Хипотекарна банка по изградњи новог дела. Разлика у фарби (десно) је очигледна и на црно-белој фотографији:
Једно од најзначајнијих уклапања у постојећи контекст - доградњу је, наиме, пројектовао други архитекта! Фасцинантно поштовање затеченог.
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Ето примера да најјефтиније и најпрактичније решење може да буде и естетски задовољавајуће. Данас је, нажалост, најјефтиније постало скоро џаба. : (
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Тих година се изграђено подручје града јако споро ширило јер се град популационо смањио одласком Турака. Док не добијемо бољу карту немамо разлога да сумњамо у Шкаламеру.
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Da, ovo na slici je pravi belgijanac. Sećam se kad su stigli imali su samo prednja i srednja vrata. Kad uđeš na prednja, kupiš kartu od vozača i posle ideš i sedneš gde hoćeš. Izlaz na srednja vrata. Naravno, to kod nas nije funkcionisalo pa su na svim kojima naknadno ugradili i zadnja vrata."
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Тих година се изграђено подручје града јако споро ширило јер се град популационо смањио одласком Турака. Док не добијемо бољу карту немамо разлога да сумњамо у Шкаламеру.
Није баш тако. По одласку Турака, у Београду је било 14.760 становника 1863, 27.605 1874. и 35.483 1884. године. Дакле практично се становништво удвостручило, па и преко тога. Затим, Београд се доста брзо жирио тих деценија: за 30-40 година стигао је од вароши у шанцу са неповезаним селима Палилулом и Савамалом до вароши која се протеже на повећем подручју, до данашњих Мостара, Славије и Вука.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...
Једно од најзначајнијих уклапања у постојећи контекст - доградњу је, наиме, пројектовао други архитекта! Фасцинантно поштовање затеченог.
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Ето примера да најјефтиније и најпрактичније решење може да буде и естетски задовољавајуће. Данас је, нажалост, најјефтиније постало скоро џаба. : (
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Тих година се изграђено подручје града јако споро ширило јер се град популационо смањио одласком Турака. Док не добијемо бољу карту немамо разлога да сумњамо у Шкаламеру.
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=71615891#post71615891
I jedan komentar sa Beobuild-a:
"Re: Tramvaji
Da, ovo na slici je pravi belgijanac. Sećam se kad su stigli imali su samo prednja i srednja vrata. Kad uđeš na prednja, kupiš kartu od vozača i posle ideš i sedneš gde hoćeš. Izlaz na srednja vrata. Naravno, to kod nas nije funkcionisalo pa su na svim kojima naknadno ugradili i zadnja vrata."
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Тих година се изграђено подручје града јако споро ширило јер се град популационо смањио одласком Турака. Док не добијемо бољу карту немамо разлога да сумњамо у Шкаламеру.
Није баш тако. По одласку Турака, у Београду је било 14.760 становника 1863, 27.605 1874. и 35.483 1884. године. Дакле практично се становништво удвостручило, па и преко тога. Затим, Београд се доста брзо жирио тих деценија: за 30-40 година стигао је од вароши у шанцу са неповезаним селима Палилулом и Савамалом до вароши која се протеже на повећем подручју, до данашњих Мостара, Славије и Вука.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...