Изгледа да је К-кућа на ћошку (К-конзулат) имала прозоре и према К-Коларчевој
... markirana kuća nalazi se u Kolarčevoj br. 1, a ne Makedonskoj .. dakle, to su dve različite kuće, prizemljuša na uglu je u Makedonskoj, a spratna takođe na uglu, ali već u Makedonskoj ...
Иако је сабајле стигао из Суботице, Касина је у праву: кућица са К је друга у Коларчевој, прва се сакрила иза ње. Она носи бр. 3.
1895
То би било тако по старој нумерацији, док би по данашњој било овако како је обележио Гавра. Тек да не буде забуне.
... nije poenta u kućnim brojevima, već da Užički konzulat i zgrada označena sa K , nisu jedna te ista kuća ... da ponovim, Užički je prizemljuša koja se ne vidi na fotki M.Jovanovića s kraja XIX veka, a ovo što je Gavra obeležio sa K, je komšinica na sprat, dakle potpuno druga i nezavisna kuća, tada svakako u Kolarčevoj ...
Sasvim jasno, sve sam ja to razumeo. Ovo što sam napisao je bilo čisto da ne zbunjujemo ljude.
Лепа вест! Само, сумњам да ће то на диск ићи тако брзо, свашта они у "Кинотеци" таје.
Мени је баш нејасан разлог таквог поступања. За неке од филмова многи би сигурно издвојили, рецимо, 500 динара да их имају на DVDју.
Ја први.
Најзад, умножавањем на чврсте и непропадљиве медије, филмови се спашавају од уништења за неке будуће генерације.
[/quote]
Sasvim tako. Ja ih jedanput pitao (doduše ne Zelenovića ili nekog glavnog, već nekog reponju) kako bih mogao da dođem do kopije nekog filma (i da za to platim, naravno) ili zašto ne izdaju "Vožda Karađorđa" na DVD-u a on me je pogledao kao da sam mu tražio da mi da "Mona Lizu" da nosim kući.
Crew of HMS Queen Elizabeth in a funeral procession fo King Alexander of Yugoslavia at Belgrade, 1924.
Ovi ga sa'raniše deset godina ranije...P.S. Mislim da ovaj Excelsior sigurno nije bio.
А и каква краљица Елизабета (ако мисле на данашњу краљицу, она је рођена 1926, а на престолу од 1952)?
Crew of H[is] M[ajesty] S[hip] Queen Elizabeth
Посада брода Његовог Величанства „Queen Elizabeth“
Ako su se promašili kralja Aleksandra, da promaše i svoju kraljicu baš bi bilo previše.Elizabeta I (1533- 1603), kraljica Engleske i Irske, bila je izuzetno popularna u narodu.
Krstarica Queen Elizabeth je porinuta 1912. godine a brisana iz flotne liste 1948. godine. Međuratne godine provela je kao zapovedni brod Atlantske flote do 1924, a kao zapovedni brod Mediteranske flote od 1924 godine nadalje. Drugi svetski rat provela je većinom na Mediteranu, gde i potopljena u luci u Aleksandriji od strane italijanskih diverzanata 1941. godine. Popravljena je u luci Norfolk, Virdžinija, SAD i prebačena 1944. godine na Pacifik gdje je i završila karijeru.
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Crew of HMS Queen Elizabeth in a funeral procession fo King Alexander of Yugoslavia at Belgrade, 1924.
Ovi ga sa'raniše deset godina ranije...P.S. Mislim da ovaj Excelsior sigurno nije bio.
А и каква краљица Елизабета (ако мисле на данашњу краљицу, она је рођена 1926, а на престолу од 1952)?
Crew of H[is] M[ajesty] S[hip] Queen Elizabeth
Посада брода Његовог Величанства „Queen Elizabeth“
Ako su se promašili kralja Aleksandra, da promaše i svoju kraljicu baš bi bilo previše.Elizabeta I (1533- 1603), kraljica Engleske i Irske, bila je izuzetno popularna u narodu.
Krstarica Queen Elizabeth je porinuta 1912. godine a brisana iz flotne liste 1948. godine. Međuratne godine provela je kao zapovedni brod Atlantske flote do 1924, a kao zapovedni brod Mediteranske flote od 1924 godine nadalje. Drugi svetski rat provela je većinom na Mediteranu, gde i potopljena u luci u Aleksandriji od strane italijanskih diverzanata 1941. godine. Popravljena je u luci Norfolk, Virdžinija, SAD i prebačena 1944. godine na Pacifik gdje je i završila karijeru.
Na slici desno Volt Dizni.
Bojim se da na sahrani kralja Aleksandra 1934. godine nisu bili mornari sa krstarice na gornjoj slici nego sa nekog britanskog riječnog ratnog broda na Dunavu. Možda je u pitanju neki dunavski monitor koji se zvao isto "Queen Elizabeth".
Negdje sam pročitao da su engleski ratni brodovi tih godina plovili Dunavom sve do Budimpešte da bi demonstrirali silu i moć svoje imperije koja je vladala svim morima svijeta pa i našim Dunavom.
Slika na kojoj je Walt Disney je snimljeno na poznatom putničkom brodu "Queen Elizabeth".....
„Ponekad svirate pred publikom koja je previše sofisticirana, a neke druge su, opet, previše entuzijastične. Kod srpske publike, to je u savršenom balansu”, kaže Mobi.
Особље поште Кавадар, поред поштанског аутомобила, око 1935. године.
Фотографију ми је поклонила колегиница Радмила Миленковић. То је ова девојчица која седи на блатобрану аутомобила, лево. Изнад ње је њена мајка, а са десне стране, поред врата аутомобила, стоји њен отац Сава Миленковић, управник поште (препознаје се по службеним поштанским брковима).
Сава је по потреби службе, услед недостатка стручног поштанског кадра у јужним крајевима, распоређен у Кавадар. Породица је по капитулацији, 1941. године, једно време провела у прихватном логору за избеглице у Грчкој, а затим се некако вратила у Kавадар, где су установили да су им добре комшије потпуно опљачкале све из куће. Без игде ичега, некако су дошли до Београда, те им је поштанска управа обезбедила смештај и запослење за Саву у великоплањанској пошти. Ту су остали до краја живота. Потомака нема, јер се тетка Рада никада није удавала. Остале су само слике, и сећање колега на њих...
Биографија Саве Миленковића из „ПТТ алманаха“, Београд 1935.
SAVA MILENKOVIĆ.
Viši p.t. kontrolor i upravnik pošte Kavadar. Rođen je 1889. u Požarevcu. Zapojen telegrafskom azbukom od pokojnog Mike Andrejevića, bivšeg poštara, po svršetku šest razreda gimnazije, stupio je 1908/1909. godine u P.t. školu u Beogradu. Po svršetku P.t. škole, meseca januara 1910. godine postavljen za privr. poštara u Žabare. Iste godine, meseca juna premešten po potrebi službe za Kladovo. Turski rat zatekao ga na položaju starešine pošte u Kličevcu, odakle je rešenjem Ministarstva Građevina stavljen na raspoloženje Vrhovnog komandanta i upućen u IV telegrafsko odeljenje III armije. Posle demobilizacije 1913. godine određen je za starešinu pošte u Resenu, gde ga je zatekao evropski rat. Pri odstupanju prešao sa porodicom albanske krševe i bio je na službi u pošti Vrhovne komande u Solunu. Godine 1918. od Vrhovne komande određen je za starešinu pošte u Resenu, gde je i do evakuacije bio. Marta 1921. godine premešten je za Veliku Planu, a već juna iste godine, pošto je potreba službe iziskivala, postavljen je za upravnika pošte u Kavadaru, gde se i danas na položaju upravnika nalazi. Svo vreme od dana postavljenja, gotovo bez prekida, do danas proveo je u službi u Južnim Krajevima.
... markirana kuća nalazi se u Kolarčevoj br. 1, a ne Makedonskoj .. dakle, to su dve različite kuće, prizemljuša na uglu je u Makedonskoj, a spratna takođe na uglu, ali već u Makedonskoj ...
Иако је сабајле стигао из Суботице, Касина је у праву: кућица са К је друга у Коларчевој, прва се сакрила иза ње. Она носи бр. 3.
1895
То би било тако по старој нумерацији, док би по данашњој било овако како је обележио Гавра. Тек да не буде забуне.
... nije poenta u kućnim brojevima, već da Užički konzulat i zgrada označena sa K , nisu jedna te ista kuća ... da ponovim, Užički je prizemljuša koja se ne vidi na fotki M.Jovanovića s kraja XIX veka, a ovo što je Gavra obeležio sa K, je komšinica na sprat, dakle potpuno druga i nezavisna kuća, tada svakako u Kolarčevoj ...
Sasvim jasno, sve sam ja to razumeo. Ovo što sam napisao je bilo čisto da ne zbunjujemo ljude.
Лепа вест! Само, сумњам да ће то на диск ићи тако брзо, свашта они у "Кинотеци" таје.
Мени је баш нејасан разлог таквог поступања. За неке од филмова многи би сигурно издвојили, рецимо, 500 динара да их имају на DVDју.
Ја први.
Најзад, умножавањем на чврсте и непропадљиве медије, филмови се спашавају од уништења за неке будуће генерације.
[/quote]
Sasvim tako. Ja ih jedanput pitao (doduše ne Zelenovića ili nekog glavnog, već nekog reponju) kako bih mogao da dođem do kopije nekog filma (i da za to platim, naravno) ili zašto ne izdaju "Vožda Karađorđa" na DVD-u a on me je pogledao kao da sam mu tražio da mi da "Mona Lizu" da nosim kući.
Ovi ga sa'raniše deset godina ranije...P.S. Mislim da ovaj Excelsior sigurno nije bio.
Crew of H[is] M[ajesty] S[hip] Queen Elizabeth
Посада брода Његовог Величанства „Queen Elizabeth“
Ako su se promašili kralja Aleksandra, da promaše i svoju kraljicu baš bi bilo previše. Elizabeta I (1533 - 1603), kraljica Engleske i Irske, bila je izuzetno popularna u narodu.
Krstarica Queen Elizabeth je porinuta 1912. godine a brisana iz flotne liste 1948. godine. Međuratne godine provela je kao zapovedni brod Atlantske flote do 1924, a kao zapovedni brod Mediteranske flote od 1924 godine nadalje. Drugi svetski rat provela je većinom na Mediteranu, gde i potopljena u luci u Aleksandriji od strane italijanskih diverzanata 1941. godine. Popravljena je u luci Norfolk, Virdžinija, SAD i prebačena 1944. godine na Pacifik gdje je i završila karijeru.
Na slici desno Volt Dizni.
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Ovi ga sa'raniše deset godina ranije...P.S. Mislim da ovaj Excelsior sigurno nije bio.
Crew of H[is] M[ajesty] S[hip] Queen Elizabeth
Посада брода Његовог Величанства „Queen Elizabeth“
Ako su se promašili kralja Aleksandra, da promaše i svoju kraljicu baš bi bilo previše. Elizabeta I (1533 - 1603), kraljica Engleske i Irske, bila je izuzetno popularna u narodu.
Krstarica Queen Elizabeth je porinuta 1912. godine a brisana iz flotne liste 1948. godine. Međuratne godine provela je kao zapovedni brod Atlantske flote do 1924, a kao zapovedni brod Mediteranske flote od 1924 godine nadalje. Drugi svetski rat provela je većinom na Mediteranu, gde i potopljena u luci u Aleksandriji od strane italijanskih diverzanata 1941. godine. Popravljena je u luci Norfolk, Virdžinija, SAD i prebačena 1944. godine na Pacifik gdje je i završila karijeru.
Na slici desno Volt Dizni.
Bojim se da na sahrani kralja Aleksandra 1934. godine nisu bili mornari sa krstarice na gornjoj slici nego sa nekog britanskog riječnog ratnog broda na Dunavu. Možda je u pitanju neki dunavski monitor koji se zvao isto "Queen Elizabeth".
Negdje sam pročitao da su engleski ratni brodovi tih godina plovili Dunavom sve do Budimpešte da bi demonstrirali silu i moć svoje imperije koja je vladala svim morima svijeta pa i našim Dunavom.
Slika na kojoj je Walt Disney je snimljeno na poznatom putničkom brodu "Queen Elizabeth".....
Проте Матеје – Јеремија
„Ponekad svirate pred publikom koja je previše sofisticirana, a neke druge su, opet, previše entuzijastične. Kod srpske publike, to je u savršenom balansu”, kaže Mobi.
Особље поште Кавадар, поред поштанског аутомобила, око 1935. године.
Фотографију ми је поклонила колегиница Радмила Миленковић. То је ова девојчица која седи на блатобрану аутомобила, лево. Изнад ње је њена мајка, а са десне стране, поред врата аутомобила, стоји њен отац Сава Миленковић, управник поште (препознаје се по службеним поштанским брковима).
Сава је по потреби службе, услед недостатка стручног поштанског кадра у јужним крајевима, распоређен у Кавадар. Породица је по капитулацији, 1941. године, једно време провела у прихватном логору за избеглице у Грчкој, а затим се некако вратила у Kавадар, где су установили да су им добре комшије потпуно опљачкале све из куће. Без игде ичега, некако су дошли до Београда, те им је поштанска управа обезбедила смештај и запослење за Саву у великоплањанској пошти. Ту су остали до краја живота. Потомака нема, јер се тетка Рада никада није удавала. Остале су само слике, и сећање колега на њих...
Биографија Саве Миленковића из „ПТТ алманаха“, Београд 1935.
SAVA MILENKOVIĆ.
Viši p.t. kontrolor i upravnik pošte Kavadar. Rođen je 1889. u Požarevcu. Zapojen telegrafskom azbukom od pokojnog Mike Andrejevića, bivšeg poštara, po svršetku šest razreda gimnazije, stupio je 1908/1909. godine u P.t. školu u Beogradu. Po svršetku P.t. škole, meseca januara 1910. godine postavljen za privr. poštara u Žabare. Iste godine, meseca juna premešten po potrebi službe za Kladovo. Turski rat zatekao ga na položaju starešine pošte u Kličevcu, odakle je rešenjem Ministarstva Građevina stavljen na raspoloženje Vrhovnog komandanta i upućen u IV telegrafsko odeljenje III armije. Posle demobilizacije 1913. godine određen je za starešinu pošte u Resenu, gde ga je zatekao evropski rat. Pri odstupanju prešao sa porodicom albanske krševe i bio je na službi u pošti Vrhovne komande u Solunu. Godine 1918. od Vrhovne komande određen je za starešinu pošte u Resenu, gde je i do evakuacije bio. Marta 1921. godine premešten je za Veliku Planu, a već juna iste godine, pošto je potreba službe iziskivala, postavljen je za upravnika pošte u Kavadaru, gde se i danas na položaju upravnika nalazi. Svo vreme od dana postavljenja, gotovo bez prekida, do danas proveo je u službi u Južnim Krajevima.