Школа је основана 1885. и почела је са радом у топчидерским баракама, међу воћњацима и виноградима имућних Београђана
а под називом “Топчидерска школа“.
. . . . . .
Школа 1933. године добија име песника Бранка Радичевића и нову зграду на практично истом плацу са данашњом адресом
Петра Чајковског 2 по пројекту Десанке Манојловић. Фотографија Милоша Јуришића.
Унос #24630, стр. 2463
Поштовани господине Буче, јако сам Вам завхалан за Ваш диван извештај о некадашњој Основној школи „Бранко Радичевић“. Некада сам ишао у ту школу и велик део мог срца је остао у њој. Обрадовао сам се да једном неко напише и о тој школи, која је извађена из свог корена и бачена међу блокове Новог Београда.
Надам се да се нећете љутити ако Вашем илустрованом и историјски поткованом прилогу додам мали анекс, мало сећања на давна времена.
У својој збирци фотографија нашао сам једино улаз у школу. Некада ми је он деловао врло импозантно, а још увек се сећам како ме је тата увео кроз тај улаз да ме упише и после добро изрибао што сам по обављеном уписивању управитељу окренуо леђа, рекао „љубимруке“ онако преко рамена и заждио на врата. Антипатија на први поглед.
Булевар војводе Путника, 27. новембар 1936. Топчидерски „прдавци“ иду у школу. Обратите пажњу како су ђачке ташне некада биле танке. У њима су се носиле таблице и крижуље и тако се учило и писање и рачунање. Уобичајено је било да сунђер за брисање таблице виси на канапчету ван ташне (девојчица десно); био је мокар.
Изглед Улице Петра Чајковској у измаглици 27. новембра 1936. Лево је зграда Основне школе са већ завршеним горњим спратом. Иза ње је Гимназија краља Александра I. Између те две зграде лежала је Истарска улица (тај део улице више не постоји). Деца су строго водила рачуна да не прођу између бандера јер то доноси несрећу. Једноставно: баксуз. Можда су зато ове девојчице застале.
Ова слика је била већ на стр. 90 овог вод форума. Многи кажу да није грех понављати неке слике и имају право. Снимљена је на Видовдан 1937. када се завршавала школска година, одлични ђаци су добијали забавне књиге као награде, а изводио се и пригодан програм у свечаној сали.
А сад још и врло важан прилог:
Први разред са учитељицом Станом Поповић, снимак из јуна 1939. (Фото – Дедијер, Престол. Петра 24).
Прилажем и (нажалост непотпун) списак имена који сам направио 10 или 15 година касније. Ко зна, можда ће неко наћи бабу или деду међу овом клинчадијом.
Скоро исто друштво годину дана касније:
Можда ће мало већи број форумаша и гостију да се заинтересује како су следеће особе изгледале као клинци:
Божана Јовановић, дугогодишњи сценограф Народног позоришта, радила је и нацрте костима.
Вукан Ристић, чуо сам само да је постао познат, син професора Светомира Ристића.
Душанка Величковић, почетком педесетих година чувена стриптизета Душица у „Лотосу“ (с нестрпљењем чекам да госпон Касина баци на талон слике у већој резолуцији).
... Uvaženi gosn. Dundo, vrlo rado bih ja u najvećoj rezoluciji, ama ne zalazim ja na taka mesta 0:) ... doduže omakne mi se ponekad pa stavim koju fotkicu, ali ipak sve sos meru i nako moralno, da ne kažem baš zakopčano do grla, al jednodelno obavezno, a ne misli se na monokini 8) ...
Цетињска 5-7, угао са Деспота Стефана. Саграђена 1929. године. Првобитни назив Државна трговачка академија.
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
... uf, konačno daleko od čaršije, pa da se razbaškarim ko svoj na svome ... nije Broadway, ali jeste Napoleon, a kad prifali, dobar je i Rubin, a može i domaća S) ...
а под називом “Топчидерска школа“.
. . . . . .
Школа 1933. године добија име песника Бранка Радичевића и нову зграду на практично истом плацу са данашњом адресом
Петра Чајковског 2 по пројекту Десанке Манојловић. Фотографија Милоша Јуришића.
Унос #24630, стр. 2463
Поштовани господине Буче, јако сам Вам завхалан за Ваш диван извештај о некадашњој Основној школи „Бранко Радичевић“. Некада сам ишао у ту школу и велик део мог срца је остао у њој. Обрадовао сам се да једном неко напише и о тој школи, која је извађена из свог корена и бачена међу блокове Новог Београда.
Надам се да се нећете љутити ако Вашем илустрованом и историјски поткованом прилогу додам мали анекс, мало сећања на давна времена.
У својој збирци фотографија нашао сам једино улаз у школу. Некада ми је он деловао врло импозантно, а још увек се сећам како ме је тата увео кроз тај улаз да ме упише и после добро изрибао што сам по обављеном уписивању управитељу окренуо леђа, рекао „љубимруке“ онако преко рамена и заждио на врата. Антипатија на први поглед.
Булевар војводе Путника, 27. новембар 1936. Топчидерски „прдавци“ иду у школу. Обратите пажњу како су ђачке ташне некада биле танке. У њима су се носиле таблице и крижуље и тако се учило и писање и рачунање. Уобичајено је било да сунђер за брисање таблице виси на канапчету ван ташне (девојчица десно); био је мокар.
Изглед Улице Петра Чајковској у измаглици 27. новембра 1936. Лево је зграда Основне школе са већ завршеним горњим спратом. Иза ње је Гимназија краља Александра I. Између те две зграде лежала је Истарска улица (тај део улице више не постоји). Деца су строго водила рачуна да не прођу између бандера јер то доноси несрећу. Једноставно: баксуз. Можда су зато ове девојчице застале.
Ова слика је била већ на стр. 90 овог вод форума. Многи кажу да није грех понављати неке слике и имају право. Снимљена је на Видовдан 1937. када се завршавала школска година, одлични ђаци су добијали забавне књиге као награде, а изводио се и пригодан програм у свечаној сали.
А сад још и врло важан прилог:
Први разред са учитељицом Станом Поповић, снимак из јуна 1939. (Фото – Дедијер, Престол. Петра 24).
Прилажем и (нажалост непотпун) списак имена који сам направио 10 или 15 година касније. Ко зна, можда ће неко наћи бабу или деду међу овом клинчадијом.
Скоро исто друштво годину дана касније:
Можда ће мало већи број форумаша и гостију да се заинтересује како су следеће особе изгледале као клинци:
Божана Јовановић, дугогодишњи сценограф Народног позоришта, радила је и нацрте костима.
Милица Рибникар, вајарка, кћер Владислава Рибникара.
Вукан Ристић, чуо сам само да је постао познат, син професора Светомира Ристића.
Душанка Величковић, почетком педесетих година чувена стриптизета Душица у „Лотосу“ (с нестрпљењем чекам да госпон Касина баци на талон слике у већој резолуцији).
Р. Ѕ. Поменути датуми су документовани.
... Bonđorno :)...
Razglednica
Putovala 1962.
... malo levija, putovala 1958. :)...
... zanimljivo, i ova u izgradnji takođe je putovala 1958. ...
... nešto kasnije - uzduž i popreko ...
.. i mene je ova malko namučila ...
... mečka je mečka 8) ...
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
На слици је ресторан у Кијеву саграђен крајем XIX века.
... emocije, kafanica,pa nije ni čudo što se malo naherila 8) ...
Uzgred, kakav je ono BROADWAY (ako tako piše) na Terazijama?
Uzgred, kakav je ono BROADWAY (ako tako piše) na Terazijama?
.. stvarno, kao da tako piše ... nisam do sada zapazio, uostalom, mi u VML preferiramo samo domaćeee 8) ...