Stota Ljubav, Atelje 212, Beograd, 3. februar 1968. god. sleva nadesno Marija Crnobori, Jovan Milićević, Mira Stupica, Bora Todorović, Milo Miranović, Bata Stojković, Milan Žmukić
Nema je u Katalogu knjiga na jezicima jugoslovenskih naroda 1519-1867.
Nisam neki stručnjak za ovo, ali ja bih pre rekao da je ovo na bugarskom.
Jeste na blgarskom, vidi se ime autora Penčo Radov Karlovac (iz Karlova). Štampana u Beogradu za braću Bugare.
Knjiga je donešena iz Vranja...Jedan od donatora za štampanje tog izdanja je i moj daleki predak,a ima i čitav spisak
po gradovima iz Srbije koji su plaćali ...Ne radi se o Bugarima.
Jedno je sigurno, u to vreme u Vranju i okolnim krajevima je učešće Bugarskog pisma u službenosti bilo veoma zastupljeno.
Po pričama starih,postojala je mogućnost da sa kraja XIX veka Bugarsko pismo preuzme primat u tim krajevima.
Bio je veliki napor,Obrenovića da se stvari dovedu u red.
Neverovatno,ali mi o tome danas malo znamo,jer je ta priča gurnuta pod tepih.
Moj zaključak je da je knjiga naručena i štampana za Srpski živalj,ali je verovatno službeno pismo tada na tim prostorima bilo Bugarsko?
Јоцо, ово отвара велику причу којој није место овде. Покушаћу да будем кратак а јасан (али то ће у овом случају бити јасан као историчар, не као инжењер, а то није исто : )
Многи у Србији 1850-их и '60-их заносили ослобођењем и уједињењем свих хришћана (мада су највише циљали на хришћане Словене) у Османском царству, понајвише кнез Михаило. Наравно, у овдашњим пројекцијама владар те државе би био књаз Србије. Тако да ме не би чудило да има приложника за књигу и из Шапца или из Будима : ) Бугарска емиграција у Србији је то колико-толико подржавала али ми се чини да се за то никада нису много загрејали. Та слога је потрајала све до 1878. и Сан Стефана, када је Бугарска напречац постала велика а Србија остала мала. Што се тиче људи који су живели у тим крајевима, тј. Торлака и Шопа, како су их најчешће звали суседи, пре 1870-их (а и много касније) разлика између Србина и Бугарина је била као данас између дукљанских и српских Црногораца, тј. фактички никаква, само што једни мисле да су једно а други друго. Када је повучена граница 1878. многи су из Врања, Лесковца, Пирота отишли у Бугарску, а многи из Трна, Ћустендила, Драгомана у Србију. Но, све док прва генерација после 1878. није завршила школе и добила послове у државној служби разлика је била само у глави. А завођење закона и успостављање администрације је увек било напор, у овом случају још и најмање због "етничких" проблема. Укратко толико.
Иначе си у праву да се та тема код нас нажалост слабо начиње уместо да се аргументовано одговори Бугарима на њихове и даље постојеће мегаломанске аспирације (извини, Булвита, али тако је, код вас на половини карата и даље пише Бугарска Морава).
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...
То објашњава зашто је никада раније нисам видео.
Грчки храм - тешке речи! : ) Рекох ти ја да мали Ђокица овде није био тако лош, барем са ове раздаљине: личи на оно хистолошко одељење што је срушено 1944. А јел' има нека слика како је вила изгледала на почетку, да се подсетим?
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Види сад: мени кажеш да су сајтови непоуздани, а онда одмах користиш тај исти сајт као главни доказ против мене! Такви сте ви српски историчари.
И ја ништа нисам тврдио, већ само рекао "изгледа" и "можда", што све оставља отвореним.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...
То објашњава зашто је никада раније нисам видео.
Грчки храм - тешке речи! : ) Рекох ти ја да мали Ђокица овде није био тако лош, барем са ове раздаљине: личи на оно хистолошко одељење што је срушено 1944. А јел' има нека слика како је вила изгледала на почетку, да се подсетим?
Objavio ju je na naslovnoj strani svog časopisa i u "Arhitektonskim problemima" (crtež fasade). S pravom ju je smatrao jednim od svojih najvažnijih dela.
od 3:39 nadalje. Tu se vidi frontalna, glavna fasada koja više danas ne postoji. Arhitekta (ili ko god radio dogradnju) morao je da se dodvorava novokomponovanom investitoru i dodaje detalje timpanona iznad prozora koje ova vila nikada nije imala, a i fasada je pretrpela detaljnu prepravku. Kako rekoh, od prvobitne arhitekture nije ostao kamen na kamenu.
I nešto od originalnog enterijera - lep prvi stepenišni drveni stubac i obrada vrata potpuno u duhu primenjene arhitekture može se (pomalo) nazreti i u kadrovima na navedenom klipu - od 7:41 nadalje. Drveno stepenište i hol je ovde, u doba snimanja serije, još bio sačuvan i autentičan.
Vilu je kupila jedna poznata porodica koja je dosta zidala u tom kraju devedesetih godina.
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Види сад: мени кажеш да су сајтови непоуздани, а онда одмах користиш тај исти сајт као главни доказ против мене! Такви сте ви српски историчари.
И ја ништа нисам тврдио, већ само рекао "изгледа" и "можда", што све оставља отвореним.
... da pokušamo da zatvorimo bar neke dileme u vezi sa ratnom fotografijom kafane Velika Župa ...
... osim što smo nesumnjivo dokazali da se radi o Slaviji, mislim da ne postoji veliki razlog da sumnjamo da su Minići pogrešno napisali 1942. godina ...
... gosn. Dunda su, baš kao i mene, dosta zbunjivale stepenice (najverovatnije za WC) sa betonskom ogradom - to zaista nismo nigde tako dobro videli na Slaviji ... međutim, đavo mi po običaju nije dao mira ... ne vidimo ih baš dobro, ali se ipak dovoljno naziru i sve se savršeno uklapa - na Frančeskovoj fotki (verovatno iz knjige) ...
... a bogami betonska ograda proviruje i kod Jeremije ...
... kao što smo već konstatovali, za vreme rata Slavija je dobila svoju današnju formu trga, tako da se na prvim posleratnim snimcima ne vidi više ništa od ograde, a ni od Velike Župe ...
... ali evo i obećanog snimka iz aprila 1942. godine - isto društvo kao i kod Goldija, i još žive straćare između Velike Župe i Tri seljaka ...
... i za sam kraj, jedna na kojoj se ne vidi ništa ni pro ni contra, ali je meni jedna od najboljih sa Slavije (postovao Putnik) ...
Stota Ljubav, Atelje 212, Beograd, 3. februar 1968. god. sleva nadesno Marija Crnobori, Jovan Milićević, Mira Stupica, Bora Todorović, Milo Miranović, Bata Stojković, Milan Žmukić
Nisam neki stručnjak za ovo, ali ja bih pre rekao da je ovo na bugarskom.
Jeste na blgarskom, vidi se ime autora Penčo Radov Karlovac (iz Karlova). Štampana u Beogradu za braću Bugare.
Knjiga je donešena iz Vranja...Jedan od donatora za štampanje tog izdanja je i moj daleki predak,a ima i čitav spisak
po gradovima iz Srbije koji su plaćali ...Ne radi se o Bugarima.
Jedno je sigurno, u to vreme u Vranju i okolnim krajevima je učešće Bugarskog pisma u službenosti bilo veoma zastupljeno.
Po pričama starih,postojala je mogućnost da sa kraja XIX veka Bugarsko pismo preuzme primat u tim krajevima.
Bio je veliki napor,Obrenovića da se stvari dovedu u red.
Neverovatno,ali mi o tome danas malo znamo,jer je ta priča gurnuta pod tepih.
Moj zaključak je da je knjiga naručena i štampana za Srpski živalj,ali je verovatno službeno pismo tada na tim prostorima bilo Bugarsko?
Јоцо, ово отвара велику причу којој није место овде. Покушаћу да будем кратак а јасан (али то ће у овом случају бити јасан као историчар, не као инжењер, а то није исто : )
Многи у Србији 1850-их и '60-их заносили ослобођењем и уједињењем свих хришћана (мада су највише циљали на хришћане Словене) у Османском царству, понајвише кнез Михаило. Наравно, у овдашњим пројекцијама владар те државе би био књаз Србије. Тако да ме не би чудило да има приложника за књигу и из Шапца или из Будима : ) Бугарска емиграција у Србији је то колико-толико подржавала али ми се чини да се за то никада нису много загрејали. Та слога је потрајала све до 1878. и Сан Стефана, када је Бугарска напречац постала велика а Србија остала мала. Што се тиче људи који су живели у тим крајевима, тј. Торлака и Шопа, како су их најчешће звали суседи, пре 1870-их (а и много касније) разлика између Србина и Бугарина је била као данас између дукљанских и српских Црногораца, тј. фактички никаква, само што једни мисле да су једно а други друго. Када је повучена граница 1878. многи су из Врања, Лесковца, Пирота отишли у Бугарску, а многи из Трна, Ћустендила, Драгомана у Србију. Но, све док прва генерација после 1878. није завршила школе и добила послове у државној служби разлика је била само у глави. А завођење закона и успостављање администрације је увек било напор, у овом случају још и најмање због "етничких" проблема. Укратко толико.
Иначе си у праву да се та тема код нас нажалост слабо начиње уместо да се аргументовано одговори Бугарима на њихове и даље постојеће мегаломанске аспирације (извини, Булвита, али тако је, код вас на половини карата и даље пише Бугарска Морава).
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...
То објашњава зашто је никада раније нисам видео.
Грчки храм - тешке речи! : ) Рекох ти ја да мали Ђокица овде није био тако лош, барем са ове раздаљине: личи на оно хистолошко одељење што је срушено 1944. А јел' има нека слика како је вила изгледала на почетку, да се подсетим?
Које банке? Када? Где?
Ово је у Народној банци.
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Види сад: мени кажеш да су сајтови непоуздани, а онда одмах користиш тај исти сајт као главни доказ против мене! Такви сте ви српски историчари.
И ја ништа нисам тврдио, већ само рекао "изгледа" и "можда", што све оставља отвореним.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Нисам никада видео ову вилу! Да ме је јуче неко питао рекао бих му да ово није из Београда. Слабо сам био по том Дедињу, биће. А притом ово и није Дедиње већ Топчидерско брдо, но то је друга тема. Него, Миловане, ти кажеш "али је преправљена И са предње стране" а ја не видим шта је овде преправљано. Или је мали Ђокица био мало бољи овде.
Nažalost, sve što se vidi na ovoj slici je izmišljeno i dodato, pa i onaj grčki hram sa strane...
То објашњава зашто је никада раније нисам видео.
Грчки храм - тешке речи! : ) Рекох ти ја да мали Ђокица овде није био тако лош, барем са ове раздаљине: личи на оно хистолошко одељење што је срушено 1944. А јел' има нека слика како је вила изгледала на почетку, да се подсетим?
Objavio ju je na naslovnoj strani svog časopisa i u "Arhitektonskim problemima" (crtež fasade). S pravom ju je smatrao jednim od svojih najvažnijih dela.
Evo je ovde (malčice "ispran" kadar):
http://www.youtube.com/watch?v=7pYWyMtQ2b0
od 3:39 nadalje. Tu se vidi frontalna, glavna fasada koja više danas ne postoji. Arhitekta (ili ko god radio dogradnju) morao je da se dodvorava novokomponovanom investitoru i dodaje detalje timpanona iznad prozora koje ova vila nikada nije imala, a i fasada je pretrpela detaljnu prepravku. Kako rekoh, od prvobitne arhitekture nije ostao kamen na kamenu.
I nešto od originalnog enterijera - lep prvi stepenišni drveni stubac i obrada vrata potpuno u duhu primenjene arhitekture može se (pomalo) nazreti i u kadrovima na navedenom klipu - od 7:41 nadalje. Drveno stepenište i hol je ovde, u doba snimanja serije, još bio sačuvan i autentičan.
Vilu je kupila jedna poznata porodica koja je dosta zidala u tom kraju devedesetih godina.
Гостионицу Велика Жупа води неки Момчило Минић. На сајту породичног подрума Минић из Александровца стоји и ово: "Dvadesetih godina prošlog veka točionice i kafane porodice Minić pod imenom "Velika Župa" uspešno su radile u više gradova tadašnje kraljevine". Нема сумње да је то то. Изгледа да је г. Дундо у праву - можда је ово снимљено знатно пре рата...
То само у случају да даље пише "а тридесетих их је продао" или "које је затворио у току рата" иначе не видим шта те наводи на помисао да то што су му кафане успешно радиле двадесетих нису и тако наставиле и касније?
Прво, зато што наводе само 1920-те, што лако може да значи да нису 1930-те, 1940-те... Да је било и 1930-тих вероватно би то и писало.
Друго, после је ту била кафана Славија.
Треће, Дундо мисли на основу неких знакова да је слика предратна. Задовољан?
Наравно да нисам, то би ти први требао да знаш! : ) Историјске секције винарских сајтова нису најпоузданији извор. Лако би могло бити да су њима "двадесете" звучале баш моћно а нису ни сами били сигурни од када и до када је где шта радило. Уосталом на самом сајту http://www.vinskakucaminica.com/miniconama7756.html постоји слика која је потписана са "Велика Жупа 1942. Славија". Дундо је МИСЛИО, али је Касинен показао да су те чатрље преживеле 1941.
Види сад: мени кажеш да су сајтови непоуздани, а онда одмах користиш тај исти сајт као главни доказ против мене! Такви сте ви српски историчари.
И ја ништа нисам тврдио, већ само рекао "изгледа" и "можда", што све оставља отвореним.
... da pokušamo da zatvorimo bar neke dileme u vezi sa ratnom fotografijom kafane Velika Župa ...
... osim što smo nesumnjivo dokazali da se radi o Slaviji, mislim da ne postoji veliki razlog da sumnjamo da su Minići pogrešno napisali 1942. godina ...
... gosn. Dunda su, baš kao i mene, dosta zbunjivale stepenice (najverovatnije za WC) sa betonskom ogradom - to zaista nismo nigde tako dobro videli na Slaviji ... međutim, đavo mi po običaju nije dao mira ... ne vidimo ih baš dobro, ali se ipak dovoljno naziru i sve se savršeno uklapa - na Frančeskovoj fotki (verovatno iz knjige) ...
... a bogami betonska ograda proviruje i kod Jeremije ...
... kao što smo već konstatovali, za vreme rata Slavija je dobila svoju današnju formu trga, tako da se na prvim posleratnim snimcima ne vidi više ništa od ograde, a ni od Velike Župe ...
... ali evo i obećanog snimka iz aprila 1942. godine - isto društvo kao i kod Goldija, i još žive straćare između Velike Župe i Tri seljaka ...
... i za sam kraj, jedna na kojoj se ne vidi ništa ni pro ni contra, ali je meni jedna od najboljih sa Slavije (postovao Putnik) ...
... Bonđorno :)...