Бојим се да нисам баш најбоље разумео...ко је заправо овај господин и шта је он пројектовао?
Непосредно после Првог светског рата, Французи су инсталисали једну војну радиотелеграфску станицу на Бањици, која је служила за успостављање везе између краљевске владе СХС и самог краља Александра, који су се налазили у Београду, и српске делегације за мировне споразуме, који су склапани у Сен Жермену, крај Париза. По потписивању споразума, радиотелеграфска станица је уступљена Министарству пошта и телеграфа, за обављање међународног радиотелеграфског саобраћаја.
Убрзо је установљено да су капацитети те станице недовољни, па је отворен стечај (тендер) за избор концесионара за нову и јачу радиотелеграфску станицу у Раковици. Иако се на конкурс јавила енглеска фирма Маркони, наша влада се одлучила за француског кандидата Генералну компанију за бежичну телеграфију (Compagnie Generale de Telegrafie Sans Fils), скраћено ТеСаФи (TSF).
Један од бољих инжењера те фирме је био Крсто Анђус.
Анђус је рођен у Цариграду, 1890. године. Иначе, отац му је био из Светог Стефана, из Паштровића.
Завршио је гимназију у Одеси, а затим електротехнику у Паризу. Кратко време је радио у Цариграду, а затим се вратио у Париз, где је у фирми SFR радио на радиотелеграфској станици за обављање саобраћаја између Европе и Америке. Затим прелази у TSF.
Када је 1922. године ТеСаФи потписала уговор о концесији на радиотелеграфски саобраћај у Краљевини СХС. Крсто Анђус је одабран за представника ове фирме у Краљевини СХС.
Дакле, он није био грађевински инжењер и није пројектовао зграде у Београду, већ инжењер електротехнике, и пројектовао је или учествовао у изградњи великих радиотелеграфских станица.
Цетињска 5-7, угао са Деспота Стефана. Саграђена 1929. године. Првобитни назив Државна трговачка академија.
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
Зашто, брате Касина? Зар нас не препознајеш.
То твоја школска, Девојчурак и ја испробавамо гардеробу за пут у Призрен, за славу Манастира светих Арханђела (Летњи свети Аранђео Гаврило, 26.јул), када се тамо скупе сви поштоваоци славе српске и запале свећу на првобитном гробном месту Цара Душана.
Препоручујемо!
(Невезано: после доста дана без иједног поста на SSC-у, осванула је ова порука)
Погледах мало ССЦ: нема реклама - мртав форум.
Звездарка је покушавала да га спасе, али није могла сама...
Баш ме занима који ли је Предраг то написао...
Неки коме је још увек дозвољен приступ, јер ништа раније није ни постовао.
Него, и Голди се дуго борио. Ево једне његове слике Теразија с почетка педесетих.
Opet vi stavljate na forum ovu vucibatinu što je u’vatio pa ga izjamčio pred “Ruskim carem”. Pa zar vi čoveče izistinski ne vidite šta ovaj čini? Taj balavander je i telesno defektan! Nešto ipak mora da nije u redu s vašim vidom i/ili psihikumom. Ili vi pokušavate da reklamirate raznorazne špiclove, gulanfere, bitange, vancage, dripce, hohštaplere, šmokljane, katlabane i sličnu baraberiju. Ne služi vam to na čas’! Nikako vam to ne služi na čas’. Vi me, dozvol’ćete, izazivate. Paz’te, nas dvojica ima opasno da se pokarabasimo. Nije, bre, ovo Miloševa Srbija pa da tera koj šta ‘oće. Mog’o sam sto (100) puta (x) da vas prijavim. Pa ondak da se češete ‘di vas ne svrbi – da osetite malo kako je. Znam ja ljude iz Uprave grada, pa kad vas obale ... Aaaaaaa, sad zort! ‘Ajd opet neću, sebi iz inata (tj. ne da mi ni žena – nju slika tobože zanima). Pa moliću vas ja lepo, jel’ treba ja da šiljbočim na ovom forumu dok ne oćoravim? Molio sam vas lepo, bogoradio (sećate se – sećam se i ja), pa jel’ vredelo? Nije. Ič! Pa ja vam čoveče srpski govorim! Trgnite se, bre, malo … alo! Bajagi, zreo ste čovek. Ocito da ste u dosluhu s operatorima foruma, šta ja znam? Paz’te da vam ja nešto kažem, žalosno je što oni ne shvataju da vi želite da uvredite, čak da oklevetate, ovaj forum. Jel’ to vi prezirete savršen data input ili dekorativne moralne i običajne dileme heavy intelektualaca na ovoj platformi (‘oću reći na forumu)? ‘Ajdeee! Ha! Žalosno, veoma, veoma, žalosno gos’n Vukomane (a i Kasina). Osmeljujem se da vi reknem, kako ve, bre, nije sramota. Pa, molim vas lepo, ova država ima i policiju i agenturu i zakonadavstvo. Ali ne, ne, žandarmerija i one pomijare iz Uprave grada – sve to spava pa miševi kolo vodu, znate. Nemojte, bre, prijatelji, aman! Šta vama treba da se ovako brukate? Brukate i sebe i familiju. Paz’te, mene nisu jasni vaši motivi i ja samo iz obzira prema sebi samom neć’ da se blamiram vezujući svoje ime za vaša. Mož’ vi da se nađete uvređeni kol’ko god ‘oćete – e, baš mi ga uz Kalemegdan. gradjank
Beograd 1940 - 1945. Mislim da je Beograd. Na poledjini slike nema teksta
... Ćao care Dušane :)... jeste BG - na Slaviji ... nadam se da je završila kod Tebe :)...
Desno je ulaz u podzemni javni toalet koji je raznesen bombama 6. aprila, 1941g. Moja bivsa gazdarica G-dja Cedomila Boskovic zivela je na Slaviji. U svojim pricama u dugim zimnjim nocima jednom mi je napomenula da je bomba pala na taj javni toalet u aprilskom bombardovanju i da je danima tesko zaudaralo iz njih. Eto jedan nebitan detalj. gradjank
Бојим се да нисам баш најбоље разумео...ко је заправо овај господин и шта је он пројектовао?
Непосредно после Првог светског рата, Французи су инсталисали једну војну радиотелеграфску станицу на Бањици, која је служила за успостављање везе између краљевске владе СХС и самог краља Александра, који су се налазили у Београду, и српске делегације за мировне споразуме, који су склапани у Сен Жермену, крај Париза. По потписивању споразума, радиотелеграфска станица је уступљена Министарству пошта и телеграфа, за обављање међународног радиотелеграфског саобраћаја.
Убрзо је установљено да су капацитети те станице недовољни, па је отворен стечај (тендер) за избор концесионара за нову и јачу радиотелеграфску станицу у Раковици. Иако се на конкурс јавила енглеска фирма Маркони, наша влада се одлучила за француског кандидата Генералну компанију за бежичну телеграфију (Compagnie Generale de Telegrafie Sans Fils), скраћено ТеСаФи (TSF).
Један од бољих инжењера те фирме је био Крсто Анђус.
Анђус је рођен у Цариграду, 1890. године. Иначе, отац му је био из Светог Стефана, из Паштровића.
Завршио је гимназију у Одеси, а затим електротехнику у Паризу. Кратко време је радио у Цариграду, а затим се вратио у Париз, где је у фирми SFR радио на радиотелеграфској станици за обављање саобраћаја између Европе и Америке. Затим прелази у TSF.
Када је 1922. године ТеСаФи потписала уговор о концесији на радиотелеграфски саобраћај у Краљевини СХС. Крсто Анђус је одабран за представника ове фирме у Краљевини СХС.
Дакле, он није био грађевински инжењер и није пројектовао зграде у Београду, већ инжењер електротехнике, и пројектовао је или учествовао у изградњи великих радиотелеграфских станица.
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
Зашто, брате Касина? Зар нас не препознајеш.
То твоја школска, Девојчурак и ја испробавамо гардеробу за пут у Призрен, за славу Манастира светих Арханђела (Летњи свети Аранђео Гаврило, 26.јул), када се тамо скупе сви поштоваоци славе српске и запале свећу на првобитном гробном месту Цара Душана.
Препоручујемо!
(Невезано:
(Невезано:
Погледах мало ССЦ: нема реклама - мртав форум.
Звездарка је покушавала да га спасе, али није могла сама...
Баш ме занима који ли је Предраг то написао...
(Невезано:
Погледах мало ССЦ: нема реклама - мртав форум.
Звездарка је покушавала да га спасе, али није могла сама...
Баш ме занима који ли је Предраг то написао...
Неки коме је још увек дозвољен приступ, јер ништа раније није ни постовао.
Него, и Голди се дуго борио. Ево једне његове слике Теразија с почетка педесетих.
Opet vi stavljate na forum ovu vucibatinu što je u’vatio pa ga izjamčio pred “Ruskim carem”. Pa zar vi čoveče izistinski ne vidite šta ovaj čini? Taj balavander je i telesno defektan! Nešto ipak mora da nije u redu s vašim vidom i/ili psihikumom. Ili vi pokušavate da reklamirate raznorazne špiclove, gulanfere, bitange, vancage, dripce, hohštaplere, šmokljane, katlabane i sličnu baraberiju. Ne služi vam to na čas’! Nikako vam to ne služi na čas’. Vi me, dozvol’ćete, izazivate. Paz’te, nas dvojica ima opasno da se pokarabasimo. Nije, bre, ovo Miloševa Srbija pa da tera koj šta ‘oće. Mog’o sam sto (100) puta (x) da vas prijavim. Pa ondak da se češete ‘di vas ne svrbi – da osetite malo kako je. Znam ja ljude iz Uprave grada, pa kad vas obale ... Aaaaaaa, sad zort! ‘Ajd opet neću, sebi iz inata (tj. ne da mi ni žena – nju slika tobože zanima). Pa moliću vas ja lepo, jel’ treba ja da šiljbočim na ovom forumu dok ne oćoravim? Molio sam vas lepo, bogoradio (sećate se – sećam se i ja), pa jel’ vredelo? Nije. Ič! Pa ja vam čoveče srpski govorim! Trgnite se, bre, malo … alo! Bajagi, zreo ste čovek. Ocito da ste u dosluhu s operatorima foruma, šta ja znam? Paz’te da vam ja nešto kažem, žalosno je što oni ne shvataju da vi želite da uvredite, čak da oklevetate, ovaj forum. Jel’ to vi prezirete savršen data input ili dekorativne moralne i običajne dileme heavy intelektualaca na ovoj platformi (‘oću reći na forumu)? ‘Ajdeee! Ha! Žalosno, veoma, veoma, žalosno gos’n Vukomane (a i Kasina). Osmeljujem se da vi reknem, kako ve, bre, nije sramota. Pa, molim vas lepo, ova država ima i policiju i agenturu i zakonadavstvo. Ali ne, ne, žandarmerija i one pomijare iz Uprave grada – sve to spava pa miševi kolo vodu, znate. Nemojte, bre, prijatelji, aman! Šta vama treba da se ovako brukate? Brukate i sebe i familiju. Paz’te, mene nisu jasni vaši motivi i ja samo iz obzira prema sebi samom neć’ da se blamiram vezujući svoje ime za vaša. Mož’ vi da se nađete uvređeni kol’ko god ‘oćete – e, baš mi ga uz Kalemegdan. gradjank
Beograd 1940 - 1945. Mislim da je Beograd. Na poledjini slike nema teksta
... Ćao care Dušane :)... jeste BG - na Slaviji ... nadam se da je završila kod Tebe :)...
Desno je ulaz u podzemni javni toalet koji je raznesen bombama 6. aprila, 1941g. Moja bivsa gazdarica G-dja Cedomila Boskovic zivela je na Slaviji. U svojim pricama u dugim zimnjim nocima jednom mi je napomenula da je bomba pala na taj javni toalet u aprilskom bombardovanju i da je danima tesko zaudaralo iz njih. Eto jedan nebitan detalj. gradjank