Отац ми је причао да су Амери за време рата, као знак пријатељства и савезништва са СССР, доста руских песама преточили у џез варијанту, а да су после рата те ствари биле веома популарне по Београду и право освежење у поређењу са обавезним музичким саставом - Каћуша, Каљинка, Казачок... Истина, није помињао варијанту да је то можда била тиха побуна против наметнутог српа и чекића.
Зна ли се нешто више о томе? Докле се то слушало?
Taчно је. Чак су и највећи музичари (између осталих и један Дјук Елингтон) правили посебне концерте чији је приход ишао у корист совјетских рањеника. А што се тиче обраде песама, једна од познатијих била је (опет Милерова) "The Song Of The Volga Boatmen" која је у ствари "Эй, ухнем!".
Све ово се изводило отприлике до краја рата, а после је Гудмен понекад "Mission..." уврштавао у репертоар јер је аранжман (урађен од стране Мел Пауела) био музички изузетно интересантно и интелигентно одрађен.
Како год било, ипак су ово били изнимци од свеопште swing craze која је, на неки начин, умрла и са престанком рата.
Од тог доба светови џез и забавно-популарне музике почели су све више да се разилазе.
Taчно је. Чак су и највећи музичари (између осталих и један Дјук Елингтон) правили посебне концерте чији је приход ишао у корист совјетских рањеника. А што се тиче обраде песама, једна од познатијих била је (опет Милерова) "The Song Of The Volga Boatmen" која је у ствари "Эй, ухнем!".
Све ово се изводило отприлике до краја рата, а после је Гудмен понекад "Mission..." уврштавао у репертоар јер је аранжман (урађен од стране Мел Пауела) био музички изузетно интересантно и интелигентно одрађен.
Како год било, ипак су ово били изнимци од свеопште swing craze која је, на неки начин, умрла и са престанком рата.
Од тог доба светови џез и забавно-популарне музике почели су све више да се разилазе.
Захваљујем на одговору, али, мене више занима како ствари стоје са београдском музичком сценом и публиком?
Poštovani forumaši, zahvaljujući našem prijatelju Milošu Jurišiću, po prvi put od kada je istorije ovog foruma, možemo da vidimo kako je izgledala jedna, za istoriju srpske arhitekture veoma važna zgrada, koju je projektovao znameniti ruski arhitekta Viktor Lukomski.
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно..., мислим одеш у пензију.
Пошто мене не интересује Несторовић на Славији, је л' могу ја одмах у пемзију?
Не би могло: мораш још да средиш ваздухопловство, па тек онда... Јер, естете увек могу у пемзију, али шљакатори не...
Захваљујем на одговору, али, мене више занима како ствари стоје са београдском музичком сценом и публиком?
Овде су ствари, под идеолошким притисцима, али и благодарећи извесној незаинтересованости домаћих музичара, почеле брзо и успешно да се стрмоглављују и од изузетних оркестра који су (о чуда ли) ницали одмах 1945., врло брзо се дошло до терора про-совјетски орјентисане музике који је био, природно јак све до 1948. а после смо углавном "сами" нешто брљуцкали, све до краја педесетих. Мада, морам да признам да би снимци са почетка педесетих који би дали што би дали најнепосреднију слику онога што се тада свирало, скоро да и не постоје. Постоје, пак, забелешке великих оркесатра са краја четрдесетих на журкама у "Лазарцу" и оркестра Радио Београда Другог програма. Све се ту редом свирају поскидани аранжмани из Америке. Руских или проруских обрада нисам нешто чуо, али за веровати је да су постојале.
Ево, само за све учеснике форума овако је звучала једна игранка у Лазаревићевој, 1947.:
Pionirski park 1964.
- ....pa oni misle, da ako sam star, da sam i lud! Jok, razumem ja da mi se oni smeju u brk! Ova današnja omladina!... Najpre je ona počela recitirati...kao nešto...zeleno, zeleno...volem te zeleno!....pa su se onda kao po komandi počeli cerekati i smejati... nikako da stanu... a onda prođe neki dečak, pa nas je morao i uslikati....čak se i on smejao k'o lud!.....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Отац ми је причао да су Амери за време рата, као знак пријатељства и савезништва са СССР, доста руских песама преточили у џез варијанту, а да су после рата те ствари биле веома популарне по Београду и право освежење у поређењу са обавезним музичким саставом - Каћуша, Каљинка, Казачок... Истина, није помињао варијанту да је то можда била тиха побуна против наметнутог српа и чекића.
Зна ли се нешто више о томе? Докле се то слушало?
Taчно је. Чак су и највећи музичари (између осталих и један Дјук Елингтон) правили посебне концерте чији је приход ишао у корист совјетских рањеника. А што се тиче обраде песама, једна од познатијих била је (опет Милерова) "The Song Of The Volga Boatmen" која је у ствари "Эй, ухнем!".
Ево је: http://www.youtube.com/watch?v=LJRts1kwzKc
Гудмен је, опет, имао "Mission To Moscow":
http://www.youtube.com/watch?v=WuFvsyAApog
Све ово се изводило отприлике до краја рата, а после је Гудмен понекад "Mission..." уврштавао у репертоар јер је аранжман (урађен од стране Мел Пауела) био музички изузетно интересантно и интелигентно одрађен.
Како год било, ипак су ово били изнимци од свеопште swing craze која је, на неки начин, умрла и са престанком рата.
Од тог доба светови џез и забавно-популарне музике почели су све више да се разилазе.
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно...
Па нисам ја још за умирање - живот ионако почиње у четрдесетој!
Грешиш: живот почиње у 60-тој!
Taчно је. Чак су и највећи музичари (између осталих и један Дјук Елингтон) правили посебне концерте чији је приход ишао у корист совјетских рањеника. А што се тиче обраде песама, једна од познатијих била је (опет Милерова) "The Song Of The Volga Boatmen" која је у ствари "Эй, ухнем!".
Ево је: http://www.youtube.com/watch?v=LJRts1kwzKc
Гудмен је, опет, имао "Mission To Moscow":
http://www.youtube.com/watch?v=WuFvsyAApog
Све ово се изводило отприлике до краја рата, а после је Гудмен понекад "Mission..." уврштавао у репертоар јер је аранжман (урађен од стране Мел Пауела) био музички изузетно интересантно и интелигентно одрађен.
Како год било, ипак су ово били изнимци од свеопште swing craze која је, на неки начин, умрла и са престанком рата.
Од тог доба светови џез и забавно-популарне музике почели су све више да се разилазе.
Захваљујем на одговору, али, мене више занима како ствари стоје са београдском музичком сценом и публиком?
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно...
Пошто мене не интересује Несторовић на Славији, је л' могу ја одмах у пемзију?
Не би могло: мораш још да средиш ваздухопловство, па тек онда... Јер, естете увек могу у пемзију, али шљакатори не...
Пошто мене не интересује Несторовић на Славији, је л' могу ја одмах у пемзију?
Не би могло: мораш још да средиш ваздухопловство, па тек онда... Јер, естете увек могу у пемзију, али шљакатори не...
За ваздухопловство ти не бери бриге! Већ је тако сређено и оправљено да нема куд више...
Захваљујем на одговору, али, мене више занима како ствари стоје са београдском музичком сценом и публиком?
Овде су ствари, под идеолошким притисцима, али и благодарећи извесној незаинтересованости домаћих музичара, почеле брзо и успешно да се стрмоглављују и од изузетних оркестра који су (о чуда ли) ницали одмах 1945., врло брзо се дошло до терора про-совјетски орјентисане музике који је био, природно јак све до 1948. а после смо углавном "сами" нешто брљуцкали, све до краја педесетих. Мада, морам да признам да би снимци са почетка педесетих који би дали што би дали најнепосреднију слику онога што се тада свирало, скоро да и не постоје. Постоје, пак, забелешке великих оркесатра са краја четрдесетих на журкама у "Лазарцу" и оркестра Радио Београда Другог програма. Све се ту редом свирају поскидани аранжмани из Америке. Руских или проруских обрада нисам нешто чуо, али за веровати је да су постојале.
Ево, само за све учеснике форума овако је звучала једна игранка у Лазаревићевој, 1947.:
http://www.esnips.com/doc/f37488ec-159a-450c-be59-8c3c221dc5f9/Orkestar-Duska...
Песма је чувени шлагер Ирвина Берлина: "They Say That Falling In Love Is Wonderful"
Тврди се да је снимак са самог почетка педесетих:
http://www.esnips.com/doc/831f0e28-71cf-4628-acc8-8857b105fc82/Orkestar-Radio...
Мара Поповић/Јанковић која овде пева била је доцније члан Квартета Предрага Ивановића.
Иста песма у извођењу Хари Џејмса:
http://www.youtube.com/watch?v=R01JZm9A15U
BAJLONI
Pionirski park 1964.
- ....pa oni misle, da ako sam star, da sam i lud! Jok, razumem ja da mi se oni smeju u brk! Ova današnja omladina!... Najpre je ona počela recitirati...kao nešto...zeleno, zeleno...volem te zeleno!....pa su se onda kao po komandi počeli cerekati i smejati... nikako da stanu... a onda prođe neki dečak, pa nas je morao i uslikati....čak se i on smejao k'o lud!.....