Српска гимназија у Болијеу је настала јер ђаци у Српској гимназији у Ници нису имали одговарајући смештај, па се гимназија пребацила у Болије.
За те потребе закупљени су хотели Палас и Панорама. Ево их на слици.
Изгледа да је гимназија имала више стотина ђака. На располагању ми је само ова слика генерације која је завршила школовање 1919. године.
Др Светомир Ристић је, колико видим, предавао не само латински, него и физику.
22. априла 1919. године специјални воз са свим гимназијалцима из Болијеа ушао је у железничку станицу Земун.
Није Београд, али је Београђанин.
На слици се, поред љубавног пара, види и панорама луксузног француског туристичког места Beaulieau-sur-Mer, 6 километара источно од Нице.
За време Првог светског рата, када су многи избегли српски ђаци били растурени по Француској и француским школама ¹, Влада Краљевине Србије је улагала велике напоре да ту омладину окупи у централне српске школе. Крајем 1917. закупила је неколико зграда у Болијеу где је основала српске средње школе и то:
-Велелепни хотел „Панорама Палас“ (касније „Бедфорд“) за мушку гимназију
-Депанданс „Панораме“ вилу „Матилда“ за женску гимназију
-Хотел „Викторија“ за учитељску школу.
Горњи снимак начињен је на тераси хотела „Панорама“ одн. мушке гимназије. Једног дана појавила се нека фотоагенција у тражењу лепог младића за неколико сентименталних снимака са доведеном лепотицом. Изабрала је ученика са надимком „Мачак“ (право име не знам) и обећала му 40 франака на дан. После снимања агенција се заједно са лепотицом изгубила. „Мачак“ је добио само ручак у ресторану, а новац никад није видео. После пар година разгледнице са „Мачком“ су се појавиле у трговинама. Један од бивших ученика је, као студент у Француској, пронашао ову слику и разаслао је школским друговима у Београду.
Ако неко са уздахом помисли како су некад уживали наши ђаци у Француској, треба да зна да је све то, под тешким условима,финансирала Србија. Према подацима Јована Кангрге, бившег наставника српске мушке гимназије у Болијеу, поред тога што је гимназија добијала материјалну помоћ Црвеног крста САД и Британије, годишњи буџет за гимназију је износио милион и по франака.
Треба узети у обзир још и то, да су хотел „Панорама“ и вила „Матилда“ пре Првог светског рата припадали некој немачкој породици која је почетком рата те објекте затворила и напустила. Ипак се нашао неко ко је наплаћиваокирију. Није ми познато да ли је закупнина, услед поменутих околности, била нешто јефтинија.
Осим поменутих хотела, Србија је закупила и неколико кућа у Мантону за опоравак и медицинску негу слабих и оболелих ученика. Туберкулоза је харала, многи ученици су (о трошку Србије) ишли и у Алпе на лечење. И поред све бриге и неге остао је већи број српских ученика на Мантонском гробљу. Зна ли неко за њих?
Не губим наду, можда ћемо се једног дана захвалити и Србији.
¹ По француским законима сви ученици са напуњеном 18. годином морали су да напусте школе. Способни Срби су слати на Солунски фронт, неспособни у центре за избеглице. Српска влада је чинила све могуће да спасе своје ђаке од ове зле судбине.
Хотел Panorama Palace (српска мушка гимназија) у Болијеу, снимљен 1917. године. Велика зграда десно: Бивши хотел „Бристол“, где су српски ђаци одржавали прославе о празницима.
* * * *
Драги господине Буче, интересантно је како су се наше мисли и поруке укрстиле. Горњи унос припремио сам пре неколико дана, али пошто сам био запослен око других ствари, одложио сам га устрану да сачека згоднију прилику. Кад сам видео Ваше слике добио сам подстрек да остварим своју првобитну жељу.
Познавао сам већи број некадашњих Болијеваца (другови мог оца), али на фотографији коју сте поставили нисам препознао никога. Вероватно се ради о неком старијем или млађем разреду.
Имам још избледелих слика из Болијеа, а исто тако и још неких других материјала. Уколико се укаже интересовање за живот и рад српских средњошколаца у Француској за време Првог светског рата, поставићу то на форум.
Da li je ova probna stanica sa najmodernijim postrojenjima za ispitivanje avionskih motora bila u sastavu fabrike aviona Vlajkovica i kompanije? Mozda je ona delo arhitekte Dubovija? Inace, zanimljivo je da malo ko spominje ovo njegovo obimno i znacajno delo za razvoj moderne arhitekture u Srbiji...
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
А сад загонетка, дуго их није било (а још и није тешка) дакле где је усликан мој другар Игор са мамом 1958: ?
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
Da li je ova probna stanica sa najmodernijim postrojenjima za ispitivanje avionskih motora bila u sastavu fabrike aviona Vlajkovica i kompanije? Mozda je ona delo arhitekte Dubovija? Inace, zanimljivo je da malo ko spominje ovo njegovo obimno i znacajno delo za razvoj moderne arhitekture u Srbiji...
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Ево ако могу ја уместо Гаврила Изгледа да се зграда радио станице налазила на месту (или врло близу места) на коме се данас налази пошта на Миљаковцу. Такође ми се чини да зграда пробне станице више не постоји. Поздрав!
Da li je ova probna stanica sa najmodernijim postrojenjima za ispitivanje avionskih motora bila u sastavu fabrike aviona Vlajkovica i kompanije? Mozda je ona delo arhitekte Dubovija? Inace, zanimljivo je da malo ko spominje ovo njegovo obimno i znacajno delo za razvoj moderne arhitekture u Srbiji...
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Није, већ у оквиру Индустрије аеропланских мотора (ИАМ). Ево целог чланка из Годишњака за 1940. годину:
Znači, viđenje kod Toze u Kasini?
Da ne bude zabune susret je kod Toze Grga, u kafani preko puta PETE gimnazije, 30. jula, u subotu, posle 19 časova.........
Српска гимназија у Болијеу је настала јер ђаци у Српској гимназији у Ници нису имали одговарајући смештај, па се гимназија пребацила у Болије.
За те потребе закупљени су хотели Палас и Панорама. Ево их на слици.
Изгледа да је гимназија имала више стотина ђака. На располагању ми је само ова слика генерације која је завршила школовање 1919. године.
Др Светомир Ристић је, колико видим, предавао не само латински, него и физику.
22. априла 1919. године специјални воз са свим гимназијалцима из Болијеа ушао је у железничку станицу Земун.
Није Београд, али је Београђанин.
На слици се, поред љубавног пара, види и панорама луксузног француског туристичког места Beaulieau-sur-Mer, 6 километара источно од Нице.
За време Првог светског рата, када су многи избегли српски ђаци били растурени по Француској и француским школама ¹, Влада Краљевине Србије је улагала велике напоре да ту омладину окупи у централне српске школе. Крајем 1917. закупила је неколико зграда у Болијеу где је основала српске средње школе и то:
- Велелепни хотел „Панорама Палас“ (касније „Бедфорд“) за мушку гимназију
- Депанданс „Панораме“ вилу „Матилда“ за женску гимназију
- Хотел „Викторија“ за учитељску школу.
Горњи снимак начињен је на тераси хотела „Панорама“ одн. мушке гимназије. Једног дана појавила се нека фотоагенција у тражењу лепог младића за неколико сентименталних снимака са доведеном лепотицом. Изабрала је ученика са надимком „Мачак“ (право име не знам) и обећала му 40 франака на дан. После снимања агенција се заједно са лепотицом изгубила. „Мачак“ је добио само ручак у ресторану, а новац никад није видео. После пар година разгледнице са „Мачком“ су се појавиле у трговинама. Један од бивших ученика је, као студент у Француској, пронашао ову слику и разаслао је школским друговима у Београду.
Ако неко са уздахом помисли како су некад уживали наши ђаци у Француској, треба да зна да је све то, под тешким условима, финансирала Србија. Према подацима Јована Кангрге, бившег наставника српске мушке гимназије у Болијеу, поред тога што је гимназија добијала материјалну помоћ Црвеног крста САД и Британије, годишњи буџет за гимназију је износио милион и по франака.
Треба узети у обзир још и то, да су хотел „Панорама“ и вила „Матилда“ пре Првог светског рата припадали некој немачкој породици која је почетком рата те објекте затворила и напустила. Ипак се нашао неко ко је наплаћивао кирију. Није ми познато да ли је закупнина, услед поменутих околности, била нешто јефтинија.
Осим поменутих хотела, Србија је закупила и неколико кућа у Мантону за опоравак и медицинску негу слабих и оболелих ученика. Туберкулоза је харала, многи ученици су (о трошку Србије) ишли и у Алпе на лечење. И поред све бриге и неге остао је већи број српских ученика на Мантонском гробљу. Зна ли неко за њих?
Не губим наду, можда ћемо се једног дана захвалити и Србији.
¹ По француским законима сви ученици са напуњеном 18. годином морали су да напусте школе. Способни Срби су слати на Солунски фронт, неспособни у центре за избеглице. Српска влада је чинила све могуће да спасе своје ђаке од ове зле судбине.
Хотел Panorama Palace (српска мушка гимназија) у Болијеу, снимљен 1917. године. Велика зграда десно: Бивши хотел „Бристол“, где су српски ђаци одржавали прославе о празницима.
* * * *
Драги господине Буче, интересантно је како су се наше мисли и поруке укрстиле. Горњи унос припремио сам пре неколико дана, али пошто сам био запослен око других ствари, одложио сам га устрану да сачека згоднију прилику. Кад сам видео Ваше слике добио сам подстрек да остварим своју првобитну жељу.
Познавао сам већи број некадашњих Болијеваца (другови мог оца), али на фотографији коју сте поставили нисам препознао никога. Вероватно се ради о неком старијем или млађем разреду.
Имам још избледелих слика из Болијеа, а исто тако и још неких других материјала. Уколико се укаже интересовање за живот и рад српских средњошколаца у Француској за време Првог светског рата, поставићу то на форум.
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
А сад загонетка, дуго их није било (а још и није тешка) дакле где је усликан мој другар Игор са мамом 1958:
?
Ako smem da pokusam da odgonetnem? Ovo bi trebalo da bude jedna ulica odmah ispod pozorista na Crvenom krstu (Beogradskog dramskog). Ne znam tacno njen naziv, ali cini mi se da sam prepoznao onu modernisticku kucu sa leve strane (ako sam tacno odgonetnuo lokaciju onda je ta kuca sasvim rano, pocetnicko delo poznatog beogradskog arhitekte M. Belobrka).
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Ево ако могу ја уместо Гаврила Изгледа да се зграда радио станице налазила на месту (или врло близу места) на коме се данас налази пошта на Миљаковцу. Такође ми се чини да зграда пробне станице више не постоји. Поздрав!
Znači, viđenje kod Toze u Kasini?
Da ne bude zabune susret je kod Toze Grga, u kafani preko puta PETE gimnazije, 30. jula, u subotu, posle 19 časova.........
... VEČERAS U 7 KOD TOZE, NA SAMOM ROGLJU PREKO PUTA PETE I PIJACE, PRVO OVOGODIŠNJE LETNJE DRUŽENJE I UPOZNAVANJE SA NOVIM-STARIM ČLANOVIMA :)...
A za Gavrila pitanje: moze li se po poziciji antenskih stubova i nekih drugih saznanja odrediti polozaj radio stanice u Rakovici? Ili je ona u vreme nastanka fotografije vec prestala sa radom?
Није, већ у оквиру Индустрије аеропланских мотора (ИАМ). Ево целог чланка из Годишњака за 1940. годину: