Међутим, мислим да језеро није било тамо где си га ставио, тик уз ресторан. Јер, онда би се морало видети на фотографијама, на пример овој:
А нема га нигде у близини, ни спреда, ни лево. Уз то, нишка пруга овде не иде по насипу, већ по тлу, тако да насип као брана отпада.
Погледајмо Бинга:
Жуто је ресторан. Језеро би могло да буде или плаво, на кијевском потоку, или црвено, на Топчидерској реци. Својевремено сам помислио да поток нема довољно воде за једно језеро, па сам предност дао реци. Можда та логика стоји и даље.
Изгледа да нисам обележио положај кафане како сам мислио, или сам погрешно схваћен. Требало би да се налазио мало више узбрдо од жуте линије, на оном пропланку између две пруге. Када будем имао времена отићи ћу да извидим ситуацију на лицу места. Надам се да је остала бар нека цигла, камен или нешто што би нам помогло да утврдимо тачно место.
Што се тиче језера, тешко да би се видело на овом снимку. Ипак би требало да је кафана на мало вишем положају од језера. Мада ми изгледа прилично чудно да је фотограф снимио призор са кафаном у првом плану, а да се не види ни делић језера. Јер да је померио апарат само мало лево, или можда наниже, усликао би и језеро.
Положај језера нисам нагађао већ сам га ставио на место на коме се налази фабрика Комграп (бивша Фабрика конзерви браће Стефановић, односно Фабрика "1. мај" после др. св. рата). Разлози су следећи: још раније сам чуо причу од оца, коме је извесни Мирко Рош испричао да је фабрика изграђена на месту на коме се налазило језеро. А касније смо на овом форуму читали причу унука једног од браће Стефановић, Светозара: "...Када су се 1928. из матичне фабрике "Светозар Стефановић" у Крагујевцу издвојили браћа Живојин и Танасије, капитал су уложили у оснивање нове у Кијеву, исушивши пре тога старо језеро.". А и када се погледају слике језера примећује се да се налази испод самог брда, што би било немогуће да се налазило на позицији обележеној црвеном бојом.
Можда је насип прејака реч, мада је пруга на том делу очигледно издигнута од околног терена. Тренутно не много, али у време градње пруге то је могло да буде значајније узвишење. Наравно, остаје питање да ли је поток могао да напуни то место? Међутим, период настајања је могао да буде и 15-ак година (од 1884. до почетка ХХ века). Поток данас изгледа прилично исушено, али и ја памтим да је некада (пре 20-ак година) имао доста више воде.
Поздрав!
Поздрав Радоју.
Ево још једне слике ресторана. Опет испред њега нема језера:
А само ј езеро има са једне стране брдо, али са друге не, већ брежуљак:
Хоћу рећи да и црвена позиција игра, јер јој је Стражевица (брдо) за леђима.
А што се ресторана тиче, избелех гледајући овај предео на Бингу и - ништа нисам нашао.
Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
Као давнашњи аутор теорије да је горња кућа иста ова обележена стрелицом, морам да се браним и питам Бука шта се то недовољно поклапа... Мени баш делују подједнако, наравно занемарујући околину због три деценије временске разлике.
Не слажу се прозори испод куполе, а на панорами из 1941. габарит ове куће је скоро потпуно исти са стањем с почетка века.
Та теорија би се потпуно косила са Вицићевом тврдњом да куће више нема тридесетих година, јер испада да је на њеном
месту изграђена кућа сличних димензија, што је мало вероватно.
Ако занемаримо то што је Вицић тврдио, онда је могуће да је то иста кућа, уз претпоставку да се током 20 и кусур година
понешто могло и променити. Иначе њен положај је на данашњем броју 24.
Зграда на углу Симине и Змај Јовине подигнута 1879. за канцеларије и магацине а у случају рата за болницу. Иако приземна зграда, веома је пространа: као болница могла је да прими 46 болесника а 1880. године у њој су држане седнице Народне скупштине. На згради су 1926. дозидана два спрата и мансарда (том приликом је измењена првобитна фасада).
Fotku ove zgrade "Srpski crveni krst" (pise u vrhu fasade) postovao je davno MZ uz forenziku Kasine i Putnika. Na istom roglju Simine i Zmaj Jovine, u nadzidanoj zgradi, utvrdili su oni tada, i danas je Crveni krst. gradjank
Мени је онда аргумент било и то што у Француској не постоји друга кућа која би личила на ону са разгледнице, што наравно није апсолутан доказ, али ипак...
Мени је онда аргумент било и то што у Француској не постоји друга кућа која би личила на ону са разгледнице, што наравно није апсолутан доказ, али ипак...
У реду, убацујем је у Француску 24. Ево је у мало бољој резолуцији.
Стамбена зграда Ђорђа Радина саграђена 1932. године, архитекта Бранислав Којић. Прва слика је
првобитни модернистички пројекат, вероватно на инсистирање самог инвеститора, потпуно промењен
у академски стил.
Међутим, мислим да језеро није било тамо где си га ставио, тик уз ресторан. Јер, онда би се морало видети на фотографијама, на пример овој:
А нема га нигде у близини, ни спреда, ни лево. Уз то, нишка пруга овде не иде по насипу, већ по тлу, тако да насип као брана отпада.
Погледајмо Бинга:
Жуто је ресторан. Језеро би могло да буде или плаво, на кијевском потоку, или црвено, на Топчидерској реци. Својевремено сам помислио да поток нема довољно воде за једно језеро, па сам предност дао реци. Можда та логика стоји и даље.
Изгледа да нисам обележио положај кафане како сам мислио, или сам погрешно схваћен. Требало би да се налазио мало више узбрдо од жуте линије, на оном пропланку између две пруге. Када будем имао времена отићи ћу да извидим ситуацију на лицу места. Надам се да је остала бар нека цигла, камен или нешто што би нам помогло да утврдимо тачно место.
Што се тиче језера, тешко да би се видело на овом снимку. Ипак би требало да је кафана на мало вишем положају од језера. Мада ми изгледа прилично чудно да је фотограф снимио призор са кафаном у првом плану, а да се не види ни делић језера. Јер да је померио апарат само мало лево, или можда наниже, усликао би и језеро.
Положај језера нисам нагађао већ сам га ставио на место на коме се налази фабрика Комграп (бивша Фабрика конзерви браће Стефановић, односно Фабрика "1. мај" после др. св. рата). Разлози су следећи: још раније сам чуо причу од оца, коме је извесни Мирко Рош испричао да је фабрика изграђена на месту на коме се налазило језеро. А касније смо на овом форуму читали причу унука једног од браће Стефановић, Светозара: "...Када су се 1928. из матичне фабрике "Светозар Стефановић" у Крагујевцу издвојили браћа Живојин и Танасије, капитал су уложили у оснивање нове у Кијеву, исушивши пре тога старо језеро.". А и када се погледају слике језера примећује се да се налази испод самог брда, што би било немогуће да се налазило на позицији обележеној црвеном бојом.
Можда је насип прејака реч, мада је пруга на том делу очигледно издигнута од околног терена. Тренутно не много, али у време градње пруге то је могло да буде значајније узвишење. Наравно, остаје питање да ли је поток могао да напуни то место? Међутим, период настајања је могао да буде и 15-ак година (од 1884. до почетка ХХ века). Поток данас изгледа прилично исушено, али и ја памтим да је некада (пре 20-ак година) имао доста више воде.
Поздрав!
Поздрав Радоју.
Ево још једне слике ресторана. Опет испред њега нема језера:
А само ј езеро има са једне стране брдо, али са друге не, већ брежуљак:
Хоћу рећи да и црвена позиција игра, јер јој је Стражевица (брдо) за леђима.
А што се ресторана тиче, избелех гледајући овај предео на Бингу и - ништа нисам нашао.
Gde je ovo snimljeno?
I obratite pažnju na stajling ova dva gamena: zakopčane vindjakne sa mašnom, beretka i "rejban" cvikeri. Fenomenalno!
Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
Као давнашњи аутор теорије да је горња кућа иста ова обележена стрелицом, морам да се браним
Не слажу се прозори испод куполе, а на панорами из 1941. габарит ове куће је скоро потпуно исти са стањем с почетка века.
Та теорија би се потпуно косила са Вицићевом тврдњом да куће више нема тридесетих година, јер испада да је на њеном
месту изграђена кућа сличних димензија, што је мало вероватно.
Ако занемаримо то што је Вицић тврдио, онда је могуће да је то иста кућа, уз претпоставку да се током 20 и кусур година
понешто могло и променити. Иначе њен положај је на данашњем броју 24.
Зграда на углу Симине и Змај Јовине подигнута 1879. за канцеларије и магацине а у случају рата за болницу. Иако приземна зграда, веома је пространа: као болница могла је да прими 46 болесника а 1880. године у њој су држане седнице Народне скупштине. На згради су 1926. дозидана два спрата и мансарда (том приликом је измењена првобитна фасада).
Fotku ove zgrade "Srpski crveni krst" (pise u vrhu fasade) postovao je davno MZ uz forenziku Kasine i Putnika. Na istom roglju Simine i Zmaj Jovine, u nadzidanoj zgradi, utvrdili su oni tada, i danas je Crveni krst. gradjank
Веома личи, нема шта. А година је 1935.
Мени је онда аргумент било и то што у Француској не постоји друга кућа која би личила на ону са разгледнице, што наравно није апсолутан доказ, али ипак...
Веома личи, нема шта. А година је 1935.
Мени је онда аргумент било и то што у Француској не постоји друга кућа која би личила на ону са разгледнице, што наравно није апсолутан доказ, али ипак...
У реду, убацујем је у Француску 24. Ево је у мало бољој резолуцији.
Стамбена зграда Ђорђа Радина саграђена 1932. године, архитекта Бранислав Којић. Прва слика је
првобитни модернистички пројекат, вероватно на инсистирање самог инвеститора, потпуно промењен
у академски стил.
Gde je ovo snimljeno?
I obratite pažnju na stajling ova dva gamena: zakopčane vindjakne sa mašnom, beretka i "rejban" cvikeri. Fenomenalno!
Булевару, негде око три солитера (један од њих је број 422)..Обратила пажњу на стајлинг. Веома промишљен--увек је било света који пази на детаље....