непосредно после Другог светског рата било је лако навијати за кошаркаше и кошаркашице Црвене звезде, јер су за првих 10 сезона (1946–1955) заједно освојили 17 титула. Мали Калемегдан је тада био у моди, преко дана се ту долазило на мечеве и тренинге, а увече свраћало на „Звездане ноћи” које су још 1946, врло смело, доносиле дух Запада. Док се на неким другим местима играло козарачко коло, на тим игранкама, а и на полувремену Звездиних утакмица, могао је да се чује џез. И то првокласни џез. И то пре Информбироа…
Хвала Владо! Један од оних који су ту наступали, прочитах својевремено негде, био је и Војкан Ђоновић.
Уједно (и такође занимљиво) - џез у прво време (док се снаге нису "прегруписале") није био проскрибован као музика са тог трулог запада, већ увелико емитовао све негде до 1947. са програма радија.
Бубиша Симић је чак изнео податак да је први филм који је емитован у Београду приказиван је у биоскопу који се налазио у "Занатском дому". Њега су донели Руси, а био је то "Серенада у долини сунца" са познатим оркестром Глена Милера.
Samo danas na našem forumu - sutra već svuda na mreži, gde god da zamislite!
Poštovani forumaši, zahvaljujući našem prijatelju Milošu Jurišiću, po prvi put od kada je istorije ovog foruma, možemo da vidimo kako je izgledala jedna, za istoriju srpske arhitekture veoma važna zgrada, koju je projektovao znameniti ruski arhitekta Viktor Lukomski.
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно..., мислим одеш у пензију.
Poštovani forumaši, zahvaljujući našem prijatelju Milošu Jurišiću, po prvi put od kada je istorije ovog foruma, možemo da vidimo kako je izgledala jedna, za istoriju srpske arhitekture veoma važna zgrada, koju je projektovao znameniti ruski arhitekta Viktor Lukomski.
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно..., мислим одеш у пензију.
Пошто мене не интересује Несторовић на Славији, је л' могу ја одмах у пемзију?
непосредно после Другог светског рата било је лако навијати за кошаркаше и кошаркашице Црвене звезде, јер су за првих 10 сезона (1946–1955) заједно освојили 17 титула. Мали Калемегдан је тада био у моди, преко дана се ту долазило на мечеве и тренинге, а увече свраћало на „Звездане ноћи” које су још 1946, врло смело, доносиле дух Запада. Док се на неким другим местима играло козарачко коло, на тим игранкама, а и на полувремену Звездиних утакмица, могао је да се чује џез. И то првокласни џез. И то пре Информбироа…
Хвала Владо! Један од оних који су ту наступали, прочитах својевремено негде, био је и Војкан Ђоновић.
Уједно (и такође занимљиво) - џез у прво време (док се снаге нису "прегруписале") није био проскрибован као музика са тог трулог запада, већ увелико емитовао све негде до 1947. са програма радија.
Бубиша Симић је чак изнео податак да је први филм који је емитован у Београду приказиван је у биоскопу који се налазио у "Занатском дому". Њега су донели Руси, а био је то "Серенада у долини сунца" са познатим оркестром Глена Милера.
Отац ми је причао да су Амери за време рата, као знак пријатељства и савезништва са СССР, доста руских песама преточили у џез варијанту, а да су после рата те ствари биле веома популарне по Београду и право освежење у поређењу са обавезним музичким саставом - Каћуша, Каљинка, Казачок... Истина, није помињао варијанту да је то можда била тиха побуна против наметнутог српа и чекића.
Ul. Dusana Silnog ? gradjank
T na proputovanju , verovatno Indija! Prvi desno, eventualno, prof. dr Radivoje Berovic, hematolog ovdanji!? gradjank
Opet mz u zlatnoj valuti. Hvala, sjajno! gradjank
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andricu-nudjeno-da-bude-predsednik-Zvezde.sr.html
Хвала Владо! Један од оних који су ту наступали, прочитах својевремено негде, био је и Војкан Ђоновић.
Уједно (и такође занимљиво) - џез у прво време (док се снаге нису "прегруписале") није био проскрибован као музика са тог трулог запада, већ увелико емитовао све негде до 1947. са програма радија.
Бубиша Симић је чак изнео податак да је први филм који је емитован у Београду приказиван је у биоскопу који се налазио у "Занатском дому". Њега су донели Руси, а био је то "Серенада у долини сунца" са познатим оркестром Глена Милера.
Ul. Dusana Silnog ? gradjank
Јесте, између Змај Јовине и Добрачине.
Velika premijera!!!
Senzacionalno!
Po prvi put viđeno!
Sve pretpostavke pokazale su se ispravnim!
Samo danas na našem forumu - sutra već svuda na mreži, gde god da zamislite!
Poštovani forumaši, zahvaljujući našem prijatelju Milošu Jurišiću, po prvi put od kada je istorije ovog foruma, možemo da vidimo kako je izgledala jedna, za istoriju srpske arhitekture veoma važna zgrada, koju je projektovao znameniti ruski arhitekta Viktor Lukomski.
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно...
Па нисам ја још за умирање - живот ионако почиње у четрдесетој!
Е, стварно си заслужио да је видиш, колико си то желео...
Још само да се појави Несторовоћева на Славији, па да мирно...
Пошто мене не интересује Несторовић на Славији, је л' могу ја одмах у пемзију?
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Andricu-nudjeno-da-bude-predsednik-Zvezde.sr.html
Хвала Владо! Један од оних који су ту наступали, прочитах својевремено негде, био је и Војкан Ђоновић.
Уједно (и такође занимљиво) - џез у прво време (док се снаге нису "прегруписале") није био проскрибован као музика са тог трулог запада, већ увелико емитовао све негде до 1947. са програма радија.
Бубиша Симић је чак изнео податак да је први филм који је емитован у Београду приказиван је у биоскопу који се налазио у "Занатском дому". Њега су донели Руси, а био је то "Серенада у долини сунца" са познатим оркестром Глена Милера.
Отац ми је причао да су Амери за време рата, као знак пријатељства и савезништва са СССР, доста руских песама преточили у џез варијанту, а да су после рата те ствари биле веома популарне по Београду и право освежење у поређењу са обавезним музичким саставом - Каћуша, Каљинка, Казачок... Истина, није помињао варијанту да је то можда била тиха побуна против наметнутог српа и чекића.
Зна ли се нешто више о томе? Докле се то слушало?