Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Можда је ово све са моје стране БПЈК (беспослен поп јариће крсти), али зар вам се не чини да је овде нешто лоше укомпоновано. Само то пристаниште захватало је малу површину па се питам какве су то ратне лађе налазиле уточиште у њему. Прво, о њиховој величини можемо судити на основу излазног канала и висини полузатрпане водене капије. Друго, позиција капије цара Карла и мостић који излази из њега "без педља суве земље" у најмању руку је необична. Да ли је горња површина зида у којој је капија цара Карла служила као газиште на које се излазило са бродова (боље речено већих чамаца)?
Позиција мостића практично дели пристаниште на два несиметрична дела. Да ли је мањи део служио као навеза за мале чамце? Нисам никакав стручњак, нарочито не по питању пристаништа и марина али сам дубоко убеђен да је мостић био препрека маневрисању у самом пристаништу. Не знам на основу чега су исцртане контурне линије пристаништа али мислим да би то могло бити иновирано новим методима попут геомагнетског и геоелектричног снимања као и снимања методом радио сенке ("гео радар"). Ако су ово стварне контуре пристаништа, онда је у њему било јако тесно, вероватно без разлога. Претпостављам да се због ондашњих јаких зима, вода у пристаништу (чија маса ипак није била велика у постављеним контурама) замрзавала и пре него што се појављивао лед на Сави и Дунаву, па су бродићи и чамци вероватно извожени на суво у том делу Доњег Града преко зиме.
Зашто све ово пишем? У контексту горе наведеног, онако како су представљене контуре пристаништа, све делује по мало бесмислено. Да ли је капија цара Карла требала да буде 20 или 50 метара даље ка југу па да ни мостић не буде потребан, или је жртвован маневарски простор у пристаништу ради неке естетике позиционирања капије? И да ли је мостић био преко пристаништа или преко канала чија се вода сливала у пристаниште?
А све то можда није ни битно већ истеривање мојих "бесних глиста" и "мака на конац"
Prilično zaludno ali sa dosta zanimljivih pitanja. Ja bih samo dodao da je ta vodurina ispred zida imala i odbrambenu ulogu-
Морам признати - ово је нов податак за мене да је Стара Скупштина (под бр. 6) била на месту Двора у Краља Милана. Кикс приређивача изложбе или ...
Bađunov je već pojasnio samom sebi sve : ) a ja samo da dodam da je ovde Stara skupština ucrtana jedan blok dalje, dok bi trebala da je odmah desno od sedmice.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ту је кућу Константин за себе подигао, када дође из Беча у Београд. Сестра Катарина је живела у Анастасовој кући преко пута (тј. у две куће), до Првог рата када се преселила у Швајцарску.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ево је:
Ово баш ти, Уличаре беше тамо поставио својевремено? ;)
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимичнојош издишеживу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
Мени се чини да је право питање како си ти успела да отераш текст изван оквира. Јер, форматирање странице на овом сајту га обично држи унутар оквира. Можда си ти пренела кодове за форматирање са странице са које си скинула Исидорин текст...
Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Можда је ово све са моје стране БПЈК (беспослен поп јариће крсти), али зар вам се не чини да је овде нешто лоше укомпоновано. Само то пристаниште захватало је малу површину па се питам какве су то ратне лађе налазиле уточиште у њему. Прво, о њиховој величини можемо судити на основу излазног канала и висини полузатрпане водене капије. Друго, позиција капије цара Карла и мостић који излази из њега "без педља суве земље" у најмању руку је необична. Да ли је горња површина зида у којој је капија цара Карла служила као газиште на које се излазило са бродова (боље речено већих чамаца)?
Позиција мостића практично дели пристаниште на два несиметрична дела. Да ли је мањи део служио као навеза за мале чамце? Нисам никакав стручњак, нарочито не по питању пристаништа и марина али сам дубоко убеђен да је мостић био препрека маневрисању у самом пристаништу. Не знам на основу чега су исцртане контурне линије пристаништа али мислим да би то могло бити иновирано новим методима попут геомагнетског и геоелектричног снимања као и снимања методом радио сенке ("гео радар"). Ако су ово стварне контуре пристаништа, онда је у њему било јако тесно, вероватно без разлога. Претпостављам да се због ондашњих јаких зима, вода у пристаништу (чија маса ипак није била велика у постављеним контурама) замрзавала и пре него што се појављивао лед на Сави и Дунаву, па су бродићи и чамци вероватно извожени на суво у том делу Доњег Града преко зиме.
Зашто све ово пишем? У контексту горе наведеног, онако како су представљене контуре пристаништа, све делује по мало бесмислено. Да ли је капија цара Карла требала да буде 20 или 50 метара даље ка југу па да ни мостић не буде потребан, или је жртвован маневарски простор у пристаништу ради неке естетике позиционирања капије? И да ли је мостић био преко пристаништа или преко канала чија се вода сливала у пристаниште?
А све то можда није ни битно већ истеривање мојих "бесних глиста" и "мака на конац"
Prilično zaludno ali sa dosta zanimljivih pitanja. Ja bih samo dodao da je ta vodurina ispred zida imala i odbrambenu ulogu-
Морам признати - ово је нов податак за мене да је Стара Скупштина (под бр. 6) била на месту Двора у Краља Милана. Кикс приређивача изложбе или ...
Bađunov je već pojasnio samom sebi sve : ) a ja samo da dodam da je ovde Stara skupština ucrtana jedan blok dalje, dok bi trebala da je odmah desno od sedmice.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ту је кућу Константин за себе подигао, када дође из Беча у Београд. Сестра Катарина је живела у Анастасовој кући преко пута (тј. у две куће), до Првог рата када се преселила у Швајцарску.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ево је:
Ово баш ти, Уличаре беше тамо поставио својевремено? ;)
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима, покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издише живу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Сарајевска, Јеремија1
Сарајевска, Jеремија2
Мени се чини да је право питање како си ти успела да отераш текст изван оквира. Јер, форматирање странице на овом сајту га обично држи унутар оквира. Можда си ти пренела кодове за форматирање са странице са које си скинула Исидорин текст...