Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
На месту обележене куће је данас Основна школа Скадарлија. Под претпоставком да је Вицић
у праву, почетком тридесетих на њеном месту (негде код Страхињића Бана) би била подигнута
вишеспратница, али подаци из архиве недостају на том потезу Француске.
mmilovan је написао/ла:
Оваква је ситуација са архивом (ако Јуниор има могућности и воље нека допуни): у архив Техничке дирекције су се сливали сви пројекти за градњу које је одобравала београдска Општина - углавном приватне и пословне зграде, преправке, реконструкције и надградње и томе слично.
Ако у архиву нема никакве документације на том делу Француске, то не мора да значи да је загубљена (мада је доста из архива пропало после рата када је чувана у немогућим условима и када ју је свако развлачио како је стигао) него да пре рата и у току окупације нико ништа није градио, преправљао, реконструисао на том делу.
Могућ сценарио могао би бити и да је вила порушена у току априлског бомбардовања и да од тада на тој локацији ништа није грађено, а потом подигнута школа, после рата.
Јуниор није на послу и спрема се на одмор, али свакако има воље да нешто рекне, онако из главе:
Ако је кућа, коју је Бук обележио, Француска 22 (а могла би да буде, судећи по плану из `39)...
...онда је она припадала кожарском трговцу Димитрију Качанику, који се 1912. води под том адресом. Качаници су били избеглице из Грчке, а Димитрије је са братом држао овај локал:
Где је ово? Нашао сам у неком адресару да је локал браће Качаник био на Обилићевом венцу, али нисам сигуран да је то тај...
Ако је датирање тачно, лепо се види да је Пошта била поприлично оштећена, али не верујем да је то могао представљати проблем људима који су тада успевали да у идентичне облике реконструишу зграде које су остале сачуване до једне четвртине или петине.
По свему судећи, њена реконструкција у модернистичку грађевину требала је да представља коначно разрачунавање средине са Коруновићем. И то вероватно не толико идеолошко-политичке природе, него најпре обрачун модерниста са остацима ретроградне прошлости...
Занимљива зграда на углу Његошеве и Краља Милутина, у блоку на чијем је другом крају хотел Парк:
око 1930.
Данас је ту новоградња. Шта је било са овом зградом? Страдала у неком бомбардовању? Чија је зграда? Ко је пројектант? Други детаљи?
Преносим оно што ми је давно рекао потомак Тодора Стојисављевића чији је отац изградио кућу у Његошевој 10 (ону вишеспратницу са округлим прозорима, пројектант М. Белобрк, 1938) - кућа на углу порушена је до темеља у бомбардовању (не сећам се тачно ком, највероватније априлском). Такође, и суседна вишеспратна зграда (која данас постоји) из Краља Милутина тада је доживела тешка оштећења и могуће је да је она данас измењене архитектуре у односу на предратно стање.
Сама кућа у Његошевој претрпела је велике ваздушне ударе и дуго година после рата балконске плоче су преломљене висиле "упоље". Све је закрпљено тек средином педесетих.
Ух, ништа ми није јасно: која је зграда срушена, а која преживела са оштећењима. Ја сам питао за ову са куполом...
Улица у првом плану је Отона Жупанчића, високи солитер у другом плану је у улици Народних хероја, кућице иза бараке су на месту данашњег Мекдоналдса у Париске комуне, а из градилишта иза ове бараке израшће робна кућа На-Ма, касније РК Београд, требало би да је 1960. година:
Из другог угла скоро исти призор, ка павиљонима се види Графичка школа у изградњи...
Занимљива зграда на углу Његошеве и Краља Милутина, у блоку на чијем је другом крају хотел Парк:
око 1930.
Данас је ту новоградња. Шта је било са овом зградом? Страдала у неком бомбардовању? Чија је зграда? Ко је пројектант? Други детаљи?
Преносим оно што ми је давно рекао потомак Тодора Стојисављевића чији је отац изградио кућу у Његошевој 10 (ону вишеспратницу са округлим прозорима, пројектант М. Белобрк, 1938) - кућа на углу порушена је до темеља у бомбардовању (не сећам се тачно ком, највероватније априлском). Такође, и суседна вишеспратна зграда (која данас постоји) из Краља Милутина тада је доживела тешка оштећења и могуће је да је она данас измењене архитектуре у односу на предратно стање.
Сама кућа у Његошевој претрпела је велике ваздушне ударе и дуго година после рата балконске плоче су преломљене висиле "упоље". Све је закрпљено тек средином педесетих.
Ух, ништа ми није јасно: која је зграда срушена, а која преживела са оштећењима. Ја сам питао за ову са куполом...
Преживела је кућа од три спрата - до ове са куполом, одмах из Краља Милутина, прва суседна.
Међутим, мислим да језеро није било тамо где си га ставио, тик уз ресторан. Јер, онда би се морало видети на фотографијама, на пример овој:
А нема га нигде у близини, ни спреда, ни лево. Уз то, нишка пруга овде не иде по насипу, већ по тлу, тако да насип као брана отпада.
Погледајмо Бинга:
Жуто је ресторан. Језеро би могло да буде или плаво, на кијевском потоку, или црвено, на Топчидерској реци. Својевремено сам помислио да поток нема довољно воде за једно језеро, па сам предност дао реци. Можда та логика стоји и даље.
Изгледа да нисам обележио положај кафане како сам мислио, или сам погрешно схваћен. Требало би да се налазио мало више узбрдо од жуте линије, на оном пропланку између две пруге. Када будем имао времена отићи ћу да извидим ситуацију на лицу места. Надам се да је остала бар нека цигла, камен или нешто што би нам помогло да утврдимо тачно место.
Што се тиче језера, тешко да би се видело на овом снимку. Ипак би требало да је кафана на мало вишем положају од језера. Мада ми изгледа прилично чудно да је фотограф снимио призор са кафаном у првом плану, а да се не види ни делић језера. Јер да је померио апарат само мало лево, или можда наниже, усликао би и језеро.
Положај језера нисам нагађао већ сам га ставио на место на коме се налази фабрика Комграп (бивша Фабрика конзерви браће Стефановић, односно Фабрика "1. мај" после др. св. рата). Разлози су следећи: још раније сам чуо причу од оца, коме је извесни Мирко Рош испричао да је фабрика изграђена на месту на коме се налазило језеро. А касније смо на овом форуму читали причу унука једног од браће Стефановић, Светозара: "...Када су се 1928. из матичне фабрике "Светозар Стефановић" у Крагујевцу издвојили браћа Живојин и Танасије, капитал су уложили у оснивање нове у Кијеву, исушивши пре тога старо језеро.". А и када се погледају слике језера примећује се да се налази испод самог брда, што би било немогуће да се налазило на позицији обележеној црвеном бојом.
Можда је насип прејака реч, мада је пруга на том делу очигледно издигнута од околног терена. Тренутно не много, али у време градње пруге то је могло да буде значајније узвишење. Наравно, остаје питање да ли је поток могао да напуни то место? Међутим, период настајања је могао да буде и 15-ак година (од 1884. до почетка ХХ века). Поток данас изгледа прилично исушено, али и ја памтим да је некада (пре 20-ак година) имао доста више воде.
Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
Као давнашњи аутор теорије да је горња кућа иста ова обележена стрелицом, морам да се браним
и питам Бука шта се то недовољно поклапа... Мени баш делују подједнако, наравно занемарујући околину због три деценије временске разлике.
Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
На месту обележене куће је данас Основна школа Скадарлија. Под претпоставком да је Вицић
у праву, почетком тридесетих на њеном месту (негде код Страхињића Бана) би била подигнута
вишеспратница, али подаци из архиве недостају на том потезу Француске.
Оваква је ситуација са архивом (ако Јуниор има могућности и воље нека допуни): у архив Техничке дирекције су се сливали сви пројекти за градњу које је одобравала београдска Општина - углавном приватне и пословне зграде, преправке, реконструкције и надградње и томе слично.
Ако у архиву нема никакве документације на том делу Француске, то не мора да значи да је загубљена (мада је доста из архива пропало после рата када је чувана у немогућим условима и када ју је свако развлачио како је стигао) него да пре рата и у току окупације нико ништа није градио, преправљао, реконструисао на том делу.
Могућ сценарио могао би бити и да је вила порушена у току априлског бомбардовања и да од тада на тој локацији ништа није грађено, а потом подигнута школа, после рата.
Јуниор није на послу и спрема се на одмор, али свакако има воље да нешто рекне, онако из главе:
Ако је кућа, коју је Бук обележио, Француска 22 (а могла би да буде, судећи по плану из `39)...
...онда је она припадала кожарском трговцу Димитрију Качанику, који се 1912. води под том адресом. Качаници су били избеглице из Грчке, а Димитрије је са братом држао овај локал:
Где је ово? Нашао сам у неком адресару да је локал браће Качаник био на Обилићевом венцу, али нисам сигуран да је то тај...
Ако је датирање тачно, лепо се види да је Пошта била поприлично оштећена, али не верујем да је то могао представљати проблем људима који су тада успевали да у идентичне облике реконструишу зграде које су остале сачуване до једне четвртине или петине.
По свему судећи, њена реконструкција у модернистичку грађевину требала је да представља коначно разрачунавање средине са Коруновићем. И то вероватно не толико идеолошко-политичке природе, него најпре обрачун модерниста са остацима ретроградне прошлости...
око 1930.
Данас је ту новоградња. Шта је било са овом зградом? Страдала у неком бомбардовању? Чија је зграда? Ко је пројектант? Други детаљи?
Преносим оно што ми је давно рекао потомак Тодора Стојисављевића чији је отац изградио кућу у Његошевој 10 (ону вишеспратницу са округлим прозорима, пројектант М. Белобрк, 1938) - кућа на углу порушена је до темеља у бомбардовању (не сећам се тачно ком, највероватније априлском). Такође, и суседна вишеспратна зграда (која данас постоји) из Краља Милутина тада је доживела тешка оштећења и могуће је да је она данас измењене архитектуре у односу на предратно стање.
Сама кућа у Његошевој претрпела је велике ваздушне ударе и дуго година после рата балконске плоче су преломљене висиле "упоље". Све је закрпљено тек средином педесетих.
Ух, ништа ми није јасно: која је зграда срушена, а која преживела са оштећењима. Ја сам питао за ову са куполом...
Из другог угла скоро исти призор, ка павиљонима се види Графичка школа у изградњи...
...и завршена Графичка школа 1962. године.
око 1930.
Данас је ту новоградња. Шта је било са овом зградом? Страдала у неком бомбардовању? Чија је зграда? Ко је пројектант? Други детаљи?
Преносим оно што ми је давно рекао потомак Тодора Стојисављевића чији је отац изградио кућу у Његошевој 10 (ону вишеспратницу са округлим прозорима, пројектант М. Белобрк, 1938) - кућа на углу порушена је до темеља у бомбардовању (не сећам се тачно ком, највероватније априлском). Такође, и суседна вишеспратна зграда (која данас постоји) из Краља Милутина тада је доживела тешка оштећења и могуће је да је она данас измењене архитектуре у односу на предратно стање.
Сама кућа у Његошевој претрпела је велике ваздушне ударе и дуго година после рата балконске плоче су преломљене висиле "упоље". Све је закрпљено тек средином педесетих.
Ух, ништа ми није јасно: која је зграда срушена, а која преживела са оштећењима. Ја сам питао за ову са куполом...
Преживела је кућа од три спрата - до ове са куполом, одмах из Краља Милутина, прва суседна.
Призор из II светског рата, угао Топличиног венца и Царице Милице.
На претходној слици зграда десно данас изгледа овако.
А у подножју, на месту Мини-Максија....
...некад је била ова радња, слика из 1937. године.
Међутим, мислим да језеро није било тамо где си га ставио, тик уз ресторан. Јер, онда би се морало видети на фотографијама, на пример овој:
А нема га нигде у близини, ни спреда, ни лево. Уз то, нишка пруга овде не иде по насипу, већ по тлу, тако да насип као брана отпада.
Погледајмо Бинга:
Жуто је ресторан. Језеро би могло да буде или плаво, на кијевском потоку, или црвено, на Топчидерској реци. Својевремено сам помислио да поток нема довољно воде за једно језеро, па сам предност дао реци. Можда та логика стоји и даље.
Изгледа да нисам обележио положај кафане како сам мислио, или сам погрешно схваћен. Требало би да се налазио мало више узбрдо од жуте линије, на оном пропланку између две пруге. Када будем имао времена отићи ћу да извидим ситуацију на лицу места. Надам се да је остала бар нека цигла, камен или нешто што би нам помогло да утврдимо тачно место.
Што се тиче језера, тешко да би се видело на овом снимку. Ипак би требало да је кафана на мало вишем положају од језера. Мада ми изгледа прилично чудно да је фотограф снимио призор са кафаном у првом плану, а да се не види ни делић језера. Јер да је померио апарат само мало лево, или можда наниже, усликао би и језеро.
Положај језера нисам нагађао већ сам га ставио на место на коме се налази фабрика Комграп (бивша Фабрика конзерви браће Стефановић, односно Фабрика "1. мај" после др. св. рата). Разлози су следећи: још раније сам чуо причу од оца, коме је извесни Мирко Рош испричао да је фабрика изграђена на месту на коме се налазило језеро. А касније смо на овом форуму читали причу унука једног од браће Стефановић, Светозара: "...Када су се 1928. из матичне фабрике "Светозар Стефановић" у Крагујевцу издвојили браћа Живојин и Танасије, капитал су уложили у оснивање нове у Кијеву, исушивши пре тога старо језеро.". А и када се погледају слике језера примећује се да се налази испод самог брда, што би било немогуће да се налазило на позицији обележеној црвеном бојом.
Можда је насип прејака реч, мада је пруга на том делу очигледно издигнута од околног терена. Тренутно не много, али у време градње пруге то је могло да буде значајније узвишење. Наравно, остаје питање да ли је поток могао да напуни то место? Међутим, период настајања је могао да буде и 15-ак година (од 1884. до почетка ХХ века). Поток данас изгледа прилично исушено, али и ја памтим да је некада (пре 20-ак година) имао доста више воде.
Поздрав!
Из најмрачнијих комора овог форума на светлост дана поново стиже ова вила у некадашњој Позоришној,
а данас Француској улици. Поставио давно Касина.
Покојни Драган Вицић каже да о њој једино зна да је била близу улице Страхињића Бана и да је срушена најкасније до почетка
тридесетих. Следећа слика је панорама из средине двадесетих...
...и један њен увећан део где сам мало загледао обележену кућу.
Обележена кућа јесте близу Страхињића Бана, али се недовољно поклапа. Ево и увеличане панораме из, наводно, 1941. године, са
обележеном локацијом као на претходној панорами.
Као давнашњи аутор теорије да је горња кућа иста ова обележена стрелицом, морам да се браним