Da, na to sam mesto mislio, ali više nisam siguran.
Evo jednog teksta sa interneta:
Sa velikim zakašnjenjem sam pročitao tekst o Milevi i Albertu Ajnštajnu.
Da li vam je poznato da je izdavačka kuća "Didaktika" iz Radovljice u Sloveniji objavila na slovenačkom jeziku knjigu "Ljubezen in skupno znanstveno delo", koju je napisao magistar Đorđe Krstić, fizičar iz Kranja? Na 97. stranici te knjige pročitao sam da su Mileva i Albert, na poziv svojih prijatelji, sa malim Hansom Albertom 1905. godine došli u Beograd i u njemu proveli samo jedan dan. Sutradan su sa svojim prijateljem botaničarom dr Nedeljkom Kašaninom otputovali u izletničko mesto Kijevo kraj Rakovice, gde je dr Kašanin imao kuću i mlin. U knjizi piše da je tamo tada postojalo jezerce po kojem su se izletnici vozili čamcima.
Vlasnik tog jezera i restorana na njegovoj obali bio je moj rođeni deda Svetozar Stefanović, inače vlasnik hotela "Solun" u Beogradu i veliki akcionar Beogradske kladionice, a 1907. osnivač prve fabrike konzervi u Kraljevini Srbiji, u Kragujevcu. Kada su se 1928. iz matične fabrike "Svetozar Stefanović" u Kragujevcu izdvojili braća Živojin i Tanasije, kapital su uložili u osnivanje nove u Kijevu, isušivši pre toga staro jezero.
O tome sam obavestio gospodina Krstića, pa je on to uneo u izdanje svoje knjige koju će, na srpskom, objaviti Matica srpska u Novom Sadu. To je i prilika da se današnji stanovnici Kijeva obaveste o svojoj povesti, pa i o tome da su slavni naučnici Mileva i Albert Ajnštajn boravili u njihovom ataru.
Да додам и ја банку о Кијеву. Пише Александар Дероко: "Друго излетиште Београђана било је Кијево.
Донде су ишли шетни возови. Ту је био и ресторан у парку, а на крају дуге алеје било је и језеро са
чамцима, већ одавно затрпано. Горе на брду била је вила чувеног београдског трговца Моше Аврама
Маце са плеханим амрелом на крову као симболом његове трговине."
Некадашњи Кутулин хан, а негде од 1867. године кафана и хотел Златни анђео. Налазила се на имању
трговца Томе Лека у Васиној улици. У новинском огласу закупаца просторија стајало је: "Препоручујемо се
особито страним путницима, да ће сваки гост бити послужен како уредним и чистим квартиром, тако и врло
добрим и укусним јелом, а све то по најјефтинијој цени. Осим тога имамо на горњем броју и велику салу
која је врло удесна за балове...".
Пише Дивна Ђурић-Замоло: "Када је престала бити хотел, на спрату је становала породица Леко, а касније је ту била фабрика кишобрана
Моше Аврама Маце. Фотографија Милана Јовановића из 1895. године. Друга зграда с лева.
Зграда је преправљена, највероватније по пројекту Јована Илкића, на слици из 1930. друга с лева.
Da, na to sam mesto mislio, ali više nisam siguran.
Evo jednog teksta sa interneta:
Sa velikim zakašnjenjem sam pročitao tekst o Milevi i Albertu Ajnštajnu.
Da li vam je poznato da je izdavačka kuća "Didaktika" iz Radovljice u Sloveniji objavila na slovenačkom jeziku knjigu "Ljubezen in skupno znanstveno delo", koju je napisao magistar Đorđe Krstić, fizičar iz Kranja? Na 97. stranici te knjige pročitao sam da su Mileva i Albert, na poziv svojih prijatelji, sa malim Hansom Albertom 1905. godine došli u Beograd i u njemu proveli samo jedan dan. Sutradan su sa svojim prijateljem botaničarom dr Nedeljkom Kašaninom otputovali u izletničko mesto Kijevo kraj Rakovice, gde je dr Kašanin imao kuću i mlin. U knjizi piše da je tamo tada postojalo jezerce po kojem su se izletnici vozili čamcima.
Vlasnik tog jezera i restorana na njegovoj obali bio je moj rođeni deda Svetozar Stefanović, inače vlasnik hotela "Solun" u Beogradu i veliki akcionar Beogradske kladionice, a 1907. osnivač prve fabrike konzervi u Kraljevini Srbiji, u Kragujevcu. Kada su se 1928. iz matične fabrike "Svetozar Stefanović" u Kragujevcu izdvojili braća Živojin i Tanasije, kapital su uložili u osnivanje nove u Kijevu, isušivši pre toga staro jezero.
O tome sam obavestio gospodina Krstića, pa je on to uneo u izdanje svoje knjige koju će, na srpskom, objaviti Matica srpska u Novom Sadu. To je i prilika da se današnji stanovnici Kijeva obaveste o svojoj povesti, pa i o tome da su slavni naučnici Mileva i Albert Ajnštajn boravili u njihovom ataru.
Svetozar Stefanović, Ljubljana
Прича о Ајнштајновој посети је позната, објавио ју је и Блиц. Крстић је објавио ту исту књигу и на енглеском 2004. године. Ботаничар се презивао Кошанин, а не Кашанин.
Занимљива је Стефановићева тврдња да је његов деда био власник језера и ресторана. Ипак би ми било драже да извор није потомак већ неко неутралан, а још боље неки документ. Погледао сам тефтере за хотел Солун и нашао друге људе као и власнике и кафеџије хотела у 1912. и 1922. години. Са друге старне, у селу поред Крагујевца постојала је 1910. године фабрика конзерви Стефановић.
Mislim da smo ove imali i locirali, prvu kao Birjuzova/Carice Milice a druga je cuvena sa Zelenjaka.
Evo jednog teksta sa interneta:
Sa velikim zakašnjenjem sam pročitao tekst o Milevi i Albertu Ajnštajnu.
Da li vam je poznato da je izdavačka kuća "Didaktika" iz Radovljice u Sloveniji objavila na slovenačkom jeziku knjigu "Ljubezen in skupno znanstveno delo", koju je napisao magistar Đorđe Krstić, fizičar iz Kranja? Na 97. stranici te knjige pročitao sam da su Mileva i Albert, na poziv svojih prijatelji, sa malim Hansom Albertom 1905. godine došli u Beograd i u njemu proveli samo jedan dan. Sutradan su sa svojim prijateljem botaničarom dr Nedeljkom Kašaninom otputovali u izletničko mesto Kijevo kraj Rakovice, gde je dr Kašanin imao kuću i mlin. U knjizi piše da je tamo tada postojalo jezerce po kojem su se izletnici vozili čamcima.
Vlasnik tog jezera i restorana na njegovoj obali bio je moj rođeni deda Svetozar Stefanović, inače vlasnik hotela "Solun" u Beogradu i veliki akcionar Beogradske kladionice, a 1907. osnivač prve fabrike konzervi u Kraljevini Srbiji, u Kragujevcu. Kada su se 1928. iz matične fabrike "Svetozar Stefanović" u Kragujevcu izdvojili braća Živojin i Tanasije, kapital su uložili u osnivanje nove u Kijevu, isušivši pre toga staro jezero.
O tome sam obavestio gospodina Krstića, pa je on to uneo u izdanje svoje knjige koju će, na srpskom, objaviti Matica srpska u Novom Sadu. To je i prilika da se današnji stanovnici Kijeva obaveste o svojoj povesti, pa i o tome da su slavni naučnici Mileva i Albert Ajnštajn boravili u njihovom ataru.
Svetozar Stefanović, LjubljanaДонде су ишли шетни возови. Ту је био и ресторан у парку, а на крају дуге алеје било је и језеро са
чамцима, већ одавно затрпано. Горе на брду била је вила чувеног београдског трговца Моше Аврама
Маце са плеханим амрелом на крову као симболом његове трговине."
Ваљда је то ова вила.
www.bg-setac.com
Мислим да је ОК.Шта ви мислите?
трговца Томе Лека у Васиној улици. У новинском огласу закупаца просторија стајало је: "Препоручујемо се
особито страним путницима, да ће сваки гост бити послужен како уредним и чистим квартиром, тако и врло
добрим и укусним јелом, а све то по најјефтинијој цени. Осим тога имамо на горњем броју и велику салу
која је врло удесна за балове...".
Пише Дивна Ђурић-Замоло: "Када је престала бити хотел, на спрату је становала породица Леко, а касније је ту била фабрика кишобрана
Моше Аврама Маце. Фотографија Милана Јовановића из 1895. године. Друга зграда с лева.
Зграда је преправљена, највероватније по пројекту Јована Илкића, на слици из 1930. друга с лева.
Evo jednog teksta sa interneta:
Sa velikim zakašnjenjem sam pročitao tekst o Milevi i Albertu Ajnštajnu.
Da li vam je poznato da je izdavačka kuća "Didaktika" iz Radovljice u Sloveniji objavila na slovenačkom jeziku knjigu "Ljubezen in skupno znanstveno delo", koju je napisao magistar Đorđe Krstić, fizičar iz Kranja? Na 97. stranici te knjige pročitao sam da su Mileva i Albert, na poziv svojih prijatelji, sa malim Hansom Albertom 1905. godine došli u Beograd i u njemu proveli samo jedan dan. Sutradan su sa svojim prijateljem botaničarom dr Nedeljkom Kašaninom otputovali u izletničko mesto Kijevo kraj Rakovice, gde je dr Kašanin imao kuću i mlin. U knjizi piše da je tamo tada postojalo jezerce po kojem su se izletnici vozili čamcima.
Vlasnik tog jezera i restorana na njegovoj obali bio je moj rođeni deda Svetozar Stefanović, inače vlasnik hotela "Solun" u Beogradu i veliki akcionar Beogradske kladionice, a 1907. osnivač prve fabrike konzervi u Kraljevini Srbiji, u Kragujevcu. Kada su se 1928. iz matične fabrike "Svetozar Stefanović" u Kragujevcu izdvojili braća Živojin i Tanasije, kapital su uložili u osnivanje nove u Kijevu, isušivši pre toga staro jezero.
O tome sam obavestio gospodina Krstića, pa je on to uneo u izdanje svoje knjige koju će, na srpskom, objaviti Matica srpska u Novom Sadu. To je i prilika da se današnji stanovnici Kijeva obaveste o svojoj povesti, pa i o tome da su slavni naučnici Mileva i Albert Ajnštajn boravili u njihovom ataru.
Svetozar Stefanović, LjubljanaПрича о Ајнштајновој посети је позната, објавио ју је и Блиц. Крстић је објавио ту исту књигу и на енглеском 2004. године. Ботаничар се презивао Кошанин, а не Кашанин.
Занимљива је Стефановићева тврдња да је његов деда био власник језера и ресторана. Ипак би ми било драже да извор није потомак већ неко неутралан, а још боље неки документ. Погледао сам тефтере за хотел Солун и нашао друге људе као и власнике и кафеџије хотела у 1912. и 1922. години. Са друге старне, у селу поред Крагујевца постојала је 1910. године фабрика конзерви Стефановић.
www.bg-setac.com
Мислим да је ОК.Шта ви мислите?
Добро јутро.
www.bg-setac.com
Мислим да је ОК.Шта ви мислите?
Добро јутро.
Сада ми је лакше!
Inače, u Istorijskom arhivu Srbije se nalazi dokumentacija fabrike konzervi "1. maj" iz Kijeva...