Lepa, meni nepoznata! Hvala.    grdjank

Ova ograda sa desne strane mi je užasno poznata ali ne mogu da je lociram. Prema nagibu terena sumnjam na nekoliko ulica ali mi se ni jedna ne uklapa potpuno.
Možda onaj deo ispod V.Ilića oko Janka Lisjaka i Nikole Stefanovica, mada su mi tu ulice uže. Druga opcija je Cerska ili neka od okolnih, Filipa Filipovića npr. ali tu mi smeta ova visoka zgrada koja ne znam šta bi mogla da bude a koja se vidi iza kapije.

Da vas (poznavaoce Krsta) ne vijam, reč je o Karlovačkoj koja danas izgleda dosta drugačije jer je presečena blokom novih zgrada.

Ovo je zaista zanimljiva mapa koja nam kazuje kako je sve to bilo organizovano.
Ovaj deo oko samog Crvenog Krsta nisam znao da je tako izgledao tj. da se Mileševska nije nastavljala na Žičku.
Da li se zna da je Todora od Stalaca ikada izlazila na J.Rajića (liči da to nikada nije bilo realizovano)? Zanimljivo je i da su Moskovsku spojili sa Sazonovom i kasnije prekrstili u Filipa Filipovića, a parče Moskovske u Vučedolsku. Timočka nije dobacivala do Sazonove (fali parče od III Suda do Vojvode Todora) zbog ciglane. Save Tekelije nije izlazila na Prištinsku (14. Decembra).

Ups,... To mi nije palo na pamet. Ta ulica ima ovo parče koje i sad postoji od Gružanske ka belim zgradama i možda još jedno malo parče iznad Vidovdanske. Meni je u sećanju ostalo da je sem ovog prvog dela kod Gružanske ona mnogo strmija (možda zato što tu sam jednom pao sa bicikla u velikom stilu... Lasta preko volana, odrani laktovi, kolena i brada ... :)). 

 

 

Железничка станица Beaulieu-sur-Mer 16. априла 1919. Воз за Земун пред полазак. 

 

 

Преписујем исечак из аутентичних забелешки мог оца:

 

   15. Марта  отпутовала је прва група ученика за Србију преко Солуна.

 

   6. Априла  саопштено нам је да воз преко Италије за Србију не можемо добити, већ морамо ићи лађом од Тулона до Дубровника.

 

   9. Априла  стигла је депеша да се крећемо лађом из Тулона 18. априла.

 

   10. Априла  стигла је друга депеша да нам је одобрен воз преко Италије који полази 16. априла.

 

   16. Априла  у 10 часова и 20 мин. кренули смо из Beaulieu-а испраћени масом становништва. У 1,30 час били смо у Vingtimille-у.

 

   17. Априла од 8½ - 10½ чекали смо у Milano-у а увече у 7,20 стигли смо у Верону.

 

   18. Априла  после подне прошли смо поред Венеције.

 

   19. Априла  у 8 ч. ујутру били смо у St Peter а увече од 5 - 10½ у Фијуми.

 

   20. Априла  у 10½ пре подне у Карловцу, а у 3½ после подне стигли смо у Загреб, где смо се задржали до 10½ часова увече.

 

   21. Априла  од 11 ч. пре подне до 8 ч. увече били смо у Броду.

 

   22. Априла  у 3 часа поподне стигли смо у Земун.

 

Види се да то није ишло онако глатко и лепо као касније параде и прославе са рипидама, заставама, ордењем и цилиндрима.

 

Нисам нашао ни једну фотографију доласка воза у Земун. Покушаћу да то надокнадим следећим текстом:

 

Један од средњошколаца-повратника, Душан Миљковић, овако описује тај тренутак:

 

  Железнички мост на Сави био је порушен, те смо морали бити пребачени на другу страну, у нашу дичну престоницу, паробродима, који су одржавали саобраћај.

  ...

  Kејови на земунском пристаништу били су закрчени светом и војницима, како нашим, тако и свих савезника. Ту су, даље, цивили, сељаци, пиљари и пиљарице, инвалиди који су зашли да просе, бедни радници које је ратни оркан пребацио ко зна одакле овде. Све се то разноврсно људство ускомешало, а на свима лицима огледа се намученост после великих патњи, и као неко проклетство, нешто апатично и свирепо.

 

  ...

  Прљаво и јадно београдско савско пристаниште са својим демолираним пристанишним постројењима оличава беду.

 

  ...

  На малом штеку, уз који је пристала наша лађа, слегли су се полициски органи у подрпаној униформи да одрже ред. На излазу из штека до Kарађорђеве улице посела је маса света. Чује се крупно гунђање жандарма и уобичајена псовка подрпаних носача, раденика, таљигаша. Чује се звонка понуда чокалија: "Врућ бурек сос сира" и "сос месо". Сура војничка униформа свуда је заступљена, а често само војничка капа на глави. Војни аутомобили и камиони јуре од пристаништа и обратно. Неколико Црнаца са француским шлемом у плавој униформи, са ножем на пушци шетају достојанствено на свом стражарском месту, посматрајући флегматично крвавим безизразним очима ово чудно комешање, које по својој примитивности потсећа нешто на њихову далеку отаџбину...

 

 

ову фотографију смо добили од нашег Душана Напијала. Вечерас смо током дивног дружења крај Ташмајдана поменули и ову слику: да ли је реч о Панчеву или можда Вршцу?

О фотографији знамо да је настала негде на овим просторима током окупације у Другом светском рату. Мени је интересантан детаљ да је натпис на табли са десне стране слике - на румунском језику.



п.с.као да се у дну улице назире и неки трамвај?

Lepo je kad ljudi znaju šta je građank-i red!

   

  

Месеца августа 2012. године навршава се равно 460 година од штампања прве књиге у Београду, репрезентативног Четворојеванђеља завршеног 4. августа (17. по новом календару) 1552. године. Ово је, свакако, велики јубилеј београдске штампе али исто тако и значајан датум културне историје града. По месту свога настанка, књига позната и као Београдско четворојеванђеље, својом старином, садржином текста, језиком, типографским и естетским особеностима заправо је својеврсни споменик српске културе и писмености.

Из речитог поговора на крају књиге сазнаје се да је штампарију основао кнез Радиша Дмитровић, који је набавио опрему и излио слова, али и да га је у току ових припрема изненада задесила смрт. Посао је наставио Дубровчанин Тројан Гундулић преневши штампарију у свој београдски дом и о своме трошку завршио књигу. Припрему и руковођење штампања поверио је јеромонаху Мардарију из манастира Мркшине цркве. Назначено је и да је књига настала у време великог турског владара, амурата султана Сулејмана, и да је завршена 4. августа 1552. године у Београду.