Časopis Svijet od 16.05.1931. povodom Međunarodne avijatičke izložbe doneo je zračne snimke nekoliko jugoslavenskih gradova, između ostalih i Beograda:
Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
На првој слици је парна страна Македонске улице под кладрмом, између Коларчеве и Дечанске, година 1906.
У згради скроз десно је дуванџијска радња "Код срећене руке", власника Калмића.
У продужетку улице су две кафане, Радничка и Чукарева. Слика из 1911. године направљена да би се приказала прва асфалтирана
улица у Београду, Македонска.
НАЈАВЉЕНО ВИЂЕЊЕ СЕ ПОМЕРА ЗА АВГУСТ, МОЛИМ ВЕТЕРАНЕ ДА СЕ ИЗЈАСНЕ И ПРЕЦИЗИРАЈУ МЕСТО И ВРЕМЕ.
А пошто га дуго није било, имамо прилику да га видимо у Блоку 45 у посети мојој месној заједници, мај 1977:
Цетињска 5-7, угао са Деспота Стефана. Саграђена 1929. године. Првобитни назив Државна трговачка академија.
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
Породична кућа архитекте Богдана Несторовића, по његовом пројекту изграђена 1934. године.
Иван Р. Марковић, на SSC-у познатији под ником IRM, написао је за Зборник Музеја примењене уметности
овај рад о кући. PDF формат.
Богдан Несторовић лично.
(Невазано: обавештења о приватним порукама нешто слабо раде, Мићо имаш поруку "Госпођа из Истарске")
Пошто М. Ђ. Милићевић рече да је Чукар Београђанин, потражих га мало у списима. Нађем прво Чукареву кафану у једном списку кафана у Београду из 1880, и то у Македонској улици. Да ли је то Стојан? Јесте! Погледам списак кафана и кафеџија из 1860. године и нађем да у сокаку који води од Стамбол капије ка Два бела голуба, што је данашња Македонска, постоји кафана у власништву „Стојана Јанковића иначе Чукара“, а преко пута Коларчеве кафане. Тако смо сазнали и његово право презиме, а потврдила се претпоставка да му је Чукар надимак. А ту кафану издавао је Чукар неком другом. У списку власника имања из 1862. лепо пише да је Стојан Чукар власник једног у истом сокаку, што би морала да буде кафана. Још стоји да је по занимању механџија.
На првој слици је парна страна Македонске улице под кладрмом, између Коларчеве и Дечанске, година 1906.
У згради скроз десно је дуванџијска радња "Код срећене руке", власника Калмића.
У продужетку улице су две кафане, Радничка и Чукарева. Слика из 1911. године направљена да би се приказала прва асфалтирана
улица у Београду, Македонска.
Постављана раније слика из 1934.године...
...била је део ове панораме...
Исто у већој резолуцији.
... auuu, šta nam radi ovaj Buk ! :O ... izgleda da nam se baš posrećilo :) ...
... Bonđorno :)...
А пошто га дуго није било, имамо прилику да га видимо у Блоку 45 у посети мојој месној заједници, мај 1977:
Изграђена из фондова Задужбине Васе и Николе браће Радојковића. Фонд је био створен почетком XX века
тако што је Никола Радојковић "целокупну имовину завештао у наслеђе српском народу за трговачку просвету".
По тестаменту Задужбина је распродала сва остала имања да би се подигла зграда у Цетињској.
Завршни радови 1929. године. Зграда подигнута по пројекту Јосифа Најмана.
По завшетку радова.
И Јеремија Станојевић се шуњао по околини, прво поглед из Цетињске...
....па поглед из Деспота Стефана.
И две панораме из приближно истог периода...
О предисторији, Радојковићима и још понечему фин текст једне фине школе.
Иван Р. Марковић, на SSC-у познатији под ником IRM, написао је за Зборник Музеја примењене уметности
овај рад о кући. PDF формат.
Богдан Несторовић лично.
(Невазано: обавештења о приватним порукама нешто слабо раде, Мићо имаш поруку "Госпођа из Истарске")