И јопет о Индустрији аеропланских мотора, али сада из Годишњака за 1941. годину. Заправо, овде се више говори о првој фабрици моторних возила не само код нас него и на Балкану, а као пројектант производне хале на једном месту помиње се инжењер Т. Жикић:
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Према литератури, радио станица је заузимала простор између данашњих улица Димитрија Котуровића, Борске, Варешке, Велизара Станковића и Манастирске шуме. Остаје ми, као и у случају великоврачарске радио станице, да то потврдим и увидом у катастарске књиге или ондашње топографске карте.
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Изнад Тимочке и водовода је Тодора од Сталаћа.
А кад поменусмо водовод... Моја мајка је одрасла у Бојанској 19. Једне вечери непосредно после ослобођења Београда неко је закуцао на врата. Бака је отворила врата а мама је са стране видела младог немачког војника, свог одрпаног, мршавог забрађеног лица са округлим наочарима. Ко зна где се све крио од партизана и Руса тих неколико дана, али глад га је истерала из склоништа, па је молио баку да га сакрије. Наравно, то није долазило у обзир - шта ако неко од комшија то види па је пријави? Зато му је бака гурнула комад проје у руку и отерала га. Немајући куд, Немац је кренуо иза ћошка у Тодора од Сталаћа кад је са друге стране, из Јована Рајића наишла руска патрола. Мама је са прозора видела како је Немац покушао да се сакрије на пољанчету где је водовод, али патрола га је приметила и запуцала. Ту су га и убили, а сутра ујутру комшије су га на месту погибије сахраниле.
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Изнад Тимочке и водовода је Тодора од Сталаћа.
Našao sam, jeste M al nije herojka... Ulica se nekad zvala Milutina Blagojevića, preseca je DZ Vračar i onda se nastavlja posle njega. Todora od Stalaća je onaj deo bliži Grčića Milenka kod solitera. Te dve ulice su bile malo smaknute. Pre izgradnje Jovana Rajića 5 Milutina Blagojevića se završavala u čuvenom "Poljančetu" (ogradjeni prostor sa barakom koja je povremeno služila kao produženi boravak za školu Siniša Nikolajević), gde smo mi, klinci iz kraja pikali fudbal, klikere (čak nam je i ona polukružna penjalica služila kao koš)... i družili se bez kompjutera i viška tehnologija.
Kad smo već u kraju, da li neko ima sliku Timočke, ali ovaj deo kod škole. Tu pamtim da je bilo jako lepih porodičnih kuča, koje su raskrčene sredinom sedamdesetih kad su počele da se zidaju bele zgrade?
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima
Listajući stare postove naiđoh na ovu fotografiju koju je postavio MZ pre nesto više od godinu dana.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo.
A mozda i nije posto su oni imali sina?
Našao sam, jeste M al nije herojka... Ulica se nekad zvala Milutina Blagojevića, preseca je DZ Vračar i onda se nastavlja posle njega. Todora od Stalaća je onaj deo bliži Grčića Milenka kod solitera. Te dve ulice su bile malo smaknute. Pre izgradnje Jovana Rajića 5 Milutina Blagojevića se završavala u čuvenom "Poljančetu" (ogradjeni prostor sa barakom koja je povremeno služila kao produženi boravak za školu Siniša Nikolajević), gde smo mi, klinci iz kraja pikali fudbal, klikere (čak nam je i ona polukružna penjalica služila kao koš)... i družili se bez kompjutera i viška tehnologija.
Kad smo već u kraju, da li neko ima sliku Timočke, ali ovaj deo kod škole. Tu pamtim da je bilo jako lepih porodičnih kuča, koje su raskrčene sredinom sedamdesetih kad su počele da se zidaju bele zgrade?
Хм... Нешто ми се у твојој причи не слаже.
После рата, 1947. године, бака се мамом и тетком преселила из Бојанске 19 у Бојанску 14. Као клинац једва сам чекао да идемо код баке и деке и иако сам имао шест година кад су се одсеили јер су куће на том плацу порушене због проширења Дома здравља "Врачар", још увек памтим да је на крају тог блока била улица која је нестала кад је изграђена нова зграда Дома здравља. Очито, то је тај продужетак Милутина Благојевића:
Иначе, цео тај комплекс кућа-павиљона или како бих га већ назвао, пре рата је подигао извесни Папић (име сам заборавио) са циљем да рентира станове. Кад се крене од Вукице Митровић низ Бојанску (једно време звала се Мате Видаковића), прво је ишао приземни део где су биле собе за самце. Потом се фасада "увлачила", на средини је био улаз у једно- или двоспратну зграду са високим приземљем, а лево и десно од улаза прозори од соба. Даље низ улицу фасада је опет била у линији са делом са самачким собама. Зграда је ишла у "Г", краћим делом у Милутина Благојевића, док је у делу према Вукице Митровић било двориште са капијом ка тој улици. Сећам се да је на сред дворишта била још један зграда - вешерница, а прекопута, у самој улици Вукице Митровић била је једна једноспратна или двоспратна зграда која ми се јако допадала. Некако, више је личила на вилу него на стамбену кућу.
После рата све то је одузето газда-Папићу и подељено подстанарима. Папићу је остављен само један стан да има где да живи. Кад је све то рушено 1965. године, станари су расељени а поменути Папић добио је стан у Војислава Илића, прекопута "Метала" а изнад зграде у којој који су стан добили моји бака и дека у Устаничкој.
@Изногуд и марке
Ја написах да је Тимочка јер ми је другар који је на слици (тада четворогодишњак) рекао да је у питању Тимочка али обзиром на узраст не треба се превише уздати да је то баш тако. Него, пошто видим да има познаваоца тог краја, нико не претпостави која би ово улица могла да буде, јуче сам питао:
а ту је негде око Крста...
Мала допуна овом лепом прилогу:
ово поставих давно на ССЦ, дал` је почетак рушења касарни, или уређење Немањине...
...početak rušenja Konjičke kasarne 26. oktobra 1929. godine ...
... pre toga ...
... ovoj Gavrinoj nisam mogao da odolim ...
... posle Drugog ...
... Bonđorno :)...
И јопет о Индустрији аеропланских мотора, али сада из Годишњака за 1941. годину. Заправо, овде се више говори о првој фабрици моторних возила не само код нас него и на Балкану, а као пројектант производне хале на једном месту помиње се инжењер Т. Жикић:
Пријатан дан!
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Према литератури, радио станица је заузимала простор између данашњих улица Димитрија Котуровића, Борске, Варешке, Велизара Станковића и Манастирске шуме. Остаје ми, као и у случају великоврачарске радио станице, да то потврдим и увидом у катастарске књиге или ондашње топографске карте.
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Изнад Тимочке и водовода је Тодора од Сталаћа.
А кад поменусмо водовод... Моја мајка је одрасла у Бојанској 19. Једне вечери непосредно после ослобођења Београда неко је закуцао на врата. Бака је отворила врата а мама је са стране видела младог немачког војника, свог одрпаног, мршавог забрађеног лица са округлим наочарима. Ко зна где се све крио од партизана и Руса тих неколико дана, али глад га је истерала из склоништа, па је молио баку да га сакрије. Наравно, то није долазило у обзир - шта ако неко од комшија то види па је пријави? Зато му је бака гурнула комад проје у руку и отерала га. Немајући куд, Немац је кренуо иза ћошка у Тодора од Сталаћа кад је са друге стране, из Јована Рајића наишла руска патрола. Мама је са прозора видела како је Немац покушао да се сакрије на пољанчету где је водовод, али патрола га је приметила и запуцала. Ту су га и убили, а сутра ујутру комшије су га на месту погибије сахраниле.
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Знао сам да ће ова модерна да буде кључ за препознавање, јесте Црвени крст, Тимочка.
Hm, milsim da mmilovan nije mislio na Timočku nego na jednu iznad. Milim da je ova kuća sa gornje strane "vodovoda" direktno naslonjena na Beogradsko Dramsko (magacine). Ko god je izlazio iz bioskopa Avala gledao je direktno u tu kuću. Slika gleda u pravcu Jovana Rajića (sada se tu vide bele zgrade u Jovana Rajića 5). Ulica se sada zove Daničareva a predhodno ne mogu da se setim imena (beše neka narodna herojka na M :)).
Изнад Тимочке и водовода је Тодора од Сталаћа.
Našao sam, jeste M al nije herojka... Ulica se nekad zvala Milutina Blagojevića, preseca je DZ Vračar i onda se nastavlja posle njega. Todora od Stalaća je onaj deo bliži Grčića Milenka kod solitera. Te dve ulice su bile malo smaknute. Pre izgradnje Jovana Rajića 5 Milutina Blagojevića se završavala u čuvenom "Poljančetu" (ogradjeni prostor sa barakom koja je povremeno služila kao produženi boravak za školu Siniša Nikolajević), gde smo mi, klinci iz kraja pikali fudbal, klikere (čak nam je i ona polukružna penjalica služila kao koš)... i družili se bez kompjutera i viška tehnologija.
Kad smo već u kraju, da li neko ima sliku Timočke, ali ovaj deo kod škole. Tu pamtim da je bilo jako lepih porodičnih kuča, koje su raskrčene sredinom sedamdesetih kad su počele da se zidaju bele zgrade?
Beograd, Železnička stanica Prvi sovjetski ambasador prilikom dolaska, okružen svojim prvim službenicima ambasada, predstavnikom našeg ministarstva spoljnih poslova i novinarima
Listajući stare postove naiđoh na ovu fotografiju koju je postavio MZ pre nesto više od godinu dana.
Da li neko može da potvrdi da je predstavnik našeg ministaristva ino poslova g-din Matić (desno), pred rat ministar protokola - sa suprugom i koje godine se ovo desilo.
A mozda i nije posto su oni imali sina?
Našao sam, jeste M al nije herojka... Ulica se nekad zvala Milutina Blagojevića, preseca je DZ Vračar i onda se nastavlja posle njega. Todora od Stalaća je onaj deo bliži Grčića Milenka kod solitera. Te dve ulice su bile malo smaknute. Pre izgradnje Jovana Rajića 5 Milutina Blagojevića se završavala u čuvenom "Poljančetu" (ogradjeni prostor sa barakom koja je povremeno služila kao produženi boravak za školu Siniša Nikolajević), gde smo mi, klinci iz kraja pikali fudbal, klikere (čak nam je i ona polukružna penjalica služila kao koš)... i družili se bez kompjutera i viška tehnologija.
Kad smo već u kraju, da li neko ima sliku Timočke, ali ovaj deo kod škole. Tu pamtim da je bilo jako lepih porodičnih kuča, koje su raskrčene sredinom sedamdesetih kad su počele da se zidaju bele zgrade?
Хм... Нешто ми се у твојој причи не слаже.
После рата, 1947. године, бака се мамом и тетком преселила из Бојанске 19 у Бојанску 14. Као клинац једва сам чекао да идемо код баке и деке и иако сам имао шест година кад су се одсеили јер су куће на том плацу порушене због проширења Дома здравља "Врачар", још увек памтим да је на крају тог блока била улица која је нестала кад је изграђена нова зграда Дома здравља. Очито, то је тај продужетак Милутина Благојевића:
Иначе, цео тај комплекс кућа-павиљона или како бих га већ назвао, пре рата је подигао извесни Папић (име сам заборавио) са циљем да рентира станове. Кад се крене од Вукице Митровић низ Бојанску (једно време звала се Мате Видаковића), прво је ишао приземни део где су биле собе за самце. Потом се фасада "увлачила", на средини је био улаз у једно- или двоспратну зграду са високим приземљем, а лево и десно од улаза прозори од соба. Даље низ улицу фасада је опет била у линији са делом са самачким собама. Зграда је ишла у "Г", краћим делом у Милутина Благојевића, док је у делу према Вукице Митровић било двориште са капијом ка тој улици. Сећам се да је на сред дворишта била још један зграда - вешерница, а прекопута, у самој улици Вукице Митровић била је једна једноспратна или двоспратна зграда која ми се јако допадала. Некако, више је личила на вилу него на стамбену кућу.
После рата све то је одузето газда-Папићу и подељено подстанарима. Папићу је остављен само један стан да има где да живи. Кад је све то рушено 1965. године, станари су расељени а поменути Папић добио је стан у Војислава Илића, прекопута "Метала" а изнад зграде у којој који су стан добили моји бака и дека у Устаничкој.
Ја написах да је Тимочка јер ми је другар који је на слици (тада четворогодишњак) рекао да је у питању Тимочка али обзиром на узраст не треба се превише уздати да је то баш тако. Него, пошто видим да има познаваоца тог краја, нико не претпостави која би ово улица могла да буде, јуче сам питао:
а ту је негде око Крста...