"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимичнојош издишеживу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Да ти помогнем ...
Пребацио сам текст у PDF станицу, скинувши све ознаке поделе у оригиналном тексту ...
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два сата, развијaју се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанственим енергијама, зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још jедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља језиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издишеживу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
Да наставим одговор Дорћолцу. Ево фотографије са два тениска клуба:
Бр. 1 је Боб клуб, а бр. 2 Шумадија. На теренима Боб клуба је данас КК Ц. Звезда, а Шумадије ТК Партизан.
Ево зграде Боб клуба са земље.
Треба поменути и то да су обе зграде настрадале на почетку или у току рата. Боб клуб је запаљен и потпуно изгорео, али је после рата обновљен у првобитне облике (и данас је поприлично сличан, али је у новије време надзидан). Пројектант је био Драган Гудовић који је фотографисан на овој слици испред свог авангардног дела (1929).
Други, тенис клуб "Шумадија" изграђен је у целини (архитекта Богдан Несторовић), али је страдао под до данас неразјашњеним околностима. Од те интересантне куће у духу средњег века, остало је само једно крило (и данас стоји), али је оно дограђено до непрепознатљивости.
Уколико неко нешто зна о судбини овог тениског клуба, и како је две трећине зграде порушено - било би интересантно да изнесе.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ево је:
Ово баш ти, Уличаре беше тамо поставио својевремено? ;)
Heh, jeste, ja : ) Nikada ovu staru sliku nisam tako dobro osmotrio da primetim koliko kuća viri sa linije, a vidi se i na njoj to.
Heh, jeste, ja : ) Nikada ovu staru sliku nisam tako dobro osmotrio da primetim koliko kuća viri sa linije, a vidi se i na njoj to.
Занимљиво је да је ова кућа била дело архитекте Константина Јовановића. Од ових приземних или мањих спратних кућа остала је до данас само једна у Карађорђевој, али је она преправљана и мењана иако је имала леп улаз са прецизним класицистичким тимпаноном над вратима и класичне шембране око прозора.
Лепа је била и Јовановићева кућа коју је он подигао у Коларчевој, али је порушена.
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимичнојош издишеживу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Да ти помогнем ...
Пребацио сам текст у PDF станицу, скинувши све ознаке поделе у оригиналном тексту ...
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два сата, развијaју се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанственим енергијама, зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још jедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља језиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издишеживу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Хвала најлепше, и отпоздрав. :)
Али, стварно не знам како је то овде испало тако. Текст из књиге сам била скенирала, па пребацила у "Ворд", тамо је снимљен без икаквог форматирања у нови документ, само сам га конвертовала из лат у ћир, а на другим форумима нормално је стао у оквире. Но, добро, сад је у реду.
А што и оне неке веће фотке испадају из габарита? Исто, неки форуми их аутоматски смањују...
Може ли мали савет: како убудуће да скенирам и постављам, да би нормално стале оне веће, као Етеровићеве, ( резолуција скенирања ми је иначе најчешће 300)?
Него, ја пре неког времена поставих питања у вези сдекапитираним Дон Кихотом на(сада, на жалост, такође обезглављеном) Ташмајдану , али не добих никакв одговор
Зар је могуће да нико о томе овде, међу ваљда највећим зналцима историје београдских мотива,ама баш ништа не зна? :) Где другде да добијем одговоре на та питања? Да ли бар о томе неко има идеју?
А ево, одавно је он произведени званично у Витеза од Последње Шансе:
Линк, не знам зашто, не ради, (бар мени не), али то је био пост број 22423, на страни 2243
Бр. 1 је Боб клуб, а бр. 2 Шумадија. На теренима Боб клуба је данас КК Ц. Звезда, а Шумадије ТК Партизан.
Ево зграде Боб клуба са земље.
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима, покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издише живу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Да ти помогнем ...
Пребацио сам текст у PDF станицу, скинувши све ознаке поделе у оригиналном тексту ...
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два сата, развијaју се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанственим енергијама, зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још jедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља језиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издише живу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Бр. 1 је Боб клуб, а бр. 2 Шумадија. На теренима Боб клуба је данас КК Ц. Звезда, а Шумадије ТК Партизан.
Ево зграде Боб клуба са земље.
Треба поменути и то да су обе зграде настрадале на почетку или у току рата. Боб клуб је запаљен и потпуно изгорео, али је после рата обновљен у првобитне облике (и данас је поприлично сличан, али је у новије време надзидан). Пројектант је био Драган Гудовић који је фотографисан на овој слици испред свог авангардног дела (1929).
Други, тенис клуб "Шумадија" изграђен је у целини (архитекта Богдан Несторовић), али је страдао под до данас неразјашњеним околностима. Од те интересантне куће у духу средњег века, остало је само једно крило (и данас стоји), али је оно дограђено до непрепознатљивости.
Уколико неко нешто зна о судбини овог тениског клуба, и како је две трећине зграде порушено - било би интересантно да изнесе.
Шта је на слици кућа Константина Јовановића? Извињавам се што не знам
Венчање 1963, Косовска ....sve je to lepo, ali ja trčao u Kinoteku, a oni se rasprostranili preko čitavog trotoira pa ni makac...opet nisam stigao na početak filma...
Нисам запамтио да је кућа Константина Јовановића била на старој регулационој линији, као што се то овде јасно види.
To je poslednja jednospratnica sa parne strane, ovde sa leve strane. Neka me podseti neko, da li smo rekli da je to bila kuća Konstantinove sestre ili njegova?
Ево је:
Ово баш ти, Уличаре беше тамо поставио својевремено? ;)
Heh, jeste, ja : ) Nikada ovu staru sliku nisam tako dobro osmotrio da primetim koliko kuća viri sa linije, a vidi se i na njoj to.
by Dusan Napijalo
Не знам да ли смо ово коментарисали, али ради се о "новом" путу од Земуна ка Београду, мало пустом пошто је мост срушен, а и две су државе то биле...
Heh, jeste, ja : ) Nikada ovu staru sliku nisam tako dobro osmotrio da primetim koliko kuća viri sa linije, a vidi se i na njoj to.
Занимљиво је да је ова кућа била дело архитекте Константина Јовановића. Од ових приземних или мањих спратних кућа остала је до данас само једна у Карађорђевој, али је она преправљана и мењана иако је имала леп улаз са прецизним класицистичким тимпаноном над вратима и класичне шембране око прозора.
Лепа је била и Јовановићева кућа коју је он подигао у Коларчевој, али је порушена.
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два .сата, развијају се драмски и мистички, у хоризонтима, покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанстве-ним енергијама. зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који Иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још иедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља иезиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издише живу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Да ти помогнем ...
Пребацио сам текст у PDF станицу, скинувши све ознаке поделе у оригиналном тексту ...
"Небеса над Београдом задивљују у сва четири годишња доба. Јутро над Београдом, а нарочито вече над Београдом, помогнуто сутоном далеких равница преко Саве, - то су позорја која се развијају по два сата, развијaју се драмски и мистички, у хоризонтима,покретима, бојама и поднебесним знацима. Нису то паре и испарења, ни декоративна платна и мрље, него структуре, пространа поља облака, тешке громаде облака који се гомилају, и гуше, и опет проваљују и расту и боре се са тајанственим енергијама, зора над Београдом, То су душе боја. Увек су далеко од земље, и имена тих боја људи не знају. Њихов је земаљски живот кратак, смртан ишчиле неопажљиво, као душа при издисању. Али зато је запад над Београдом месо, крв и страст боја. То су контрасти који иду до страхота и до велељепија божанског. Боје су густе, пресићене, тешке. Црвенило је паклено. Испод њега се често виде читаве зидине од тучаних боја. Масивни бели облаци стоје као бродови од мрамора. То је још један град и још jедан свет над Београдом. Ако човек погледа себи изнад главе, страхом ће се испунити: до над његову главу се прострле огромне оловне хридине, између којих се, тамо далеко, лагано котрља језиво велика лопта, црвена са модрином, премда местимично још издише живу ватру. Кад сунце западне, позорје то не чили, него се руши."
(Исидора Секулић)
Хвала најлепше, и отпоздрав. :)
Али, стварно не знам како је то овде испало тако. Текст из књиге сам била скенирала, па пребацила у "Ворд", тамо је снимљен без икаквог форматирања у нови документ, само сам га конвертовала из лат у ћир, а на другим форумима нормално је стао у оквире. Но, добро, сад је у реду.
А што и оне неке веће фотке испадају из габарита? Исто, неки форуми их аутоматски смањују...
Може ли мали савет: како убудуће да скенирам и постављам, да би нормално стале оне веће, као Етеровићеве, ( резолуција скенирања ми је иначе најчешће 300)?
Него, ја пре неког времена поставих питања у вези с декапитираним Дон Кихотом на (сада, на жалост, такође обезглављеном) Ташмајдану , али не добих никакв одговор
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=2242#comment-24648
Зар је могуће да нико о томе овде, међу ваљда највећим зналцима историје београдских мотива, ама баш ништа не зна? :) Где другде да добијем одговоре на та питања? Да ли бар о томе неко има идеју?
А ево, одавно је он произведен и званично у Витеза од Последње Шансе:
Линк, не знам зашто, не ради, (бар мени не), али то је био пост број 22423, на страни 2243... Bonđorno :)...