Na ovoj prelepoj slici Miloša Jurišića vidi se kraljica Marija na teniskom terenu.
Da li su svi tereni pripadali TK „Šumadija” i da li je kraljica Marija onda na terenima gde je danas parking plac?
Mislim da si u pravu, evo slika puskarnica koje se vide u pozadini, mislim da to na mestu postojecih terena nema...
ps zapravo cak i ako ih ima na postojecim terenima, zid nije tako blizu ivice, kao na slici sa KM, dakle definitivno "parking"
Морам признати - ово је нов податак за мене да је Стара Скупштина (под бр. 6) била на месту Двора у Краља Милана. Кикс приређивача изложбе или ...
Колико могу да приметим, ова цртана мапа је - Дерокова.
Да не испадне сад Дероко крив. Основ (предложак) јесте Дероков план Београд око 1867. На месту где је уцртан овде означени објекат бр. 6 (наводна Стара Скупштина) код Дерока је то бр. 30 (барем у интерпретацији како је овде то било дато па и "тамо") - Дворац престолонаследника Михаила, касније Министарство унутрашњих и спољних послова, срушено 1903. године. Код Дерока, на карти Београда око 1867., Стара Скупштина није ни уцртана!
Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Можда је ово све са моје стране БПЈК (беспослен поп јариће крсти), али зар вам се не чини да је овде нешто лоше укомпоновано. Само то пристаниште захватало је малу површину па се питам какве су то ратне лађе налазиле уточиште у њему. Прво, о њиховој величини можемо судити на основу излазног канала и висини полузатрпане водене капије. Друго, позиција капије цара Карла и мостић који излази из њега "без педља суве земље" у најмању руку је необична. Да ли је горња површина зида у којој је капија цара Карла служила као газиште на које се излазило са бродова (боље речено већих чамаца)?
Позиција мостића практично дели пристаниште на два несиметрична дела. Да ли је мањи део служио као навеза за мале чамце? Нисам никакав стручњак, нарочито не по питању пристаништа и марина али сам дубоко убеђен да је мостић био препрека маневрисању у самом пристаништу. Не знам на основу чега су исцртане контурне линије пристаништа али мислим да би то могло бити иновирано новим методима попут геомагнетског и геоелектричног снимања као и снимања методом радио сенке ("гео радар"). Ако су ово стварне контуре пристаништа, онда је у њему било јако тесно, вероватно без разлога. Претпостављам да се због ондашњих јаких зима, вода у пристаништу (чија маса ипак није била велика у постављеним контурама) замрзавала и пре него што се појављивао лед на Сави и Дунаву, па су бродићи и чамци вероватно извожени на суво у том делу Доњег Града преко зиме.
Зашто све ово пишем? У контексту горе наведеног, онако како су представљене контуре пристаништа, све делује по мало бесмислено. Да ли је капија цара Карла требала да буде 20 или 50 метара даље ка југу па да ни мостић не буде потребан, или је жртвован маневарски простор у пристаништу ради неке естетике позиционирања капије? И да ли је мостић био преко пристаништа или преко канала чија се вода сливала у пристаниште?
А све то можда није ни битно већ истеривање мојих "бесних глиста" и "мака на конац"
Ranije sam stavljao razglednice koje su ujedno bile i gramofonske ploče, ako se pažljivije pogleda uočavaju se koncentrični krugovi u ovoj providnoj foliji, kada se pusti na gramofonu svira muzika sa tematikom Beograda, video sam ih sa motivima Skupštine i Sajma, evo jedne sa Metropolom:
ali, takođe sjajan sken, Newman zasigurno zna koji je ovo brod u prvom planu:
a ono što blješti u Zemunu bi trebalo da je železnička stanica...
Мали је то захтев за Newmana. Од њега се очекује да бар да још имена капетана и кормилара који су службовали на овом броду, којој класи припада брод, кратак историјат брода са именима бродоградилишта где је брод саграђен и пројектанта брода. Фотографије чланова посаде обезбеђује Путник, фотографије најчувенијих путника на овом броду и њихови дочеци у Београду постоваће Касина, а фотографије осталих путника повремено ће без коментара убацивати МЗ. Остали ће повремено давати фотографије овог брода из осталих лука на Дунаву (евентуално Сави) као и на овим рекама.
Na ovoj prelepoj slici Miloša Jurišića vidi se kraljica Marija na teniskom terenu. Pozadina nije ista kao na sledećoj slici:
A ovo znamo gde je.
Da li su svi tereni pripadali TK „Šumadija” i da li je kraljica Marija onda na terenima gde je danas parking plac?
Na ovoj prelepoj slici Miloša Jurišića vidi se kraljica Marija na teniskom terenu.
Da li su svi tereni pripadali TK „Šumadija” i da li je kraljica Marija onda na terenima gde je danas parking plac?
Mislim da si u pravu, evo slika puskarnica koje se vide u pozadini, mislim da to na mestu postojecih terena nema...
ps zapravo cak i ako ih ima na postojecim terenima, zid nije tako blizu ivice, kao na slici sa KM, dakle definitivno "parking"
iza kraljice Marije je priceza Olga (u sredini) sa sestrama.
Морам признати - ово је нов податак за мене да је Стара Скупштина (под бр. 6) била на месту Двора у Краља Милана. Кикс приређивача изложбе или ...
Колико могу да приметим, ова цртана мапа је - Дерокова.
Да не испадне сад Дероко крив. Основ (предложак) јесте Дероков план Београд око 1867. На месту где је уцртан овде означени објекат бр. 6 (наводна Стара Скупштина) код Дерока је то бр. 30 (барем у интерпретацији како је овде то било дато па и "тамо") - Дворац престолонаследника Михаила, касније Министарство унутрашњих и спољних послова, срушено 1903. године. Код Дерока, на карти Београда око 1867., Стара Скупштина није ни уцртана!
Зашто би неко при исцртавању тврђаве изоставио Велики Равелин? Као да је сматрао овај део тврђаве небитним. Изгледа да недостају још неки детаљи који припадају самој тврђави.
И још једно питање за оне који можда знају одговор: до када је пристаниште било у Доњем граду активно, када је заправо затрпано? И онај мост код капије у Доњем граду (једном смо констатовали шаренило назива те капије а мислим да се усталило "капија цара Карла"): када је он заправо уклоњен?
Pitanje je veoma interesantno i kada gledam ovaj plan kao da vidim Donji Grad iz šezdesetih kada je u proleće visok nivo Dunava uzrokovao ogromne baruštine baš u ovom delu između Kule Nebojše i Kapije Karla VI, a kroz Vidin kapiju se ulazilo preko blata skaćući s kamena na kamen.
Poplavljeno je tada bilo i celo igralište Poleta a najbrojniji stanovnici Donjeg Grada su tada bile žabe. Tako je bilo sve do sedamdesetih kada je izgrađena obaloutvrda, za vreme vladavine Olge Divac, koja nije našla za shodno da duž celog keja od kanala stare centrale pa do Kule Nebojše ne napravi neki usek ili prostor za marinu pa da ovo šetalište liči na šetalište nekog podunavski grada, već se stvorio utisak kao da smo u kanalu DTD.
E sada, znam da ovo nije bilo pitanje ali nisam mogao da odolim. Listao sam posle tvog pitanja neku svesku Zavoda za zaštitu spomenika u kojoj se vidi da su najobimniji radovi na Kapiji Karla VI bili od 1965. do 1967. godine.
Pominje se vodeni pojas pored bedema sa spoljne strane - nekadašnje srednjovekovno pristanište koje je koncipirano i usklađeno sa novim načinom odbrane i njegova skica:
A evo naiđoh na jednom sajtu i na ovo:
Novo utvrđenje, srednjovekovni kastel, izgrađeno je u 12.veku, jer je sa obala Save i Dunava trebalo čuvati granice srpske države, posebno u 15. veku i prodora Turaka.
U to doba kastel je zamak i dvor srpskog vladara despota Stefana Lazarevića, a na Savi je dograđeno ratno pristanište. Podignuta su i utvrđenja Donjeg i Gornjeg grada u kojima su bile smeštene važne državne institucije.
Можда је ово све са моје стране БПЈК (беспослен поп јариће крсти), али зар вам се не чини да је овде нешто лоше укомпоновано. Само то пристаниште захватало је малу површину па се питам какве су то ратне лађе налазиле уточиште у њему. Прво, о њиховој величини можемо судити на основу излазног канала и висини полузатрпане водене капије. Друго, позиција капије цара Карла и мостић који излази из њега "без педља суве земље" у најмању руку је необична. Да ли је горња површина зида у којој је капија цара Карла служила као газиште на које се излазило са бродова (боље речено већих чамаца)?
Позиција мостића практично дели пристаниште на два несиметрична дела. Да ли је мањи део служио као навеза за мале чамце? Нисам никакав стручњак, нарочито не по питању пристаништа и марина али сам дубоко убеђен да је мостић био препрека маневрисању у самом пристаништу. Не знам на основу чега су исцртане контурне линије пристаништа али мислим да би то могло бити иновирано новим методима попут геомагнетског и геоелектричног снимања као и снимања методом радио сенке ("гео радар"). Ако су ово стварне контуре пристаништа, онда је у њему било јако тесно, вероватно без разлога. Претпостављам да се због ондашњих јаких зима, вода у пристаништу (чија маса ипак није била велика у постављеним контурама) замрзавала и пре него што се појављивао лед на Сави и Дунаву, па су бродићи и чамци вероватно извожени на суво у том делу Доњег Града преко зиме.
Зашто све ово пишем? У контексту горе наведеног, онако како су представљене контуре пристаништа, све делује по мало бесмислено. Да ли је капија цара Карла требала да буде 20 или 50 метара даље ка југу па да ни мостић не буде потребан, или је жртвован маневарски простор у пристаништу ради неке естетике позиционирања капије? И да ли је мостић био преко пристаништа или преко канала чија се вода сливала у пристаниште?
А све то можда није ни битно већ истеривање мојих "бесних глиста" и "мака на конац"
interesantna memorabilija iz šezdesetih...
a ono što blješti u Zemunu bi trebalo da je železnička stanica...
a ono što blješti u Zemunu bi trebalo da je železnička stanica...
Мали је то захтев за Newmana. Од њега се очекује да бар да још имена капетана и кормилара који су службовали на овом броду, којој класи припада брод, кратак историјат брода са именима бродоградилишта где је брод саграђен и пројектанта брода. Фотографије чланова посаде обезбеђује Путник, фотографије најчувенијих путника на овом броду и њихови дочеци у Београду постоваће Касина, а фотографије осталих путника повремено ће без коментара убацивати МЗ. Остали ће повремено давати фотографије овог брода из осталих лука на Дунаву (евентуално Сави) као и на овим рекама.