... uf, konačno daleko od čaršije, pa da se razbaškarim ko svoj na svome ... nije Broadway, ali jeste Napoleon, a kad prifali, dobar je i Rubin, a može i domaća S) ...
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
... uf, konačno daleko od čaršije, pa da se razbaškarim ko svoj na svome ... nije Broadway, ali jeste Napoleon, a kad prifali, dobar je i Rubin, a može i domaća S) ...
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
Slažem se. Ja sam malo gledao karte, ali do definitivnog zaključka nisam došao. Najviše mi liči da je jezero bilo na mestu gde je sada asfaltna baza u Kijevu, odnosno da je Topčiderka bila pregrađena i da je na taj način formirano jezero u toj maloj depresiji na desnoj obali. Nemam ideju kako bi drugačije u Kijevu postojalo jezero kakvo se vidi na starim razglednicama. O lokaciji restorana nisam ništa našao...
Поштовани господине Буче, јако сам Вам завхалан за Ваш диван извештај о некадашњој Основној школи „Бранко Радичевић“. Некада сам ишао у ту школу и велик део мог срца је остао у њој. Обрадовао сам се да једном неко напише и о тој школи, која је извађена из свог корена и бачена међу блокове Новог Београда.
Надам се да се нећете љутити ако Вашем илустрованом и историјски поткованом прилогу додам мали анекс, мало сећања на давна времена.
Драги господине Дундо, ја сам и прижељкивао Ваш одговор, надајући се још неком зрну песка. Добио сам много више. Хвала Вам.
Дундо је написао/ла:
Ова слика је била већ на стр. 90 овог вод форума. Многи кажу да није грех понављати неке слике и имају право. Снимљена је на Видовдан 1937. када се завршавала школска година, одлични ђаци су добијали забавне књиге као награде, а изводио се и пригодан програм у свечаној сали.
Приближно четири деценије касније и ја сам добио награду за успехе у школи, није важно које успехе.
Награда је била књига о Титу.
Споменик захвалности Француској, свечано откривен новембра 1930. године, рад Ивана Мештровића.
Споменик је подигло Друштво пријатеља Француске и Друштво некадашњих ученика француских школа. Види се бронзана фигура жене
на постаменту од белог далматинског камена, која представља Француску, како у ратном замаху притиче у помоћ Србији.
Западни рељеф на постаменту представља композицију "Ратници" која приказује страдање француских и српских војника.
Источни рељеф представља женску фигуру са децом, "Сорбону", као подсетник на просветну помоћ српској омладини у току и после I светског рата.
Још један поглед на споменик, слика са почетка тридесетих година.
Jedan od unuka Olge je i Dragoslav "Gaga" Đorđević (1951-1999)
Evo ga ispred Puškinove 4
i na Maloj zvezdi
i sa sestrom Vesnom Đorđevič
Јесте, свет је мањи него што очекујемо од њега. Обрадовало ме је да је фотографија ђака са учитељицом наишла ипак на интересантан одзив.
Госпођа Олга и господин Тихомир Ђорђевић били су учитељи моје сестре, а преко ње сам их и ја упознао и заволео (морам да признам да сам се у почетку много плашио господина Тихе). Нисам знао да су имали сина или више деце. За разлику од других учитеља, нису нам стално трпали своју децу под нос. Господина Тиху видео сам последњи пут у пролеће 1941. кад смо га посетили у Гледстоновој улици, да се информишемо како је преживео бомбардовање. Причао нам је како је из своје собе посматрао бомбардовање Топчидера и Дедиња. Дивио сам се његовој храбрости.
Морам искрено да признам да не знам ко је био Гага Ђорђевић (сем што је био унук својих бабе и деде). Можда је то брука, али не замерите ми моју необавештеност. На основу Вашег писања рекао бих да је био познат.
Poštovani g.Dunde,
hvala na lepim rečima o vašim učiteljima. Preneću vaša sećanja unuci Olge i Tihomita. VA
p.s. Zanimljivo je da je učitelj Tihomir Đorđević ime dobio po očevom bratu, čuvenom etnologu, Tihomiru Đorđeviću.
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
Slažem se. Ja sam malo gledao karte, ali do definitivnog zaključka nisam došao. Najviše mi liči da je jezero bilo na mestu gde je sada asfaltna baza u Kijevu, odnosno da je Topčiderka bila pregrađena i da je na taj način formirano jezero u toj maloj depresiji na desnoj obali. Nemam ideju kako bi drugačije u Kijevu postojalo jezero kakvo se vidi na starim razglednicama. O lokaciji restorana nisam ništa našao...
Проблем је и што се ни на једној слици не виде пруга и железничка станица, а и оне треба да буду уклопљене у целовиту слику излетишта...
А мислиш ли на ово место?
Прво ме буне два водотока: онај иза ми изгледа као регулисана Топчидесрска река, али онда не знам шта је овај ближи (ако је уопште водоток). Друго, пруга ми је превише близу језера, па би се морала видети на оним сликама...
Moshe Panitchev Amiel with members of the Beriha in Belgrade, Yugoslavia
The Beriha was the postwar movement of 250,000 survivors of the Holocaust to Displaced Persons' camps in Germany, Austria, and Italy. Their aim was to reach the Mediterranean and Black Sea coasts, so that they could set off for Eretz Israel. The Hebrew word Beriha means "flight" or "escape."
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
... Štab 17. mokroluške ratarsko-proleterske udarne divizije ...
... posle pobede na Kijevskom jezeru ...
... al sve pod visokom zaštitom i dozvolom za prdavce i ostale :hat: ...
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
Slažem se. Ja sam malo gledao karte, ali do definitivnog zaključka nisam došao. Najviše mi liči da je jezero bilo na mestu gde je sada asfaltna baza u Kijevu, odnosno da je Topčiderka bila pregrađena i da je na taj način formirano jezero u toj maloj depresiji na desnoj obali. Nemam ideju kako bi drugačije u Kijevu postojalo jezero kakvo se vidi na starim razglednicama. O lokaciji restorana nisam ništa našao...
Надам се да се нећете љутити ако Вашем илустрованом и историјски поткованом прилогу додам мали анекс, мало сећања на давна времена.
Драги господине Дундо, ја сам и прижељкивао Ваш одговор, надајући се још неком зрну песка. Добио сам много више. Хвала Вам.
Ова слика је била већ на стр. 90 овог вод форума. Многи кажу да није грех понављати неке слике и имају право. Снимљена је на Видовдан 1937. када се завршавала школска година, одлични ђаци су добијали забавне књиге као награде, а изводио се и пригодан програм у свечаној сали.
Приближно четири деценије касније и ја сам добио награду за успехе у школи, није важно које успехе.
Награда је била књига о Титу.
Споменик је подигло Друштво пријатеља Француске и Друштво некадашњих ученика француских школа. Види се бронзана фигура жене
на постаменту од белог далматинског камена, која представља Француску, како у ратном замаху притиче у помоћ Србији.
Западни рељеф на постаменту представља композицију "Ратници" која приказује страдање француских и српских војника.
Источни рељеф представља женску фигуру са децом, "Сорбону", као подсетник на просветну помоћ српској омладини у току и после I светског рата.
Још један поглед на споменик, слика са почетка тридесетих година.
Jedan od unuka Olge je i Dragoslav "Gaga" Đorđević (1951-1999)
Evo ga ispred Puškinove 4
i na Maloj zvezdi
i sa sestrom Vesnom Đorđevič
Јесте, свет је мањи него што очекујемо од њега. Обрадовало ме је да је фотографија ђака са учитељицом наишла ипак на интересантан одзив.
Госпођа Олга и господин Тихомир Ђорђевић били су учитељи моје сестре, а преко ње сам их и ја упознао и заволео (морам да признам да сам се у почетку много плашио господина Тихе). Нисам знао да су имали сина или више деце. За разлику од других учитеља, нису нам стално трпали своју децу под нос. Господина Тиху видео сам последњи пут у пролеће 1941. кад смо га посетили у Гледстоновој улици, да се информишемо како је преживео бомбардовање. Причао нам је како је из своје собе посматрао бомбардовање Топчидера и Дедиња. Дивио сам се његовој храбрости.
Морам искрено да признам да не знам ко је био Гага Ђорђевић (сем што је био унук својих бабе и деде). Можда је то брука, али не замерите ми моју необавештеност. На основу Вашег писања рекао бих да је био познат.
Poštovani g.Dunde,
hvala na lepim rečima o vašim učiteljima. Preneću vaša sećanja unuci Olge i Tihomita. VA
p.s. Zanimljivo je da je učitelj Tihomir Đorđević ime dobio po očevom bratu, čuvenom etnologu, Tihomiru Đorđeviću.
Одлична ти ова. Нова је, ако се не варам..
Но, ми са овим Кијевом још нисмо завшрили. Прилично смо га упознали - имамо разне фотографије (овог ресторана, језера, Мацине виле, још неких зграда), потом знамо да је био важно излетиште почетком 20. века (шетни возови...), да је језеро нестало током Првог рата - али још не знамо како је све то изгледало међусобно повезано... хоћу рећи, где се у односу на овај ресторан налазило језеро итд... Треба нам или детаљна мапа Кијева из тог доба или панорамска фотографија. Да се надамо авионској није реално...
Slažem se. Ja sam malo gledao karte, ali do definitivnog zaključka nisam došao. Najviše mi liči da je jezero bilo na mestu gde je sada asfaltna baza u Kijevu, odnosno da je Topčiderka bila pregrađena i da je na taj način formirano jezero u toj maloj depresiji na desnoj obali. Nemam ideju kako bi drugačije u Kijevu postojalo jezero kakvo se vidi na starim razglednicama. O lokaciji restorana nisam ništa našao...
Проблем је и што се ни на једној слици не виде пруга и железничка станица, а и оне треба да буду уклопљене у целовиту слику излетишта...
А мислиш ли на ово место?
Прво ме буне два водотока: онај иза ми изгледа као регулисана Топчидесрска река, али онда не знам шта је овај ближи (ако је уопште водоток). Друго, пруга ми је превише близу језера, па би се морала видети на оним сликама...
December 1945
Moshe Panitchev Amiel with members of the Beriha in Belgrade, Yugoslavia
The Beriha was the postwar movement of 250,000 survivors of the Holocaust to Displaced Persons' camps in Germany, Austria, and Italy. Their aim was to reach the Mediterranean and Black Sea coasts, so that they could set off for Eretz Israel. The Hebrew word Beriha means "flight" or "escape."