Око 1900. године на месту ове кућице десно што не поштује регулациону линију појавиће се нова двоспратница.
По пројекту Милорада Рувидића диже се зграда Димитрија Наумовића Казанџије (друга с лева). Слика из 1908. године.
То здање постаће задужбина Наумовић Димитрија, казанџије, његове жене Анке и сина Васе. Циљ Задужбине је био
да се из прихода помажу "оне честите занатлије који су као ваљани и без икаквих страсти и порока провели радећи
свој занат у Београду најмање 30 година, који су вере православне и српски поданици."
Без примерка из велике великомокролушке колекције не иде.
Зграда је 1932. године дограђена за још два спрата.
Бригу о Задужбини води Фондација солидарности Србије, основана 1967. године. О савременим правним догодовштинама у вези ове зграде текст овде.
Izgleda da smo obojica u pravu :). Naime pričamo o različitim periodima. Ja sam na Krstu živeo od 1966. Kao što se i sada vidi na mapama ovo parče koje ide gornjom stranom vodovoda se sada vodi na ulicu naslednicu Milutina Blagojevića. To mi je inače uvek bilo čudno jer sam imao drugare u onom drugom delu Milutina Blagojevića i nekako mi ovo parče nikad nije imalo smisla da bude ista ulica. U vreme kraj 60tih i sedamdesetih (pre izgrdnje belih zgrada) idući niz Jovana Rajića sa leve strane, postojalo je skretanje samo u Gružansku i dole Timočku. Ja se ne sećam da je Todora od Stalaća izlazila na J.Rajića (što se na ovoj priloženoj mapi lepo vidi - iz koje je godine ova mapa). Ako ima malo šire i ovaj kraj ka Grčića Milenka bilo bi lepo da ga vidimo. Upravo na ulazu na to naše poljanče bio je ispust koji je možda bio zaraslo skretanje u Todora od Stalaća ali sam ja mislio da je samo ispust za ulaz u boravak.
Znači ova kuća je u toj ulici sa gornje strane vodovoda koja je očito menjala ime kroz vreme.
Lepe kuće koje sam pominjao su se nalazile u nastavku donjeg desnog ugla mape...
Izgleda da smo obojica u pravu :). Naime pričamo o različitim periodima. Ja sam na Krstu živeo od 1966. Kao što se i sada vidi na mapama ovo parče koje ide gornjom stranom vodovoda se sada vodi na ulicu naslednicu Milutina Blagojevića. To mi je inače uvek bilo čudno jer sam imao drugare u onom drugom delu Milutina Blagojevića i nekako mi ovo parče nikad nije imalo smisla da bude ista ulica. U vreme kraj 60tih i sedamdesetih (pre izgrdnje belih zgrada) idući niz Jovana Rajića sa leve strane, postojalo je skretanje samo u Gružansku i dole Timočku. Ja se ne sećam da je Todora od Stalaća izlazila na J.Rajića (što se na ovoj priloženoj mapi lepo vidi - iz koje je godine ova mapa). Ako ima malo šire i ovaj kraj ka Grčića Milenka bilo bi lepo da ga vidimo. Upravo na ulazu na to naše poljanče bio je ispust koji je možda bio zaraslo skretanje u Todora od Stalaća ali sam ja mislio da je samo ispust za ulaz u boravak.
Znači ova kuća je u toj ulici sa gornje strane vodovoda koja je očito menjala ime kroz vreme.
Lepe kuće koje sam pominjao su se nalazile u nastavku donjeg desnog ugla mape...
План Крста је са ЦД-а БЕОИНФО из 2002. године. Међутим, откад се сећам тог дела улице Тодора од Сталаћа, увек је скроз ишао између Бојанске и Јована Рајића, тим пре што сам, вероватно и из сентименталних разлога, често ишао у биоскоп "Авала" и твој пост ме подсетио на тај период моје младости. Задњи пут сам у "Авалу" отишао почетком деведесетих и већ тада је биоскоп био оронуо. Хол је баш био пропао, од оних флипера и осталих аутомата ништа није остало. Коју годину касније биоскоп је угашен - вероватно зато што је изгубио једну сталну муштерију...
Чини ми се да и овај хангар на углу Тодора од Сталаћа и Јована Рајића памтим од детињства, а снимљен је пролетос:
Међутим, није тај сплет улица одувек овако изгледао. На овој старој карти из 1935. види се да је било планирано да Тодора од Сталаћа иде право преко данашњег водовода па на угао Видовданске и Бојанске:
Такође, и Гружанска иде скроз до Бојанске, а не као данас - само до зграде позоришта. Са друге стране, Милешевска се завршавала код Бојанске, а даље - до почетка Жичке - била је пољана. Тек кад сам видео ову карту, схватио сам шта ми је мајка причала кад се присећала свог детињства (како су ту долазили циркуси и разапињали шатру), а ја никако то нисам могао да повежем са данашњим стањем.
И најзад, још један - али лошији план, вероватно из истог периода - око 1935. године:
Оно што је за оба плана карактеристично је да се пре рата улица М. Благојевића звала Крајинска и да је имала два дела (Нова Крајинска и Крајинска). Описана кућа у Бојанској 14 заузимала је цео простор од Златиборске до Крајинске.
ПС
На плану града из 1990. Тодора од Сталаћа је приказана као наставак и под именом Милутина Благојевића.
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Milosav Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo?
Ili na našen forumu nema članova koji su poznavali predratni sastav Vlade?
Veoma bi mi značilo jer je moja majka sa porodicom Matić provela najlepše godine života, i to u Londonu 41-45, a po nekim starim slikama imam razloga da verujem da je to g-din ministar.
Neću vam zameriti ako ste preokupirani večerašnjim susretom i trncima koji vas obuzimaju pred druženje.
Нешто мало о успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и СССР-а :
И кнез Павле и југословенска влада су се споро и доста нерадо одлучили на успостављање дипломатских односа са Совјетским Савезом. До пред крај 1939. године Штрандман, бивши саветник царске руске амбасаде у Београду, представљо је царску Русију у Краљевини Југославији. Крајем септембра 1939. кнез Павле је саопштио Штрандману “да више не може функционисати као дипломата за једну владу која више не постоји”. То је био јасан знак преокрета у ставу према Совјетском Савезу.
Контакт са совјетима успостављен је преко југословенске амбасаде у Анкари; то је урадио Илија Шуменковић преко свог совјетског колеге Терентијева. Радило се најпре о успостављању трговинских односа. Молотов је 8. маја 1940. примо југословенску делегацију, а већ 11. маја био је потписан први трговински уговор између СССР-а и Југославије.
Преговори о успостављању дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза почели су крајем маја 1940. године, а 24. јуна 1940 године Терентијев и Шуменковић потписали су у Анкари споразум о успостављању дипломатских односа. За југословенског посланика у Москви био је одређен др Милан Гавриловић. Већ 6. јула 1940. године стигао је у Београд совјетски посланик Плотњиков, који је био срдачно дочекан од југословенских комуниста.
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Milosav Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo?
Ili na našen forumu nema članova koji su poznavali predratni sastav Vlade?
Veoma bi mi značilo jer je moja majka sa porodicom Matić provela najlepše godine života, i to u Londonu 41-45, a po nekim starim slikama imam razloga da verujem da je to g-din ministar.
Neću vam zameriti ako ste preokupirani večerašnjim susretom i trncima koji vas obuzimaju pred druženje.
Lep provod u ovo prijatno veče.
Први опуномоћени министар Совјетске Русије у Југославији Виктор Андрејевич Плотњиков са породицом и особљем амбасаде стигао је у Београд 7. јула 1940. године.
Ево још пар слика из исте серије:
По пројекту Милорада Рувидића диже се зграда Димитрија Наумовића Казанџије (друга с лева). Слика из 1908. године.
То здање постаће задужбина Наумовић Димитрија, казанџије, његове жене Анке и сина Васе. Циљ Задужбине је био
да се из прихода помажу "оне честите занатлије који су као ваљани и без икаквих страсти и порока провели радећи
свој занат у Београду најмање 30 година, који су вере православне и српски поданици."
Без примерка из велике великомокролушке колекције не иде.
Зграда је 1932. године дограђена за још два спрата.
Бригу о Задужбини води Фондација солидарности Србије, основана 1967. године. О савременим правним догодовштинама у вези ове зграде текст овде.
__________________________________________________________________________________________________
... VEČERAS U 7 KOD TOZE, NA SAMOM ROGLJU PREKO PUTA PETE I PIJACE, PRVO OVOGODIŠNJE LETNJE DRUŽENJE I UPOZNAVANJE SA NOVIM-STARIM ČLANOVIMA :)...
Стижем ја и раније.
... VEČERAS U 7 KOD TOZE, NA SAMOM ROGLJU PREKO PUTA PETE I PIJACE, PRVO OVOGODIŠNJE LETNJE DRUŽENJE I UPOZNAVANJE SA NOVIM-STARIM ČLANOVIMA :)...
А је л' обавезна кравата?
Мислим, због упознавања...
Znači ova kuća je u toj ulici sa gornje strane vodovoda koja je očito menjala ime kroz vreme.
Lepe kuće koje sam pominjao su se nalazile u nastavku donjeg desnog ugla mape...
Znači ova kuća je u toj ulici sa gornje strane vodovoda koja je očito menjala ime kroz vreme.
Lepe kuće koje sam pominjao su se nalazile u nastavku donjeg desnog ugla mape...
План Крста је са ЦД-а БЕОИНФО из 2002. године. Међутим, откад се сећам тог дела улице Тодора од Сталаћа, увек је скроз ишао између Бојанске и Јована Рајића, тим пре што сам, вероватно и из сентименталних разлога, често ишао у биоскоп "Авала" и твој пост ме подсетио на тај период моје младости. Задњи пут сам у "Авалу" отишао почетком деведесетих и већ тада је биоскоп био оронуо. Хол је баш био пропао, од оних флипера и осталих аутомата ништа није остало. Коју годину касније биоскоп је угашен - вероватно зато што је изгубио једну сталну муштерију...
Чини ми се да и овај хангар на углу Тодора од Сталаћа и Јована Рајића памтим од детињства, а снимљен је пролетос:
Међутим, није тај сплет улица одувек овако изгледао. На овој старој карти из 1935. види се да је било планирано да Тодора од Сталаћа иде право преко данашњег водовода па на угао Видовданске и Бојанске:
Такође, и Гружанска иде скроз до Бојанске, а не као данас - само до зграде позоришта. Са друге стране, Милешевска се завршавала код Бојанске, а даље - до почетка Жичке - била је пољана. Тек кад сам видео ову карту, схватио сам шта ми је мајка причала кад се присећала свог детињства (како су ту долазили циркуси и разапињали шатру), а ја никако то нисам могао да повежем са данашњим стањем.
И најзад, још један - али лошији план, вероватно из истог периода - око 1935. године:
Оно што је за оба плана карактеристично је да се пре рата улица М. Благојевића звала Крајинска и да је имала два дела (Нова Крајинска и Крајинска). Описана кућа у Бојанској 14 заузимала је цео простор од Златиборске до Крајинске.
ПС
На плану града из 1990. Тодора од Сталаћа је приказана као наставак и под именом Милутина Благојевића.
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Milosav Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo?
Ili na našen forumu nema članova koji su poznavali predratni sastav Vlade?
Veoma bi mi značilo jer je moja majka sa porodicom Matić provela najlepše godine života, i to u Londonu 41-45, a po nekim starim slikama imam razloga da verujem da je to g-din ministar.
Neću vam zameriti ako ste preokupirani večerašnjim susretom i trncima koji vas obuzimaju pred druženje.
Lep provod u ovo prijatno veče.
Нешто мало о успостављању дипломатских односа између Краљевине Југославије и СССР-а :
И кнез Павле и југословенска влада су се споро и доста нерадо одлучили на успостављање дипломатских односа са Совјетским Савезом. До пред крај 1939. године Штрандман, бивши саветник царске руске амбасаде у Београду, представљо је царску Русију у Краљевини Југославији. Крајем септембра 1939. кнез Павле је саопштио Штрандману “да више не може функционисати као дипломата за једну владу која више не постоји”. То је био јасан знак преокрета у ставу према Совјетском Савезу.
Контакт са совјетима успостављен је преко југословенске амбасаде у Анкари; то је урадио Илија Шуменковић преко свог совјетског колеге Терентијева. Радило се најпре о успостављању трговинских односа. Молотов је 8. маја 1940. примо југословенску делегацију, а већ 11. маја био је потписан први трговински уговор између СССР-а и Југославије.
Преговори о успостављању дипломатских односа између Југославије и Совјетског Савеза почели су крајем маја 1940. године, а 24. јуна 1940 године Терентијев и Шуменковић потписали су у Анкари споразум о успостављању дипломатских односа. За југословенског посланика у Москви био је одређен др Милан Гавриловић. Већ 6. јула 1940. године стигао је у Београд совјетски посланик Плотњиков, који је био срдачно дочекан од југословенских комуниста.
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Milosav Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo?
Ili na našen forumu nema članova koji su poznavali predratni sastav Vlade?
Veoma bi mi značilo jer je moja majka sa porodicom Matić provela najlepše godine života, i to u Londonu 41-45, a po nekim starim slikama imam razloga da verujem da je to g-din ministar.
Neću vam zameriti ako ste preokupirani večerašnjim susretom i trncima koji vas obuzimaju pred druženje.
Lep provod u ovo prijatno veče.
Први опуномоћени министар Совјетске Русије у Југославији Виктор Андрејевич Плотњиков са породицом и особљем амбасаде стигао је у Београд 7. јула 1940. године.
Ево још пар слика из исте серије:
Е, сад, за састав Владе из тог периода...