Hvala na linku. Proverio sam i na drugoj strani! Pravoslavni Voskres je bio 20. aprila 1941 (NS) a nj'iov, katolicki "Voskres" , kako i rekoste, 13. aprila. Steta sto nam se te godine ne poklopise praznici. Hvala, grk
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
Ово горе је полеђина слике сномљене с палубе.
Ma nema nikakve dileme! Naravno da je nemac mislio na sopstveni Uskrs. Briga ih za pravoslavni. Moje nedoumica je bila vezana za to kada je padao nas Uskrs 1941g. Nisam bio sasvim siguran da li je bio 20. aprila ili se poklapao s nji'ovim. Sad je sve je jasno. grk
Шестог априла 1941. године били су Цвети. Дакле, православни Васкрс био је следеће недеље - 13. априла.
Nešto mi ovde ipak nije jasno: kako je Simović mogao da udaje kćer kada su svadbe do Uskrsa, a u doba Velikog posta - zabranjene?
По подацима које ја имам, православни Васкрс је био 20. априла, а Цвети су биле Немцима. Тачно је да венчања у време поста (а нарочито Великог Поста) нема. И не само то - нема венчавања све до Томине недеље, значи целу недељу по Васкрсу. Али (увек има неко "али") венчање се може одржати уз дозволу месно надлежног епископа, у овом случају Патријарха као Митрополита Београдско-карловачког. Можда је Симовићу било могуће да издејствује такво одобрење а можда је у питању и најобичније "рекла-казала".
Hvala Dušanu. Ovo jeste ugao Bulevara i Beogradske.
Ali ima tu još nešto: na osnovu ove fotografije, identifikovana je i fotografija koja sledi i koja je bila sasvim nepoznata i nemoguća za odgonetanje:
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
I po prvi put imamo Bioskop Rex uslikan?
Pretpostavljam da je sala bioskopa ono što se vidi u dnu dvorišta, ona neka zgrada bez otvora i sa krajičkom krova. Inače, sama stambena zgrada ispred postoji i danas.
Nikad nisam ulazio da vidim šta je sa bioskopskom salom.
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
Захваљујући господину Јуришићу, Дексу и Касини знамо и када је ова кућа зидана и када је надзидана а сад захваљујући Душану, теби, Миловане и поново Милошу Јуришићу кад није и кад јесте срушена...
И да искористим прилику: не постоји римокатолички Ускрс већ Ускрс који се слави по грегоријанском календару као што сам и написао.
Англиканска црква такође слави Ускрс по грегоријанском календару као и остале протестантске цркве тако да је ова расправа бесмислена и обилује нетачним подацима.
Руку на срце не постоје ни Грегоријански ни Јулијански Ускрс. :) Разлика је у томе што је западна црква одавно упростила начин израчунавања датума Ускрса па је целокупни Запад почео славити Ускрс по том правилу које чак и нема везе са календаром већ само са даном пролећне равнодневнице. Уопште није битно да ли та равнодневница пада 21. марта или ћете тај дан означити као 1. јануар. :) То упрошћено правило гласи: Ускрс пада у прву недељу младог месеца након пролећне равнодневнице.
Старо правило, које примењују све православне цркве (чак и оне новокалендарске тј. које примењују Грегоријански календар) је компликованије: прва недеља младог месеца након пролећне равнодневнице али и не пре јеврејске Пасхе! Ако би Пасха пала у дане између пролећне равнодневнице и недеље након младог месеца, православни Ускрс се слави прве недеље након следећег младог месеца. Зато је за све православне цркве Ускрс или заједно са западним црквама или касније, никад пре.
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
Захваљујући господину Јуришићу, Дексу и Касини знамо и када је ова кућа зидана и када је надзидана а сад захваљујући Душану теби,Миловане и поново Милошу Јуришићу кад није и кад јесте срушена...
И да искористим прилику: не постоји римокатолички Ускрс већ Ускрс који се слави по грегоријанском календару као што сам и написао.
Англиканска црква такође слави Ускрс по грегоријанском календару као и остале протестантске цркве тако да је ова расправа бесмислена и обилује нетачним подацима.
Руку на срце не постоје ни Грегоријански ни Јулијански Ускрс. :) Разлика је у томе што је западна црква одавно упростила начин израчунавања датума Ускрса па је целокупни Запад почео славити Ускрс по том правилу које чак и нема везе са календаром већ само са даном пролећне равнодневнице. Уопште није битно да ли та равнодневница пада 21. марта или ћете тај дан означити као 1. јануар. :) То упрошћено правило гласи: Ускрс пада у прву недељу младог месеца након пролећне равнодневнице.
Старо правило, које примењују све православне цркве (чак и оне новокалендарске тј. које примењују Грегоријански календар) је компликованије: прва недеља младог месеца након пролећне равнодневнице али и не пре јеврејске Пасхе! Ако би Пасха пала у дане између пролећне равнодневнице и недеље након младог месеца, православни Ускрс се слави прве недеље након следећег младог месеца. Зато је за све православне цркве Ускрс или заједно са западним црквама или касније, никад пре.
Па како нема везе са календаром ако је услов да не буде пре Пасхе? :smile:
Пасха је у почетку породични празник старих Јевреја, слави се ноћу, 14. дана месеца авива (пролећни месец), који је после изгнанства назван нисан.
Временом ће се с Пасхом повезати још један празник, у прво време различит од ње, али близак јој по датуму светковања. То је Празник бесквасних хлебова који траје од 15. до 21. нисана.
Руку на срце, можемо ми и метафизички да посматрамо проток времена :bigsmile:
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
Ово горе је полеђина слике сномљене с палубе.
Ma nema nikakve dileme! Naravno da je nemac mislio na sopstveni Uskrs. Briga ih za pravoslavni. Moje nedoumica je bila vezana za to kada je padao nas Uskrs 1941g. Nisam bio sasvim siguran da li je bio 20. aprila ili se poklapao s nji'ovim. Sad je sve je jasno. grk
Шестог априла 1941. године били су Цвети. Дакле, православни Васкрс био је следеће недеље - 13. априла.
Nešto mi ovde ipak nije jasno: kako je Simović mogao da udaje kćer kada su svadbe do Uskrsa, a u doba Velikog posta - zabranjene?
По подацима које ја имам, православни Васкрс је био 20. априла, а Цвети су биле Немцима. Тачно је да венчања у време поста (а нарочито Великог Поста) нема. И не само то - нема венчавања све до Томине недеље, значи целу недељу по Васкрсу. Али (увек има неко "али") венчање се може одржати уз дозволу месно надлежног епископа, у овом случају Патријарха као Митрополита Београдско-карловачког. Можда је Симовићу било могуће да издејствује такво одобрење а можда је у питању и најобичније "рекла-казала".
Београд 1941
Hvala Dušanu. Ovo jeste ugao Bulevara i Beogradske.
Ali ima tu još nešto: na osnovu ove fotografije, identifikovana je i fotografija koja sledi i koja je bila sasvim nepoznata i nemoguća za odgonetanje:
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
I po prvi put imamo Bioskop Rex uslikan?
Pretpostavljam da je sala bioskopa ono što se vidi u dnu dvorišta, ona neka zgrada bez otvora i sa krajičkom krova. Inače, sama stambena zgrada ispred postoji i danas.
Nikad nisam ulazio da vidim šta je sa bioskopskom salom.
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
Захваљујући господину Јуришићу, Дексу и Касини знамо и када је ова кућа зидана и када је надзидана а сад захваљујући Душану, теби, Миловане и поново Милошу Јуришићу кад није и кад јесте срушена...
Пре 1914 године...Господин Јуришић
Око 1930 године... Декс
Тих година, Касина...
1944 године, по ослобођењу, господин Јуришић...
Колико ми се чини, 16. априла 1944. године био је и римокатолички Ускрс...
Није.
1944. је Ускрс по грегоријанском календару био 9. априла.
www.lexorandi.org/easter-date.html
И да искористим прилику: не постоји римокатолички Ускрс већ Ускрс који се слави по грегоријанском календару као што сам и написао.
Англиканска црква такође слави Ускрс по грегоријанском календару као и остале протестантске цркве тако да је ова расправа бесмислена и обилује нетачним подацима.
Руку на срце не постоје ни Грегоријански ни Јулијански Ускрс. :) Разлика је у томе што је западна црква одавно упростила начин израчунавања датума Ускрса па је целокупни Запад почео славити Ускрс по том правилу које чак и нема везе са календаром већ само са даном пролећне равнодневнице. Уопште није битно да ли та равнодневница пада 21. марта или ћете тај дан означити као 1. јануар. :) То упрошћено правило гласи: Ускрс пада у прву недељу младог месеца након пролећне равнодневнице.
Старо правило, које примењују све православне цркве (чак и оне новокалендарске тј. које примењују Грегоријански календар) је компликованије: прва недеља младог месеца након пролећне равнодневнице али и не пре јеврејске Пасхе! Ако би Пасха пала у дане између пролећне равнодневнице и недеље након младог месеца, православни Ускрс се слави прве недеље након следећег младог месеца. Зато је за све православне цркве Ускрс или заједно са западним црквама или касније, никад пре.
Interesantno, na prvoj fotografiji vidi se da je još čitava zgrada poljskog poslanstva ili ambasade na uglu Krunske i Beogradske.
Захваљујући господину Јуришићу, Дексу и Касини знамо и када је ова кућа зидана и када је надзидана а сад захваљујући Душану теби,Миловане и поново Милошу Јуришићу кад није и кад јесте срушена...
Пре 1914 године...Господин Јуришић
Око 1930 године... Декс
Тих година, Касина...
1944 године, по ослобошењу, господин Јуришић...
Očigledno - saveznici...
Колико ми се чини, 16. априла 1944. године био је и римокатолички Ускрс...
Није.
1944. је Ускрс по грегоријанском календару био 9. априла.
www.lexorandi.org/easter-date.html
И да искористим прилику: не постоји римокатолички Ускрс већ Ускрс који се слави по грегоријанском календару као што сам и написао.
Англиканска црква такође слави Ускрс по грегоријанском календару као и остале протестантске цркве тако да је ова расправа бесмислена и обилује нетачним подацима.
Руку на срце не постоје ни Грегоријански ни Јулијански Ускрс. :) Разлика је у томе што је западна црква одавно упростила начин израчунавања датума Ускрса па је целокупни Запад почео славити Ускрс по том правилу које чак и нема везе са календаром већ само са даном пролећне равнодневнице. Уопште није битно да ли та равнодневница пада 21. марта или ћете тај дан означити као 1. јануар. :) То упрошћено правило гласи: Ускрс пада у прву недељу младог месеца након пролећне равнодневнице.
Старо правило, које примењују све православне цркве (чак и оне новокалендарске тј. које примењују Грегоријански календар) је компликованије: прва недеља младог месеца након пролећне равнодневнице али и не пре јеврејске Пасхе! Ако би Пасха пала у дане између пролећне равнодневнице и недеље након младог месеца, православни Ускрс се слави прве недеље након следећег младог месеца. Зато је за све православне цркве Ускрс или заједно са западним црквама или касније, никад пре.
Па како нема везе са календаром ако је услов да не буде пре Пасхе? :smile:
Пасха је у почетку породични празник старих Јевреја, слави се ноћу, 14. дана месеца авива (пролећни месец), који је после изгнанства назван нисан.
Временом ће се с Пасхом повезати још један празник, у прво време различит од ње, али близак јој по датуму светковања. То је Празник бесквасних хлебова који траје од 15. до 21. нисана.
Руку на срце, можемо ми и метафизички да посматрамо проток времена :bigsmile: