Мени се више свиђа оргинална фотографија: прихватам беле флеке и мањи формат због знатно веће оштрине.
Sorry, neću se više ovim baviti!
Стављај и даље, МЕНИ, да не буде да се кријем иза других, јако се допадају сви твоји ретушеви... МЕНИ су одвратне старе и прљаве разгледнице....
... to si sad reko za razglednice i nikad više ! 8) ...
Па ја сам се због тебе жртвовао и примио и пазим ко око у глави ту твоју мени дегутантну ствар... Једва чекам да ти је предам!!! Гледам да случајно из ње не провире нека бела јајашца ... Ако ми се оспе стан у повратку са одмора ти ћеш да ми платиш дебубашвабизацију....
Касина, надам се да сигурно са рукавицама пажљиво слажеш те твоје сличице под целофан... А и ова је стигла, фала богу умотана, не бих тај извор заразе ни стављао у руке... Гадим се старог папира уопште а флеке ми нису никакав шмек... И овај антиквититет је мало прљав, Гавра и ти ћете до миле воље да гледате и проучавате слатке мале флекице сумљивог порекла и уздишете пресрећни у мирису влаге а можда на њој уочите и изузетно драгоцене трагове посластица са јеловника од пре сто година ...
Ја сам себи а и свима слику деличично и очистио у фото шопу...
Али разумем код других и за оно што се мени лично не допада ово извољевам чисто због свесудног модератора број 2 ...
I meni jako liči. Ograda je ista, niske zgrade sa identičnim krovovima. Odlična slika B. Jovičića! Da li neka od tih zgrada još postoji?
Nekako ne mogu da se orijentišem...
Ово је почетак Теодора Драјзера. Ево како је Дундо описао горњу слику:
Дундо је написао/ла:
Фотографија представља гардијску стамбену колонију која се налазила на падини према Улици Теодора Драјзера, у суседству Малог конака. Цело ово насеље водило се под адресом Теодора Драјзера (Генерала Ковачевића) 4, а колико видим, то се није ни до данас изменило.
Снимак је начињен 1929/30. године.
Највећа зграда (лево горе) је Електрична централа, која је напајала електричном енергијом целу Краљеву гарду, дворце на Дедињу, као и дворску економију у Раковици. Не знам шта је данас у њој. У згради до централе (приземље и спрат) били су станови службеника Електричне централе. Та зграда је чувена и по томе, што се у њој родило једно дете које је много касније постало члан овог форума. У приземним зградама (десно) становали су мајстори (цивили) и подофицири. Почетком 30-их година изграђене су још три стамбене зграде истог типа на квадратном пропланку оивиченом белим зидом. Кроз насеље приземних кућа водио је кружни макадамски колски пут, по којем је ово насеље добило име „Круг“.
Комфор подофицирских и мајсторских станова био је нижи од онога у официрским становима (изнад Гардијског парка). Пре свега, као што се види на фотографији, клозети су били у посебним кућицама. То су били енглески клозети са сенкрумима, али зими се зебло у њима. Зато је свака породица имала своју баштицу са цвећем и поврћем, своју терасу (често са вењаком), па чак и свој кокошарник – то све није могло да се замисли у вишеспратним зградама.
Све до краја 40-их година цело насеље је било опасано једним зидом, који је био нарочито према улици врло масиван. Улазило се кроз једну озидану троделну капију: средина је била колски пролаз, лево и десно од њега били су пешачки пролази. Сва три пролаза затварала су се лепим конструкцијама од кованог гвожђа. Крајем 40-их зид је (не знам зашто) порушен, а капије од кованог гвожђа завршиле су вероватно у некој вили на Дедињу.
У даљини, иза крошњи дрвећа Топчидерског парка, вири познати торањ Завода за израду новчаница. Сасвим у даљини виде се Шећерана на Чукарици, Сава и део Срема. Изненађује колико је голо Баново Брдо.
И сателитски снимак истог краја.
Захваљујем господину Буку који не само да ме је одменио, већ је и са својим уобичајеним системом и великом прецизношћу одговорио на питања у вези са фотографијом гардијских коњаника у Топчидеру. Сигуран сам да то нико не биурадио боље.
Обрадовало ме је да сам већ на први поглед познао место где је снимљенафотографија. То је био плато испред улаза у зграду Команде Бригаде. Ово сам проверио повезујући правама познате објекте на сателитском снимку:
(Морам да одам војну тајну: био сам артиљерац и уракљио сам циљ).
Велика вила, која се види на Топчидерском брду, припадала је неком Селаковићу. Не знам тачно шта је био тај Селаковић. Можда ћу једног дана, уз помоћ колега форумаша, сазнати. Знам само да је имао фантастичну куварицу која је, кад јој је био ћеф, негде око 11 сати преподне, правила још фантастичнију питу од меса. Селаковић је онда брже-боље телефоном позивао друштво на мезе. Том друштву је, не знам по којој линији – можда само крканлуци и лумперајке – припадао и мој отац, од кога знам ту причу.
Ово место пред улазом у зграду Бригаде остало ми је и у тужном сећању. Ту је, 6. априла 1941., излазећи из зграде, погинуо официр Стојковић као прва жртва априлског бомбардовања. Само неколико метара одатле пала је прва падобранска бомба у Другом светском рату. Познавао сам Стојковића из Стрељачке дружине, а његове слике већ сам постављао на Форум.
U ovoj kući u ulici Kralja Petra broj 1, u Beogradu,
živela je sa ćerkom i mužem Jelisaveta Božić, alijas Lujza RajnerTo su bili lepi dani, ali ne bez senke: Hitlerova pretnja se približavala. Blizu Kalemegdana je bio u glavnom jevrejski kraj Beograda i ja sam se sprijateljila sa mladim Jevrejkama i Mara se igrala sa jevrejskom decom. Jevrejski učenici su dolazili kod mene. Jevrejski lekari su nas lečili. Na Radio Beogradu najlepše je izgovarao srpski Heine Finger-Hut. I šta je konačno bilo sa njima svima? Jadnicima! Nisam želela ikad da se vratim na scenu tako tužnih uspomena!
Živeo Radio Beograd!
Živela Jugoslavija!
Хајне? (Хајнрих, Хенрих?) Фингерхут (Фингер-Хут?), предратни спикер Радио Београда:
Ја сам први пут чула за то име, још одавно, као клинкаод деде, и упамтила га још тада због ”необичности” за нашу средину. Деда га је знао лично, с Радија, (исте године су 1931. суи дошли на Радио), и у причама помињао му име увек баш тако - Хајнрих Фингерхут, не Хенрик нити Хенрих, и без цртице у презимену (фингерхут иначе значи напрстак на немачком, и то је деда помињао) - истичући га као савшеног спикера, правог „радијског гласа“, иизврсне дикције српског језика,иако му српски није био матерњи, и изузетно образованог, начитаног и културног (завршио економију и права и говорио неколико језика).
Занимљиво: на сајту о Игњату Поповићу стоји ово: "neostvareno velelepno zdanje zadužbine Nikole Spasića na Trgu Prestlonaslednika za čiji projekat je dobio prvu nagradu pred rat, biva sada realizovano kao Dom Saveza Sindikata Jugoslavije, malo dalje od prvobitne lokacije ali na tada najznačajnijem trgu u Beogradu - Trgu Marksa i Engelsa." Да ли знамо нешто о овом, да ли постоји слика првобитног пројета?
mmilovan је написао/ла:
Обично се узима да је аутор Дома синдиката "заблудели" предратни Корбизијеов ученик, архитекта Бранко Петричић, као и да му ово и није баш "неко" од дела којим је могао да се подичи у пуној мери.
Притом, наравно сви, разматрајући Дом синдиката говоре о дворани дома синдиката, што је на неки начин у реду, а, истовремено се у причу (јер је некако следствена самом архитектонском стилу и део је трочлане композиције), укључује и залучена зграда за канцеларијама (што је заправо права административна зграда овог комплекса).
Оно што се најчешће превиђа јесте да је лучну зграду, барем према биографским подацима којима ја располажем, пројектовао један други (предратни) архитекта: Игњат Поповић.
Један покушај датовања: изградња Дома синдиката почела је 1947. године, завршена је 1955. године.
Sorry, neću se više ovim baviti!
Стављај и даље, МЕНИ, да не буде да се кријем иза других, јако се допадају сви твоји ретушеви... МЕНИ су одвратне старе и прљаве разгледнице....
... to si sad reko za razglednice i nikad više ! 8) ...
Па ја сам се због тебе жртвовао и примио и пазим ко око у глави ту твоју мени дегутантну ствар... Једва чекам да ти је предам!!!
Касина, надам се да сигурно са рукавицама пажљиво слажеш те твоје сличице под целофан... А и ова је стигла, фала богу умотана, не бих тај извор заразе ни стављао у руке... Гадим се старог папира уопште а флеке ми нису никакав шмек... И овај антиквититет је мало прљав, Гавра и ти ћете до миле воље да гледате и проучавате слатке мале флекице сумљивог порекла и уздишете пресрећни у мирису влаге а можда на њој уочите и изузетно драгоцене трагове посластица са јеловника од пре сто година ...
Ја сам себи а и свима слику деличично и очистио у фото шопу...
Али разумем код других и за оно што се мени лично не допада ово извољевам чисто због свесудног модератора број 2 ...
I meni jako liči. Ograda je ista, niske zgrade sa identičnim krovovima. Odlična slika B. Jovičića! Da li neka od tih zgrada još postoji?
Nekako ne mogu da se orijentišem...
Ово је почетак Теодора Драјзера. Ево како је Дундо описао горњу слику:
Снимак је начињен 1929/30. године.
Највећа зграда (лево горе) је Електрична централа, која је напајала електричном енергијом целу Краљеву гарду, дворце на Дедињу, као и дворску економију у Раковици. Не знам шта је данас у њој. У згради до централе (приземље и спрат) били су станови службеника Електричне централе. Та зграда је чувена и по томе, што се у њој родило једно дете које је много касније постало члан овог форума. У приземним зградама (десно) становали су мајстори (цивили) и подофицири. Почетком 30-их година изграђене су још три стамбене зграде истог типа на квадратном пропланку оивиченом белим зидом. Кроз насеље приземних кућа водио је кружни макадамски колски пут, по којем је ово насеље добило име „Круг“.
Комфор подофицирских и мајсторских станова био је нижи од онога у официрским становима (изнад Гардијског парка). Пре свега, као што се види на фотографији, клозети су били у посебним кућицама. То су били енглески клозети са сенкрумима, али зими се зебло у њима. Зато је свака породица имала своју баштицу са цвећем и поврћем, своју терасу (често са вењаком), па чак и свој кокошарник – то све није могло да се замисли у вишеспратним зградама.
Све до краја 40-их година цело насеље је било опасано једним зидом, који је био нарочито према улици врло масиван. Улазило се кроз једну озидану троделну капију: средина је била колски пролаз, лево и десно од њега били су пешачки пролази. Сва три пролаза затварала су се лепим конструкцијама од кованог гвожђа. Крајем 40-их зид је (не знам зашто) порушен, а капије од кованог гвожђа завршиле су вероватно у некој вили на Дедињу.
У даљини, иза крошњи дрвећа Топчидерског парка, вири познати торањ Завода за израду новчаница. Сасвим у даљини виде се Шећерана на Чукарици, Сава и део Срема. Изненађује колико је голо Баново Брдо.
И сателитски снимак истог краја.
Захваљујем господину Буку који не само да ме је одменио, већ је и са својим уобичајеним системом и великом прецизношћу одговорио на питања у вези са фотографијом гардијских коњаника у Топчидеру. Сигуран сам да то нико не би урадио боље.
Обрадовало ме је да сам већ на први поглед познао место где је снимљена фотографија. То је био плато испред улаза у зграду Команде Бригаде. Ово сам проверио повезујући правама познате објекте на сателитском снимку:
(Морам да одам војну тајну: био сам артиљерац и уракљио сам циљ).
Велика вила, која се види на Топчидерском брду, припадала је неком Селаковићу. Не знам тачно шта је био тај Селаковић. Можда ћу једног дана, уз помоћ колега форумаша, сазнати. Знам само да је имао фантастичну куварицу која је, кад јој је био ћеф, негде око 11 сати преподне, правила још фантастичнију питу од меса. Селаковић је онда брже-боље телефоном позивао друштво на мезе. Том друштву је, не знам по којој линији – можда само крканлуци и лумперајке – припадао и мој отац, од кога знам ту причу.
Ово место пред улазом у зграду Бригаде остало ми је и у тужном сећању. Ту је, 6. априла 1941., излазећи из зграде, погинуо официр Стојковић као прва жртва априлског бомбардовања. Само неколико метара одатле пала је прва падобранска бомба у Другом светском рату. Познавао сам Стојковића из Стрељачке дружине, а његове слике већ сам постављао на Форум.
U ovoj kući u ulici Kralja Petra broj 1, u Beogradu,
živela je sa ćerkom i mužem Jelisaveta Božić, alijas Lujza RajnerTo su bili lepi dani, ali ne bez senke: Hitlerova pretnja se približavala. Blizu Kalemegdana je bio u glavnom jevrejski kraj Beograda i ja sam se sprijateljila sa mladim Jevrejkama i Mara se igrala sa jevrejskom decom. Jevrejski učenici su dolazili kod mene. Jevrejski lekari su nas lečili. Na Radio Beogradu najlepše je izgovarao srpski Heine Finger-Hut. I šta je konačno bilo sa njima svima? Jadnicima! Nisam želela ikad da se vratim na scenu tako tužnih uspomena!
Živeo Radio Beograd!
Živela Jugoslavija!
Хајне? (Хајнрих, Хенрих?) Фингерхут (Фингер-Хут?), предратни спикер Радио Београда:
Ја сам први пут чула за то име, још одавно, као клинка од деде, и упамтила га још тада због ”необичности” за нашу средину. Деда га је знао лично, с Радија, (исте године су 1931. су и дошли на Радио), и у причама помињао му име увек баш тако - Хајнрих Фингерхут, не Хенрик нити Хенрих, и без цртице у презимену (фингерхут иначе значи напрстак на немачком, и то је деда помињао) - истичући га као савшеног спикера, правог „радијског гласа“, и изврсне дикције српског језика, иако му српски није био матерњи, и изузетно образованог, начитаног и културног (завршио економију и права и говорио неколико језика).
Прошлу слику сам морао поново да поставим јер је било неких проблема са TinyPic-om, први пут ми се то дешава, надам се да неће прећи у навику.
Ову зграду смо помињали већ више пута, позната је по томе што воли да гори :) до сада три пута. Позната је као кућа Неде Николић.
... Bonđorno :)...
Притом, наравно сви, разматрајући Дом синдиката говоре о дворани дома синдиката, што је на неки начин у реду, а, истовремено се у причу (јер је некако следствена самом архитектонском стилу и део је трочлане композиције), укључује и залучена зграда за канцеларијама (што је заправо права административна зграда овог комплекса).
Оно што се најчешће превиђа јесте да је лучну зграду, барем према биографским подацима којима ја располажем, пројектовао један други (предратни) архитекта: Игњат Поповић.
Један покушај датовања: изградња Дома синдиката почела је 1947. године, завршена је 1955. године.
... da još malo razbistrimo :)...
... i obojimo ...
... i naravno, dopunimo 8) ...
... Ti si Ti, Slučajni
... Kasina, nego šta :)...