Док је мој отац седео у клупама Српске гимназије у Болијеу (Француска, 1917 – 1919.), Вуканов отац, професор Ристић (у то време студент) предавао му је латински. Ристићи су становали повише виле др. Рајса „Добро Поље“, по којој се звао цео тај део Топчидерског Брда.
Српска гимназија у Болијеу је настала јер ђаци у Српској гимназији у Ници нису имали одговарајући смештај, па се гимназија пребацила у Болије.
За те потребе закупљени су хотели Палас и Панорама. Ево их на слици.
Изгледа да је гимназија имала више стотина ђака. На располагању ми је само ова слика генерације која је завршила школовање 1919. године.
Др Светомир Ристић је, колико видим, предавао не само латински, него и физику.
22. априла 1919. године специјални воз са свим гимназијалцима из Болијеа ушао је у железничку станицу Земун.
Ови бајкери су на мотоциклу Хорекс 350, то је некоме теже било за погодити. Право питање је: у којој улици?
Дакле, договор је пао, сутра око 7 код Тозе, чека нас Касина!
Драги господине Дундо, хвала Вам најпре на лепим речима, изузетно ми је драго да сам својим постом допринео Вашим размишљањима и успоменама. Да се у пар кратких реченица осврнем на Ваш пост, као и на оно што су на ту тему касније написали Бук и Путник: дакле, горња школа "Бранко Параћ" се налазила у згради у којој је некада била школа "Бранко Радичевић", а коју сте Ви на плану Б92 видели као потоњу Спортску гиманзију. У тој згради данас се више не налази ни Спортска гиманазија већ зграда стоји празна и чека обнову јер ће се у њој убудуће налазити Немачка школа. Ђаци Спортске гимназије се сада налазе у суседној Војној гимазији (ваљда некадашњој Десетој гимназији, извињење ако сам погрешио у тачној некадашњој ознаци те школе) где деле простор са војним питомцима.
Бук нам је сјајно указао на стару сењачку школу, да будем искрен, ја сам само из неких прича старијих комшија знао тек понешто о томе, али прецизну локацију не, чак сам дуго (погрешно) мислио да је то била зграда некадашњег биоскопа на скверу Васе Пелагића & Косте Главинића пошто је у тој згради својевремено била некаква вечерња школа све до краја 80-тих...
За О.Карабега сам погрешно написао, реч је била о Народном хероју Осману Карабеговићу, некадашњем председнику БиХ, који је живео у Васе Пелагића.
Када је реч о Ристићима, изузетно ми је жао што није реч о личностима које наводите: мој друг Сава је син чувеног Пеђе Ристића, архитекте и живописне личности, који се данас, заједно са Савом, бави пројектовањем цркава у региону, у моравско-византијском стилу (црква на Убу, храм у Подгорици, итд...). Не могу да се тачно сада сетим како се звао Савин деда, а њихова кућа је у Сењачкој улици, тик поред данашње пумпе.
Када је реч о терминима Сењак и Топчидерско брдо, и територија које заузимају, ствар стоји овако: данас постоји званична територијална јединица у оквиру Градске општине Савски венац која се зове Месна заједница Сењак и Топчидерско брдо - та МЗ заузима простор оивичен улицама Булевар Војводе Путника и Булевар Војводе Мишића. Обе улице се срећу код Топчидерске цркве, на једној страни, и код Мостарске петље на другој (ту се не додирују баш физички, постоји празнина од неколико десетина метара коју попуњава колектор Београдског водовода и канализације).
Дакле, читав тај простор готово елипсоидно уоквирен са ова два булевара се и званично зове тако, насупрот Путниковом мишљењу. Саме административне поделе између Т.брда и Сењака нема, али мислим да је и она, осим у "главама" локалног становништва, могућа да се хипотетички физички одреди баш у улици Љубе Јовановића где је "доња" школа ексБ.Параћ (данас Стефан Немања - хвала Буку на драгоценом податку да се и предратна сењачка школа тако звала, нисам знао да смо тако направили какав-такав континуитет; иначе, приватно, и данас школу зовем "Параћ", што понекад на мом послу изазове конфузију ...), јер ту почиње парк који води све до Топ.звезде. "Граница" се затим наставља улицом Васе Пелагића до улице Персиде Миленковић (и даље до Сање Живановића & Руске). Све испод је Сењак, све изнад "Брдо"...
Драги господине Дундо, хвала Вам најпре на лепим речима, изузетно ми је драго да сам својим постом допринео Вашим размишљањима и успоменама. Да се у пар кратких реченица осврнем на Ваш пост, као и на оно што су на ту тему касније написали Бук и Путник: дакле, горња школа "Бранко Параћ" се налазила у згради у којој је некада била школа "Бранко Радичевић", а коју сте Ви на плану Б92 видели као потоњу Спортску гиманзију. У тој згради данас се више не налази ни Спортска гиманазија већ зграда стоји празна и чека обнову јер ће се у њој убудуће налазити Немачка школа. Ђаци Спортске гимназије се сада налазе у суседној Војној гимазији (ваљда некадашњој Десетој гимназији, извињење ако сам погрешио у тачној некадашњој ознаци те школе) где деле простор са војним питомцима.
Бук нам је сјајно указао на стару сењачку школу, да будем искрен, ја сам само из неких прича старијих комшија знао тек понешто о томе, али прецизну локацију не, чак сам дуго (погрешно) мислио да је то била зграда некадашњег биоскопа на скверу Васе Пелагића & Косте Главинића пошто је у тој згради својевремено била некаква вечерња школа све до краја 80-тих...
За О.Карабега сам погрешно написао, реч је била о Народном хероју Осману Карабеговићу, некадашњем председнику БиХ, који је живео у Васе Пелагића.
Када је реч о Ристићима, изузетно ми је жао што није реч о личностима које наводите: мој друг Сава је син чувеног Пеђе Ристића, архитекте и живописне личности, који се данас, заједно са Савом, бави пројектовањем цркава у региону, у моравско-византијском стилу (црква на Убу, храм у Подгорици, итд...). Не могу да се тачно сада сетим како се звао Савин деда, а њихова кућа је у Сењачкој улици, тик поред данашње пумпе.
Када је реч о терминима Сењак и Топчидерско брдо, и територија које заузимају, ствар стоји овако: данас постоји званична територијална јединица у оквиру Градске општине Савски венац која се зове Месна заједница Сењак и Топчидерско брдо - та МЗ заузима простор оивичен улицама Булевар Војводе Путника и Булевар Војводе Мишића. Обе улице се срећу код Топчидерске цркве, на једној страни, и код Мостарске петље на другој (ту се не додирују баш физички, постоји празнина од неколико десетина метара коју попуњава колектор Београдског водовода и канализације).
Дакле, читав тај простор готово елипсоидно уоквирен са ова два булевара се и званично зове тако, насупрот Путниковом мишљењу. Саме административне поделе између Т.брда и Сењака нема, али мислим да је и она, осим у "главама" локалног становништва, могућа да се хипотетички физички одреди баш у улици Љубе Јовановића где је "доња" школа ексБ.Параћ (данас Стефан Немања - хвала Буку на драгоценом податку да се и предратна сењачка школа тако звала, нисам знао да смо тако направили какав-такав континуитет; иначе, приватно, и данас школу зовем "Параћ", што понекад на мом послу изазове конфузију ...), јер ту почиње парк који води све до Топ.звезде. "Граница" се затим наставља улицом Васе Пелагића до улице Персиде Миленковић (и даље до Сање Живановића & Руске). Све испод је Сењак, све изнад "Брдо"...
Драги господине Гајићу,
Захваљујем Вам на детаљним и поузданим објашњењима, посебно у вези са званичном територијалном јединицом јужно од Мостарске раскрснице и незваничном поделом те јединице. Покушао сам да ову поделу нацртам на плану:
Границе Сењака се углавном слажу са до сада изнетим мишљењима, а што је још изненађујуће, и са оним што се пре много времена незванично сматрало Сењаком.
Извињавам се за аљкаво уцртавање граница; имао сам само још ове две писаљке, које су полусуве.
Ако упоредимо са некадашњим границама Дедиња према подацима Википедије (мој унос #24838) – и како се сећам из младости – , испада да је цео крај између Булевара војводе Путника и Улице Љутице Богдана одвојен од Топчидерског Брда и припојен Дедињу. Бар у главама и срцима тамошњих становника. Па сад добро, нећемо да им кваримо задовољство и имиџ.
Што се тиче Пеђе Ристића, жао ми је што то није мој Вукан, али сећам се и Пеђе док је био студент. Већ онда су цркве биле његов специјалитет.
Изненадило би ме да је Омер Карабег имао децу. Помислио бих да их је много вешто, па чак и од самог себе крио.
Радује ме да смо на овом форуму изашли из варошке врућине и подунавске оморине и дошли и на Сењак и Топчидерско Брдо. Надам се да ћемо се и убудуће позабавити овим крајевима. И то је Београд.
Р. Ѕ. Моја јучерања порука #24838 изашла је у нешто сасеченом издању. Кад сам је убацивао испречио се неки ERROR, порука је нестала, а нисам могао више да видим ту страну. Тек данас видео сам шта је синоћ прошло, а шта није. Пре свега фалили су сви „квотови“. Пошто је већ била стигла и реакција на ту крњаву поруку, нисам се више трудио да било шта мењам.
... ta di bi ovo moglo biti ... rekao bih da je blizu Toze, da ne kažem Grka ... ma jeste - sto posto, eno ga i dr.GrK u društvu sa nekim bradonjom ...
... nego, kad smo već tu ... predlažem da ne okolišamo mnogo - da se nađemo 30. o.m. tj. u subotu u 19h Kod Toze, a posle možemo i da repriziramo krajem avgusta, ili već u septembru, kad se baš svi okupimo ...
... i nemo da mi tu mlogo utvrđujete pravila - kratko, dugo i sl. - nek si sedi koji kolko oće, a i da si pije brate, kolko ko oće - i može :party: ...
... daklem, ja sam sutra u sedam za trećim stolom levo, pa ko došo dobrodošo :)...
Српска гимназија у Болијеу је настала јер ђаци у Српској гимназији у Ници нису имали одговарајући смештај, па се гимназија пребацила у Болије.
За те потребе закупљени су хотели Палас и Панорама. Ево их на слици.
Изгледа да је гимназија имала више стотина ђака. На располагању ми је само ова слика генерације која је завршила школовање 1919. године.
Др Светомир Ристић је, колико видим, предавао не само латински, него и физику.
22. априла 1919. године специјални воз са свим гимназијалцима из Болијеа ушао је у железничку станицу Земун.
Дакле, договор је пао, сутра око 7 код Тозе, чека нас Касина!
Драги господине Дундо, хвала Вам најпре на лепим речима, изузетно ми је драго да сам својим постом допринео Вашим размишљањима и успоменама. Да се у пар кратких реченица осврнем на Ваш пост, као и на оно што су на ту тему касније написали Бук и Путник: дакле, горња школа "Бранко Параћ" се налазила у згради у којој је некада била школа "Бранко Радичевић", а коју сте Ви на плану Б92 видели као потоњу Спортску гиманзију. У тој згради данас се више не налази ни Спортска гиманазија већ зграда стоји празна и чека обнову јер ће се у њој убудуће налазити Немачка школа. Ђаци Спортске гимназије се сада налазе у суседној Војној гимазији (ваљда некадашњој Десетој гимназији, извињење ако сам погрешио у тачној некадашњој ознаци те школе) где деле простор са војним питомцима.
Бук нам је сјајно указао на стару сењачку школу, да будем искрен, ја сам само из неких прича старијих комшија знао тек понешто о томе, али прецизну локацију не, чак сам дуго (погрешно) мислио да је то била зграда некадашњег биоскопа на скверу Васе Пелагића & Косте Главинића пошто је у тој згради својевремено била некаква вечерња школа све до краја 80-тих...
За О.Карабега сам погрешно написао, реч је била о Народном хероју Осману Карабеговићу, некадашњем председнику БиХ, који је живео у Васе Пелагића.
Када је реч о Ристићима, изузетно ми је жао што није реч о личностима које наводите: мој друг Сава је син чувеног Пеђе Ристића, архитекте и живописне личности, који се данас, заједно са Савом, бави пројектовањем цркава у региону, у моравско-византијском стилу (црква на Убу, храм у Подгорици, итд...). Не могу да се тачно сада сетим како се звао Савин деда, а њихова кућа је у Сењачкој улици, тик поред данашње пумпе.
Када је реч о терминима Сењак и Топчидерско брдо, и територија које заузимају, ствар стоји овако: данас постоји званична територијална јединица у оквиру Градске општине Савски венац која се зове Месна заједница Сењак и Топчидерско брдо - та МЗ заузима простор оивичен улицама Булевар Војводе Путника и Булевар Војводе Мишића. Обе улице се срећу код Топчидерске цркве, на једној страни, и код Мостарске петље на другој (ту се не додирују баш физички, постоји празнина од неколико десетина метара коју попуњава колектор Београдског водовода и канализације).
Дакле, читав тај простор готово елипсоидно уоквирен са ова два булевара се и званично зове тако, насупрот Путниковом мишљењу. Саме административне поделе између Т.брда и Сењака нема, али мислим да је и она, осим у "главама" локалног становништва, могућа да се хипотетички физички одреди баш у улици Љубе Јовановића где је "доња" школа ексБ.Параћ (данас Стефан Немања - хвала Буку на драгоценом податку да се и предратна сењачка школа тако звала, нисам знао да смо тако направили какав-такав континуитет; иначе, приватно, и данас школу зовем "Параћ", што понекад на мом послу изазове конфузију
Драги господине Дундо, хвала Вам најпре на лепим речима, изузетно ми је драго да сам својим постом допринео Вашим размишљањима и успоменама. Да се у пар кратких реченица осврнем на Ваш пост, као и на оно што су на ту тему касније написали Бук и Путник: дакле, горња школа "Бранко Параћ" се налазила у згради у којој је некада била школа "Бранко Радичевић", а коју сте Ви на плану Б92 видели као потоњу Спортску гиманзију. У тој згради данас се више не налази ни Спортска гиманазија већ зграда стоји празна и чека обнову јер ће се у њој убудуће налазити Немачка школа. Ђаци Спортске гимназије се сада налазе у суседној Војној гимазији (ваљда некадашњој Десетој гимназији, извињење ако сам погрешио у тачној некадашњој ознаци те школе) где деле простор са војним питомцима.
Бук нам је сјајно указао на стару сењачку школу, да будем искрен, ја сам само из неких прича старијих комшија знао тек понешто о томе, али прецизну локацију не, чак сам дуго (погрешно) мислио да је то била зграда некадашњег биоскопа на скверу Васе Пелагића & Косте Главинића пошто је у тој згради својевремено била некаква вечерња школа све до краја 80-тих...
За О.Карабега сам погрешно написао, реч је била о Народном хероју Осману Карабеговићу, некадашњем председнику БиХ, који је живео у Васе Пелагића.
Када је реч о Ристићима, изузетно ми је жао што није реч о личностима које наводите: мој друг Сава је син чувеног Пеђе Ристића, архитекте и живописне личности, који се данас, заједно са Савом, бави пројектовањем цркава у региону, у моравско-византијском стилу (црква на Убу, храм у Подгорици, итд...). Не могу да се тачно сада сетим како се звао Савин деда, а њихова кућа је у Сењачкој улици, тик поред данашње пумпе.
Када је реч о терминима Сењак и Топчидерско брдо, и територија које заузимају, ствар стоји овако: данас постоји званична територијална јединица у оквиру Градске општине Савски венац која се зове Месна заједница Сењак и Топчидерско брдо - та МЗ заузима простор оивичен улицама Булевар Војводе Путника и Булевар Војводе Мишића. Обе улице се срећу код Топчидерске цркве, на једној страни, и код Мостарске петље на другој (ту се не додирују баш физички, постоји празнина од неколико десетина метара коју попуњава колектор Београдског водовода и канализације).
Дакле, читав тај простор готово елипсоидно уоквирен са ова два булевара се и званично зове тако, насупрот Путниковом мишљењу. Саме административне поделе између Т.брда и Сењака нема, али мислим да је и она, осим у "главама" локалног становништва, могућа да се хипотетички физички одреди баш у улици Љубе Јовановића где је "доња" школа ексБ.Параћ (данас Стефан Немања - хвала Буку на драгоценом податку да се и предратна сењачка школа тако звала, нисам знао да смо тако направили какав-такав континуитет; иначе, приватно, и данас школу зовем "Параћ", што понекад на мом послу изазове конфузију
Драги господине Гајићу,
Захваљујем Вам на детаљним и поузданим објашњењима, посебно у вези са званичном територијалном јединицом јужно од Мостарске раскрснице и незваничном поделом те јединице. Покушао сам да ову поделу нацртам на плану:
Границе Сењака се углавном слажу са до сада изнетим мишљењима, а што је још изненађујуће, и са оним што се пре много времена незванично сматрало Сењаком.
Извињавам се за аљкаво уцртавање граница; имао сам само још ове две писаљке, које су полусуве.
Ако упоредимо са некадашњим границама Дедиња према подацима Википедије (мој унос #24838) – и како се сећам из младости – , испада да је цео крај између Булевара војводе Путника и Улице Љутице Богдана одвојен од Топчидерског Брда и припојен Дедињу. Бар у главама и срцима тамошњих становника. Па сад добро, нећемо да им кваримо задовољство и имиџ.
Што се тиче Пеђе Ристића, жао ми је што то није мој Вукан, али сећам се и Пеђе док је био студент. Већ онда су цркве биле његов специјалитет.
Изненадило би ме да је Омер Карабег имао децу. Помислио бих да их је много вешто, па чак и од самог себе крио.
Радује ме да смо на овом форуму изашли из варошке врућине и подунавске оморине и дошли и на Сењак и Топчидерско Брдо. Надам се да ћемо се и убудуће позабавити овим крајевима. И то је Београд.
Р. Ѕ. Моја јучерања порука #24838 изашла је у нешто сасеченом издању. Кад сам је убацивао испречио се неки ERROR, порука је нестала, а нисам могао више да видим ту страну. Тек данас видео сам шта је синоћ прошло, а шта није. Пре свега фалили су сви „квотови“. Пошто је већ била стигла и реакција на ту крњаву поруку, нисам се више трудио да било шта мењам.
6. beogradska internacionalna izložba arhitekture. Galeriji OZON
... fala dvojcu Fr i Dr GrK-u :)...
... ta di bi ovo moglo biti ... rekao bih da je blizu Toze, da ne kažem Grka ... ma jeste - sto posto, eno ga i dr.GrK u društvu sa nekim bradonjom ...
... nego, kad smo već tu ... predlažem da ne okolišamo mnogo - da se nađemo 30. o.m. tj. u subotu u 19h Kod Toze, a posle možemo i da repriziramo krajem avgusta, ili već u septembru, kad se baš svi okupimo ...
... i nemo da mi tu mlogo utvrđujete pravila - kratko, dugo i sl. - nek si sedi koji kolko oće, a i da si pije brate, kolko ko oće - i može :party: ...
... daklem, ja sam sutra u sedam za trećim stolom levo, pa ko došo dobrodošo :)...
... Bonđorno :)...
Znači, viđenje kod Toze u Kasini?