sledeće dve postovao je Goldi ...
postovao Buk
... Bonđorno :)...
Gde bi ove mogle da budu?