evo opet malo "mešanog mesa" za naš forum. Sličice uglavnom govore
same za sebe, jedino bih skrenuo pažnju na grupni snimak pred Senatom,
naime za one koji ne znaju radi se o palati Ministarstva saobraćaja u
okviru koje se iz Birčaninove ulice ulazilo u Senat Kraljevine
Jugoslavije; iako ista zgrada, deo ka Birčaninovoj je bio posebna
(građevinska) celina, koliko je meni poznato, a zanimljive su mi i ove
stilizovane gvozdene rešetke na vratima koje podsećaju na grb.
Za naseg Gavrila tu je i jedan snimak na krovu Ministarstva pošta
(Glavna pošta) iz septembra 1945, a nešto kasnije (januara 1970.) je
sa istog krova snimljena i Takovska ulica, danas već dosta izmenjena.
Umetnički stolar Dejan Jeremić se nalazi(o) u Severnom bulevaru sudeći
po adresnim knjigama (1940) iako sam ja prvo pomislio, naravno, na
Bulevar.
Prilažem i jedan interesantan amaterski predratni noćni snimak Berze
čiji sam negativ svojevremeno nabavio.
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
Не знам где је посластичарница била пре рушења Стамбол капије, али се касније види на Тргу Републике. На слици је приказана парада
у време одржавања Свесоколског слета јуна 1930. године.
И посластичарница изблиза.
Али ни ово није најстарија посластирчарница у Београду. Пише Бранко Најхолд о цукерпекеру Сими Николићу: "Први "шећерни колачи"
стигли су у Београд из Земуна 1843. године, а и први београдски посластичар дошао је "из прека". Био је то Сима Николић, који је у Београду
отворио своју цукерпекерску радњу 1845. године."
Iznogude, sjajne fotke! Hvala! Nisam bio u blizini , mada u blizini stanujem (rogalj Karneg. i Nj. V. K. Marije). Jedino prepoznajem Kasinu. A i nije bitno ko je ko - pa nije sme anonimcinje, al' i svi nasinici sme. Ne vidim "kebapi", sam' po lagane pivkane i pi i belo ladjeno udarate. Dobro, valjda za uvod. Bice skoro popravni , kaj sto i svi "ponavci" ponavlja'u.
Deluje divno i zao mi je. Prekasno sam saznao. Kriv je i Kasina kao kolaborant jer ja sam mu se nudio (da me malo "plasira"), molio ga, kumio (a i Vukomana), pa i onim vanzemaljcima koji su ni dematerijalizovali citav centar varosi stojim na uslugu. Nji' dvojica, da znate, obojica su nji'ovi! Ima zato castu! A ako treba ja 'cu platim! Povlacim onaj svoj post (znaju K. i V. koji - jer sam bio malo drzak, znate, al' sala, bre, ljudi, sala, aman!). Ma, iduci put (valjda kraj avg.) svo pice na "grk"a 'ce da bide. 'Cu castim i one ET iz letilica, celu posadu 'cu im castim. A i one sirotane, i Dr Mekfejlovicevu, i nji' da pozovemo - obavezno! A i da se revansiram za one ranije fotke ODB-e ( MZ-a, kasine, Putnika, Kosovke. Setaca, a sad i Buk zesce TAS prosvetlio ... ...). Sto sam obecao - obecao sam - sam' da me K. i V. preporucu onima iz "letecih tanjira", tek samo kolk'o da me spomenu - znate kako je! g.
Основна школа Вук Караџић, између Таковске, Џорџа Вашингтона и Далматинске, око 1900:
Раније је то место звано Палилулским тргом (мора да је била обрасла пољана), а Палилула се простирала све до Француске улице. Ево краја из 1878:
Ту је трг, касарна и јеврејско гробље у Далматинској, а школа је планирана на месту где је данас Палилулска пијаца. Нема још Палмотићеве, Стевана Сремца...
Онда смо се у јуну ове године вратили на ту тему. Не могу све да цитирам, али ово је битно:
Путник је написао/ла:
Негде сам видео да је тај простора резервисан за пијацу око 1900. године, али не знам да ли је тада и отворена...
Тражећи нешто друго налетео сам на пар детаља у вези пијаце/трга. После подизања нове зграде Палилулске школе 1894. године
(арх. Милан Антоновић) појавио се текст, опет архитекте, Светозара Зорића у коме он критикује Антоновићево решење Палилулске школе,
данас школе Вук Караџић у Таковској 41, и каже: "Зграда је постављена и усађена без смисла. Прва је грешка што је подигнута не у средини
широке Палилулске пијаце, но на горњем делу њеном. Али бисмо на послетку и то опростили...само не можемо да разумемо зашто је главна
фасада окренута палилулској касарни, а не широкој пијаци."
Спомиње се у вези тог имања (Палилулског трга) и Тома Вучић Перишић, али о томе други пут.
Изгледа да су се имања пијаце и школе пермутовала у периоду од 1890. до негде 1910. године. Јер, на другом крају Палилулског трга
ће по некима 1905. а можда и 1908. године нићи ова лепотица...
Позната у разним периодима као Ђачка кухиња, Школска трпеза, Ђачко склониште а у новије време као мала зграда основне школе
Вук Караџић (за ђаке прваке), ово здање је једна од многих задужбина Николе Спасића. Следећа слика је са овог сајта...
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija
http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg
Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
А овде се види још лепше
Браво Твити!
... i ja kažem - Bravo tweety ! :)...
Не знам где је посластичарница била пре рушења Стамбол капије, али се касније види на Тргу Републике. На слици је приказана парада
у време одржавања Свесоколског слета јуна 1930. године.
И посластичарница изблиза.
Али ни ово није најстарија посластирчарница у Београду. Пише Бранко Најхолд о цукерпекеру Сими Николићу: "Први "шећерни колачи"
стигли су у Београд из Земуна 1843. године, а и први београдски посластичар дошао је "из прека". Био је то Сима Николић, који је у Београду
отворио своју цукерпекерску радњу 1845. године."
... posred srede, da ne kažem - ponedeljka :)...
... naravno, ništa bez Topčiderca 8) ...
Iznogude, sjajne fotke! Hvala! Nisam bio u blizini , mada u blizini stanujem (rogalj Karneg. i Nj. V. K. Marije). Jedino prepoznajem Kasinu. A i nije bitno ko je ko - pa nije sme anonimcinje, al' i svi nasinici sme. Ne vidim "kebapi", sam' po lagane pivkane i pi i belo ladjeno udarate. Dobro, valjda za uvod. Bice skoro popravni , kaj sto i svi "ponavci" ponavlja'u.
Deluje divno i zao mi je. Prekasno sam saznao. Kriv je i Kasina kao kolaborant jer ja sam mu se nudio (da me malo "plasira"), molio ga, kumio (a i Vukomana), pa i onim vanzemaljcima koji su ni dematerijalizovali citav centar varosi stojim na uslugu. Nji' dvojica, da znate, obojica su nji'ovi! Ima zato castu! A ako treba ja 'cu platim! Povlacim onaj svoj post (znaju K. i V. koji - jer sam bio malo drzak, znate, al' sala, bre, ljudi, sala, aman!). Ma, iduci put (valjda kraj avg.) svo pice na "grk"a 'ce da bide. 'Cu castim i one ET iz letilica, celu posadu 'cu im castim. A i one sirotane, i Dr Mekfejlovicevu, i nji' da pozovemo - obavezno! A i da se revansiram za one ranije fotke ODB-e ( MZ-a, kasine, Putnika, Kosovke. Setaca, a sad i Buk zesce TAS prosvetlio ... ...). Sto sam obecao - obecao sam - sam' da me K. i V. preporucu onima iz "letecih tanjira", tek samo kolk'o da me spomenu - znate kako je! g.
... svojevremeno postovao kolega Lole Ribara :)...
Писао Путник у јулу 2010. год.:
Раније је то место звано Палилулским тргом (мора да је била обрасла пољана), а Палилула се простирала све до Француске улице. Ево краја из 1878:
Ту је трг, касарна и јеврејско гробље у Далматинској, а школа је планирана на месту где је данас Палилулска пијаца. Нема још Палмотићеве, Стевана Сремца...
Онда смо се у јуну ове године вратили на ту тему. Не могу све да цитирам, али ово је битно:
Тражећи нешто друго налетео сам на пар детаља у вези пијаце/трга. После подизања нове зграде Палилулске школе 1894. године
(арх. Милан Антоновић) појавио се текст, опет архитекте, Светозара Зорића у коме он критикује Антоновићево решење Палилулске школе,
данас школе Вук Караџић у Таковској 41, и каже: "Зграда је постављена и усађена без смисла. Прва је грешка што је подигнута не у средини
широке Палилулске пијаце, но на горњем делу њеном. Али бисмо на послетку и то опростили...само не можемо да разумемо зашто је главна
фасада окренута палилулској касарни, а не широкој пијаци."
Спомиње се у вези тог имања (Палилулског трга) и Тома Вучић Перишић, али о томе други пут.
Изгледа да су се имања пијаце и школе пермутовала у периоду од 1890. до негде 1910. године. Јер, на другом крају Палилулског трга
ће по некима 1905. а можда и 1908. године нићи ова лепотица...
Позната у разним периодима као Ђачка кухиња, Школска трпеза, Ђачко склониште а у новије време као мала зграда основне школе
Вук Караџић (за ђаке прваке), ово здање је једна од многих задужбина Николе Спасића. Следећа слика је са овог сајта...