U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
Недуго пре несреће парна машина на броду „Ниш“ замењена је знатно лакшим дизел мотором. То је значајно смањило терет на дну брода на коме је било више путника него што је предвиђено, па је ветар могао лакше да га обори на страну. Смисленост ове приче потврђује чињеница да је на броду „Ковин“, поринутом још давне 1922. године, приликом замене парног котла лакшим дизел мотором постављен стабилизатор како би брод био стабилнији и сигурнији. О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)
Скоро па да сам 100 посто сигуран да је некадашњи "Ниш" данашњи "Ковин". Већ сам кренуо да тражим исечке из Политикиног додатка недељом Магазин од пре неколико година у којем је била репортажа о "Ковину" и поменутом детаљу његове (мрачне) прошлости, али видех да ме Падобранац претекао.
А што се тиче прича, има и једна... сад, да л' гора или боља, процените сами.
Један официр, мајор, је са женом и дететом кренуо за Земун. У тренутку када се брод нагнуо и вода почела да продире у унутрашњост, мајор је схватио да ће брод потонути, зграбио је дете и некако се провукао кроз прозор и запливао ка обали. Једном руком је "веслао", а испод друге је држао дете. Тек када је стигао до обале видео је да је у гужви зграбио туђе дете. Његово дете и жена се нису спасли.
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
U kući „Borba” postoji arhiva gde se čuvaju i svi primerci „Novosti”. Slobodno idi tamo i traži, ali bi bilo jako dobro da znaš datum izlaženja. Oni će ti fotokopirati i dati šta te interesuje.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
Добро нам се ти јавио по први пут, а надам се не и последњи!
Што се старих бројева Вечерњих Новости тиче, њих можеш да нађеш у Народној библиотеци у Карађорђевом парку. Ту сам и ја нашао доста од онога што сам написао у претходним јављањима.
У току је сређивање дела обалоутврде на Земунском кеју. Ако је веровати надлежним Земун би поново требало да постане пристаниште за бродове дуже од 30м. Пошто је тренутно низак водостај сликао сам један од стубова који су служили за прелаз путника са бродова на обалу. Некада је између обале и ових стубова постојао метални мост, али га одавно нема, сад га можете видети на старим разгледницама. До данас су се сачувала три оваква стуба, овај је у нај бољем стању:
мада, као што се може видети и он је оштећен. Пошто сам први пут могао да приђем овако близу стубу са речне стране, на врху у бетону се може видети и уписана година:
сликано је телефоном па није неки квалитет, али се надам да се може назрети да пише 1933.
Пошто су ови стубови постојали и пре 1933. мислим да је те године направљен само овај бетонски додатак. Када се погледа ова слика:
Недуго пре несреће парна машина на броду „Ниш“ замењена је знатно лакшим дизел мотором. То је значајно смањило терет на дну брода на коме је било више путника него што је предвиђено, па је ветар могао лакше да га обори на страну. Смисленост ове приче потврђује чињеница да је на броду „Ковин“, поринутом још давне 1922. године, приликом замене парног котла лакшим дизел мотором постављен стабилизатор како би брод био стабилнији и сигурнији. О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)
Скоро па да сам 100 посто сигуран да је некадашњи "Ниш" данашњи "Ковин". Већ сам кренуо да тражим исечке из Политикиног додатка недељом Магазин од пре неколико година у којем је била репортажа о "Ковину" и поменутом детаљу његове (мрачне) прошлости, али видех да ме Падобранац претекао.
А што се тиче прича, има и једна... сад, да л' гора или боља, процените сами.
Један официр, мајор, је са женом и дететом кренуо за Земун. У тренутку када се брод нагнуо и вода почела да продире у унутрашњост, мајор је схватио да ће брод потонути, зграбио је дете и некако се провукао кроз прозор и запливао ка обали. Једном руком је "веслао", а испод друге је држао дете. Тек када је стигао до обале видео је да је у гужви зграбио туђе дете. Његово дете и жена се нису спасли.
Такав је живот!
Ана Бајзерт, радница текстилне фабрике „Сутјеска“, уопште није знала да плива али се ипак се неким чудом докопала обале.
Њена дванаестогодишња кћерка није успела да се спасе.
А ово са професорком математике је баш добро. Пошто је лађица потонула у септембру, вероватно да му је у августу прогледала кроз прсте .
Dorcolac][quote=Изногуд][quote=padobranac][quote=Dorcolac је написао/ла:
А ово са професорком математике је баш добро. Пошто је лађица потонула у септембру, вероватно да му је у августу прогледала кроз прсте .
Кажу да се професорка звала Емилија Катић и да је тог ученика оборила на поправном, тј. да је због ње понављао разред... е сад дал је он знао кога је спашавао, то је за дискусију....
Zemun? Slikan sa starog železničkog nasipa?
Тако некако, са леве стране се види Харишова капела па затим Миленијумска кула и торњеви цркава, у крупном плану је залеђе улице Тошин бунар
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
На улазној капији у Електродистрибуцију на кеју, што је уствари зграда старе електричне централе, још се могу видети остаци старих шина:
Претпостављам да се ради о колосеку за вагоне са угљем који је допреман са бродова. Ако грешим исправите ме...
О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)
Скоро па да сам 100 посто сигуран да је некадашњи "Ниш" данашњи "Ковин". Већ сам кренуо да тражим исечке из Политикиног додатка недељом Магазин од пре неколико година у којем је била репортажа о "Ковину" и поменутом детаљу његове (мрачне) прошлости, али видех да ме Падобранац претекао.
А што се тиче прича, има и једна... сад, да л' гора или боља, процените сами.
Један официр, мајор, је са женом и дететом кренуо за Земун. У тренутку када се брод нагнуо и вода почела да продире у унутрашњост, мајор је схватио да ће брод потонути, зграбио је дете и некако се провукао кроз прозор и запливао ка обали. Једном руком је "веслао", а испод друге је држао дете. Тек када је стигао до обале видео је да је у гужви зграбио туђе дете. Његово дете и жена се нису спасли.
Такав је живот!
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Na Dunavu je potopljen brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. 29. jula 1914. železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”.
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
U kući „Borba” postoji arhiva gde se čuvaju i svi primerci „Novosti”. Slobodno idi tamo i traži, ali bi bilo jako dobro da znaš datum izlaženja. Oni će ti fotokopirati i dati šta te interesuje.
Javljam se prvi put. Ovo o potonulim brodovima me ponukalo da dodam samo jedan naziv: "Kasija Miletić". Izgrađen u Budimpešti, mislim da je ušao u sastav naše putnčke flotile posle I sv. rata kao ratna odšteta. Potonuo aprila 1945. na Savi (negde oko 120. km) nakon što je u noći naleteo na minu. Veliki broj ranjenika (koje je prevozio sa fronta) se podavio. Moji deda i ujak su nestali u ovoj nesreći. Bio je jedan zajednički grob na Novom Groblju sa izvesnim brojem poznatih i nepoznatih stradalnika. O ovom brodu i njegovoj nesreći pisale su "Večernje Novosti" negde 1967. ili 1968. u nekoliko nastavaka (nikako pre 1966. niti posle 1968). Ako neko može da mi pomogne da dođem do kopija stranica ovih tekstova iz "Večernjih Novosti" bio bih zahvalan.
Добро нам се ти јавио по први пут, а надам се не и последњи!
Што се старих бројева Вечерњих Новости тиче, њих можеш да нађеш у Народној библиотеци у Карађорђевом парку. Ту сам и ја нашао доста од онога што сам написао у претходним јављањима.
мада, као што се може видети и он је оштећен. Пошто сам први пут могао да приђем овако близу стубу са речне стране, на врху у бетону се може видети и уписана година:
сликано је телефоном па није неки квалитет, али се надам да се може назрети да пише 1933.
Пошто су ови стубови постојали и пре 1933. мислим да је те године направљен само овај бетонски додатак. Када се погледа ова слика:
Види се да тог наставка није било.
О судбини бродa „Ниш“, постоје различите верзије. По једнима, офарбан у црно, са пловцима на бочним странама и под другим именом, „Ниш“ и данас плови од новосадског „Штранда“ до Сремске Каменице. По другој верзији после репарације „Ниш“ је добио ново име „Сента и до 1956. године је саобраћао на редовној линији Смедерево-Ковин, а скончао је почетком седамдесетих година прошлог века када је исечен у панчевачком „Бродоремонту“.
Колико је мени познато Ниш је преименован у Ковин, Изногуд је поставио његове свеже фотке. Само да додам су му је током ремонта са обе стране трупа додата посебна проширења ради веће попречне стабилности. Ако неко баш жели може да се провоза бродом, јер редовно вози туристе у обилазак Савом и Дунавом.
Што се тиче само несреће, интересантна је прича о професорки математике из Земунске гимназије коју је из реке спасао њен ученик којег је оборила на поправни... тако ја жени редовно говорим да пази какве оцене даје, ова данашња младеж није великодушна ко она некад :)
Скоро па да сам 100 посто сигуран да је некадашњи "Ниш" данашњи "Ковин". Већ сам кренуо да тражим исечке из Политикиног додатка недељом Магазин од пре неколико година у којем је била репортажа о "Ковину" и поменутом детаљу његове (мрачне) прошлости, али видех да ме Падобранац претекао.
А што се тиче прича, има и једна... сад, да л' гора или боља, процените сами.
Један официр, мајор, је са женом и дететом кренуо за Земун. У тренутку када се брод нагнуо и вода почела да продире у унутрашњост, мајор је схватио да ће брод потонути, зграбио је дете и некако се провукао кроз прозор и запливао ка обали. Једном руком је "веслао", а испод друге је држао дете. Тек када је стигао до обале видео је да је у гужви зграбио туђе дете. Његово дете и жена се нису спасли.
Такав је живот!
Ана Бајзерт, радница текстилне фабрике „Сутјеска“, уопште није знала да плива али се ипак се неким чудом докопала обале.
А ово са професорком математике је баш добро. Пошто је лађица потонула у септембру, вероватно да му је у августу прогледала кроз прстеЊена дванаестогодишња кћерка није успела да се спасе.
Кажу да се професорка звала Емилија Катић и да је тог ученика оборила на поправном, тј. да је због ње понављао разред... е сад дал је он знао кога је спашавао, то је за дискусију....
MENU - John Phillips - 1946 (LIFE)