Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade....
Надам се да ми Доћолац неће замерити што ћу га мало допунити и још мање исправити.
Колико пратим прошлост Београда, потонуће брода "Ниш" је највећа мирнодопска катастрофа у његовој историји. Иако Дорћолац наводи да се удавило 128 особа плус три члана посаде, удавило их се мање: 104 особе, од којих је једна жртва машиниста помоћник. Ипак, прича о овој несрећи потврђује правило да су катастрофе последица низа повезаних случајности и пропуста. Другим речима, кад се све сложи како не треба...
Деветог септембра 1952. године дан је био кишовит, тмуран, дувала је кошава са повременим врло снажним ударима. Већ је прошло 13 часова када је капетан "Ниша" Фердинанд Нобило затражио од лучких власти дозволу да исплови пре времена јер је брод већ био препун путника, а на кеј су пристизали нови путници. Кад је добио дозволу, у 13:07 (или 13:08, по речима првог машинисте) брод је испловио са веза у непосредној близини остатака некадашњег моста Краља Александра и кренуо ка Земуну. У том тренутку на броду се налазило 128 путника иако је брод био регистрован највише за 60-65 путника (прва карика катастрофе) и три члана посаде: капетан Фердинанд Нобило који је и крмарио, први машиниста Душан Јовановић, а у строју у потпалубљу био је Јовановићев помоћник Јован Гвоздић, док се као путник на мосту затекао крмар са другог брода Живојин Миљковић.
Пошто је кров кабине где су били путници прокишњавао са леве стране, да не би покисли путници су се збили уз десни зид због чега се брод осетно нагнуо на ту страну; први машиниста касније је на суду изјавио да је инклинометар показивао бочни нагиб од преко 10 степени. Друга карика за катастрофу је искована...
У 13:11 брод је већ био стигао до ушћа Саве у Дунав и капетан је почео да скреће улево ка Земуну, тачније ка дунавском рукавцу између обале и Великог ратног острва. Због самог скретања брод се још мало нагнуо на десни бок... и баш у том тренутку кошава, која је дувала тачно коритом Саве ка Ушћу, тако је изненада силовито ударила и нагнула брод да је вода продрла кроз прозоре у путничку кабину. И трећа карика је постављена на своје место.
Брод је потонуо у 13:12 за само један минут!
По граду су се одмах пронеле вести како је труп био пукао, да је брод ударио у обалу или у потонули шлеп што је пробило труп... Међутим, кад су рониоци заронили нашли су брод да стоји на дну као да плови - уопште се није преврнуо.
Према првим вестима, удавило се 90 путника, док се њих 30 спасло. Касније је број утопљених достигао цифру од 104, међу којима је био и стројар Гвоздић. Капетан Нобило, први машиниста Јовановић и крмар Миљковић су се спасли а капетану је суђено. На суду се бранио да је видљивост била мала - до 30 метара, али су га демантовали преживели путници који су тврдили да су током пловидбе јасно видели регистарске бројеве на шлеповима привезаним уз леву обалу Саве. Потом се бранио тврдећи да он заправо није хтео да скрене у рукавац, већ да је хтео да због јаког ветра окрене брод прамцем у ветар - значи за 180 степени, што је илузорно!
Пар дана касније, брод-дизалица "Соча" извадила је злосретни "Ниш" са дна и приликом прегледа брода уопште није уочено ни најмање оштећење његовог корита. После ремонта брод је поново запловио под именом "Срем", али опет је имао удес. После поправке име му је промењено у "Ковин" и више није коришћен као путнички брод. "Ковин" и данас плови као школски брод ЈРБ-а.
Када сам га фотографисао на везу имао је зелено обојено корито, али у међувремену је мало "нашминкан" тако да му је сад корито плаво.
Kad god sam polazio na Dunav ili Savu, a polazio sam još dok sam u kratkim pantalonama išao na pecanje Galebovu stenu kod Tikvare, kevi se dizala kosa na glavi jer joj se potonuće broda „Niš” duboko urezalo u pamćenje.
Mislim da je to bila poslednja plovidba nekog broda na redovnoj liniji Beograd-Zemun.
„После великих тешкоћа око четири ујутру „Соча“ је извадила потонули брод који се на дно спустио у положају као да плови и готово потпуно неоштећен. До пола осам ујутро извађена је и последња жртва. Влада ФНРЈ прогласила је тродневну жалост, а Државни осигуравајући завод издао је саопштење у коме обавештава породице жртава су сви путници били осигурани те да ће за сваког настрадалог бити исплаћена одштета од 50.000 динара”... pisale su novine tada.
Недуго пре несреће парна машина на броду „Ниш“ замењена је знатно лакшим дизел мотором. То је значајно смањило терет на дну брода на коме је било више путника него што је предвиђено, па је ветар могао лакше да га обори на страну. Смисленост ове приче потврђује чињеница да је на броду „Ковин“, поринутом још давне 1922. године, приликом замене парног котла лакшим дизел мотором постављен стабилизатор како би брод био стабилнији и сигурнији. О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Недуго пре несреће парна машина на броду „Ниш“ замењена је знатно лакшим дизел мотором. То је значајно смањило терет на дну брода на коме је било више путника него што је предвиђено, па је ветар могао лакше да га обори на страну. Смисленост ове приче потврђује чињеница да је на броду „Ковин“, поринутом још давне 1922. године, приликом замене парног котла лакшим дизел мотором постављен стабилизатор како би брод био стабилнији и сигурнији. О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)
Надам се да ми Доћолац неће замерити што ћу га мало допунити и још мање исправити.
Колико пратим прошлост Београда, потонуће брода "Ниш" је највећа мирнодопска катастрофа у његовој историји. Иако Дорћолац наводи да се удавило 128 особа плус три члана посаде, удавило их се мање: 104 особе, од којих је једна жртва машиниста помоћник. Ипак, прича о овој несрећи потврђује правило да су катастрофе последица низа повезаних случајности и пропуста. Другим речима, кад се све сложи како не треба...
Деветог септембра 1952. године дан је био кишовит, тмуран, дувала је кошава са повременим врло снажним ударима. Већ је прошло 13 часова када је капетан "Ниша" Фердинанд Нобило затражио од лучких власти дозволу да исплови пре времена јер је брод већ био препун путника, а на кеј су пристизали нови путници. Кад је добио дозволу, у 13:07 (или 13:08, по речима првог машинисте) брод је испловио са веза у непосредној близини остатака некадашњег моста Краља Александра и кренуо ка Земуну. У том тренутку на броду се налазило 128 путника иако је брод био регистрован највише за 60-65 путника (прва карика катастрофе) и три члана посаде: капетан Фердинанд Нобило који је и крмарио, први машиниста Душан Јовановић, а у строју у потпалубљу био је Јовановићев помоћник Јован Гвоздић, док се као путник на мосту затекао крмар са другог брода Живојин Миљковић.
Пошто је кров кабине где су били путници прокишњавао са леве стране, да не би покисли путници су се збили уз десни зид због чега се брод осетно нагнуо на ту страну; први машиниста касније је на суду изјавио да је инклинометар показивао бочни нагиб од преко 10 степени. Друга карика за катастрофу је искована...
У 13:11 брод је већ био стигао до ушћа Саве у Дунав и капетан је почео да скреће улево ка Земуну, тачније ка дунавском рукавцу између обале и Великог ратног острва. Због самог скретања брод се још мало нагнуо на десни бок... и баш у том тренутку кошава, која је дувала тачно коритом Саве ка Ушћу, тако је изненада силовито ударила и нагнула брод да је вода продрла кроз прозоре у путничку кабину. И трећа карика је постављена на своје место.
Брод је потонуо у 13:12 за само један минут!
По граду су се одмах пронеле вести како је труп био пукао, да је брод ударио у обалу или у потонули шлеп што је пробило труп... Међутим, кад су рониоци заронили нашли су брод да стоји на дну као да плови - уопште се није преврнуо.
Према првим вестима, удавило се 90 путника, док се њих 30 спасло. Касније је број утопљених достигао цифру од 104, међу којима је био и стројар Гвоздић. Капетан Нобило, први машиниста Јовановић и крмар Миљковић су се спасли а капетану је суђено. На суду се бранио да је видљивост била мала - до 30 метара, али су га демантовали преживели путници који су тврдили да су током пловидбе јасно видели регистарске бројеве на шлеповима привезаним уз леву обалу Саве. Потом се бранио тврдећи да он заправо није хтео да скрене у рукавац, већ да је хтео да због јаког ветра окрене брод прамцем у ветар - значи за 180 степени, што је илузорно!
Пар дана касније, брод-дизалица "Соча" извадила је злосретни "Ниш" са дна и приликом прегледа брода уопште није уочено ни најмање оштећење његовог корита. После ремонта брод је поново запловио под именом "Срем", али опет је имао удес. После поправке име му је промењено у "Ковин" и више није коришћен као путнички брод. "Ковин" и данас плови као школски брод ЈРБ-а.
Када сам га фотографисао на везу имао је зелено обојено корито, али у међувремену је мало "нашминкан" тако да му је сад корито плаво.
Mislim da je to bila poslednja plovidba nekog broda na redovnoj liniji Beograd-Zemun.
„После великих тешкоћа око четири ујутру „Соча“ је извадила потонули брод који се на дно спустио у положају као да плови и готово потпуно неоштећен. До пола осам ујутро извађена је и последња жртва. Влада ФНРЈ прогласила је тродневну жалост, а Државни осигуравајући завод издао је саопштење у коме обавештава породице жртава су сви путници били осигурани те да ће за сваког настрадалог бити исплаћена одштета од 50.000 динара”... pisale su novine tada.
Проте Матеје – Јеремија
da nije Jeremija uslikao i Alekse Nenadovica izmedju Krunske i Njegoseve? bio bih vise nego zahvalan ako ima...
О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Molim bezmerno bezgrešnog i prepodobnog da o'ma iscinkari odakle sam maznuo sve ovo!
Zemun? Slikan sa starog železničkog nasipa?
О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)