U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.
E, da, Milutin Jovanović se takođe pominje u vezi sa Urbanom, a opet i u vezi sa Sinagogom.
Vrlo zanimljiv i potpuno zaboravljen stvaralac. Bio je asistent univerziteta, projektovao je odlične objekte i posle rata se naprosto izgubio.
Moram lično da odam javno priznanje na fascinantnom poznavanju arhitekata međuratnog doba! Svaka čast! :beer:
U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.
E, da, Milutin Jovanović se takođe pominje u vezi sa Urbanom, a opet i u vezi sa Sinagogom.
Vrlo zanimljiv i potpuno zaboravljen stvaralac. Bio je asistent univerziteta, projektovao je odlične objekte i posle rata se naprosto izgubio.
Moram lično da odam javno priznanje na fascinantnom poznavanju arhitekata međuratnog doba! Svaka čast! :beer:
Hvala najlepše mmilovane ali moje znanje je veoma skromno u odnosu na tvoje i brzinom kojom odgovaraš.
24SI - Vlasnik jedne vile u elitnom beogradskom naselju Dedinje naveo je u oglasu, sa željom da ubrza prodaju, da će uz namještenu vilu od 400 kvadrata, za koju traži više od milion eura, budućem vlasniku pokloniti posljednji model mercedesa klase CLS, piše Politika.
Ovo je jedinstven primjer na srpskom tržištu nekretnina da uz prelijepu i skupocjenu kuću na najatraktivnijoj lokaciji u gradu kupci besplatno dobijaju automobil.
U razvijenijim zemljama, što je usljed krize već učestala pojava, uz plaćenu vilu novim vlasnicima u paketu može da pripadne i poklon gliser, jahta, letilica...
Milan Pavlović, savjetnik agencije za nekretnine "Ambasador M", a koji zastupa vlasnika vile na Dedinju, kaže da je motiv njegovog klijenta prvenstveno želja da animira potencijalne kupce i tako brže proda luksuznu kuću.
"Ovo nije masovna pojava kod nas, a vlasnici luksuznih kuća ne odlučuju se na takav korak da bi pazarili još skuplju ili prestižniju vilu, nego žele da dođu do novca za investicije ili da bi bili platežno sposobniji. To nikada ne čine da bi preživjeli", objašnjava Pavlović.
U Hrvatskoj, na primjer, poslovni ljudi i estradni umjetnici uz vile poklanjaju luksuzna plovila.
Nebojša Nešovanović, savjetnik iz konsultantske kompanije "King Sturge", smatra da bi se poklonima kao što su bijela tehnika ili namještaj, prije mogli privući kupci manjih i jeftinijih stanova.
U Španiji, u kojoj su uz vile između 350.000 i 500.000 eura kupci su dobivali garsonjere u istom gradu, vrijednosti do 70.000 eura, a kupcima koji plaćaju u gotovini se nudi automobil ili dvije sedmice ljetovanja na Tenerifama.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
U Beogradu se privode kraju radovi na renoviranju nekoliko nekadašnjih luksuznih hotela, a istovremeno se grade i novi smeštajni kapaciteti, što bi trebalo da doprinese poboljšanju turističkog potencijala srpske prestonice. Uskoro će zablistati novim sjajem hotel „Jugoslavija“ i „Ekscelzior“, a Beograd će krasiti i hoteli građeni u skladu sa najmodernijim trendovima u svetu.
Beograd je u prethodnih nekoliko godina bio centar brojnih političkih, kulturnih i sportskih skupova i manifestacija, kada ga je posetio veliki broj poslovnih ljudi, umetnika, sportista, kao i stranih turista. U vreme održavanja tih skupova najveći problem za organizatore bio je nedostatak smeštajnih kapaciteta, jer se u u prethodne dve decenije nije previše ulagalo u izgradnju novih hotela. U međuvremenu su postojeći hoteli, nekadašnji ponos prestonice, izgubili stari sjaj, zaostajući u kategorizaciji za svetskim standardima. Dolazak investitora i nova ulaganja najavljuju bolje dane za srpsko hotelijerstvo i turizam uopšte.
Hotel „Jugoslavija“ je u bivšoj zajedničkoj državi - Jugoslaviji bio pojam luksuza i tu su odsedali najpoznatiji ljudi toga doba, kada su dolazili u posetu Beogradu. Višegodišnje propadanje i posledice NATO bombardovanja 1999. godine bili su pogubni za taj hotel i izbacili ga iz turističke ponude. Novi vlasnik, grčki investicioni fond „Alpe adria hoteli“ kupio je „Jugoslaviju“ za 31,3 miliona evra i započeo renoviranje. Za tu namenu, kako je najavljeno, biće izdvojeno između 120 i 150 miliona evra, a nakon toga hotel će poslovati u sistemu jednog od najluksuznijih hotelskih lanaca na svetu „Kempinski“. Rok za završetak radova je dve godine, a planirano je da novi kompleks hotela ima ukupno više od 150 hiljada kvadratnih metara, uključujući i podzemni parking za oko 1.400 automobila. U njemu će biti 258 soba, umesto dasadašnjih 500, ali će one biti veće i komfornije. Naime, imaće najmanje 40 kvadratnih metara, a apartmani će biti veličine od 85 do 170 kvadratnih metara. Predsednički apartman biće veličine 260 kvadratnih metara. U sklopu hotela nalaziće se fitnes centri, ekskluzivni restorani, a posebno će biti atraktivan onaj na najvišem spratu u kome će gosti moći da uživaju u panorami grada. U sklopu kompleksa nalaziće se i ekskluzivni trgovinski centar i stambena kula od 33 sprata, koji će biti izgrađeni po najsavremenijim svetskim standardima.
Uskoro će još jedan hotel po kome je Beograd bio čuven, dobiti novo ruho. Reč je o hotelu „Ekscelzior“, koji se nalazi u strogom centru, a gostima je bio prepoznatljiv po specifičnoj atmosferi. Novi vlasnik grčka kompanija „Lampsa“, koja je u kupovinu i renoviranje uložila oko 10 miliona evra, odlučna je u nameri da taj hotel zadrži renome. Većina soba ima pogled na Pionirski park, Narodnu skupštinu i Beli dvor, a gosti, uglavnom stranci, kao poseban doživljaj smatraju mogućnost da u takvom ambijentu probaju stara srpska jela, koja se spremaju u restoranu. Hotel je izgrađen daleke 1921. godine, a ostaće zabeležno da je u svojoj, gotovo vek staroj istoriji, bio domaćin nobelovcu Ivi Andriću, poznatom piscu Milošu Crnjanskom, a u njemu su boravili brojni političari, ministri, princeze, umetnici, među kojima i čuvena Žozefina Bejker.
Da je ulaganje u hotelske smeštajne kapacitete u Beogradu dobar posao potvrđuje podatak da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditom od 8,5 miliona evra podržala izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta „Gazela“. U taj projekat biće ukupno uloženo 55 miliona evra, a investitor je kompanija „Prigan Holding“, koja je deo „Soravia grupe“, sa sedištem u Austriji. Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje originalnih delova, koji će predstavljati centralni deo novog kompleksa. Zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskom salom, spa centrom i restoranima. Otvaranje hotela očekuje se 2013. godine, a pored njega biće izgrađena i poslovna kula sa gotovo 4 hiljade kvadratnih metara površine. EBRD je uložila u taj projekat, jer kako su istakli njeni predstavnici, želi da podrži revitalizaciju starog jezgra grada, dok novi deo kompleksa treba da doprinese boljoj ponudi kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na strateški važnoj lokaciji u Beogradu, gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije.
Nadam se da mi ostali forumaši ne zameraju što prikazujem novinske članke. Preporučio bih i drugima da ih dele sa ostalima jer se tako mogu razviti dodatne teme i diskusije koje su uvek dobrodošle.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Hvala na informacijama. Jadan Borisavljević, nema mira ni u grobu!
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Kakva prelepa kuća koje više nema - ne sećam se da još postoji... Mislim da je na njenom mestu ona velika zgrada iz pedesetih.
Inače, shvatio sam da skeniraje ipak spada u oblast više filozofije. Ima mnoštvo pitanja koja se, nažalost, ne mogu rešiti običnim skenerom.
Pa i samih skenera ima tušta i tma - ovakvih, onakvih i različit kvalitet konačnog fajla daju.
Nažalost, danas smo svi pomalo "osuđenici" na kućne varijante, koje su prosečne, ali ništa dalje od toga.
Oduševio sam se kada sam video da, za, recimo, knjige postoje ugaoni skeneri, potom skeneri koji ispravljaju neravnine i iskrivljenost listova, pa skeneri za fotografije koji automatski popravljaju kracere, ogrebotine...
Занимљиво је да је та зграда касније надограђена у истом стилу за још један спрат. Највероватније је страдала у бомбардовању. Могао би неко да провери оне америчке беле тачкице.
U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.
E, da, Milutin Jovanović se takođe pominje u vezi sa Urbanom, a opet i u vezi sa Sinagogom.
Vrlo zanimljiv i potpuno zaboravljen stvaralac. Bio je asistent univerziteta, projektovao je odlične objekte i posle rata se naprosto izgubio.
Moram lično da odam javno priznanje na fascinantnom poznavanju arhitekata međuratnog doba! Svaka čast! :beer:
U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.
E, da, Milutin Jovanović se takođe pominje u vezi sa Urbanom, a opet i u vezi sa Sinagogom.
Vrlo zanimljiv i potpuno zaboravljen stvaralac. Bio je asistent univerziteta, projektovao je odlične objekte i posle rata se naprosto izgubio.
Moram lično da odam javno priznanje na fascinantnom poznavanju arhitekata međuratnog doba! Svaka čast! :beer:
Hvala najlepše mmilovane ali moje znanje je veoma skromno u odnosu na tvoje i brzinom kojom odgovaraš.
Beograd: Kupiš vilu, dobiješ najnoviji mercedes
24SI - Vlasnik jedne vile u elitnom beogradskom naselju Dedinje naveo je u oglasu, sa željom da ubrza prodaju, da će uz namještenu vilu od 400 kvadrata, za koju traži više od milion eura, budućem vlasniku pokloniti posljednji model mercedesa klase CLS, piše Politika.
Ovo je jedinstven primjer na srpskom tržištu nekretnina da uz prelijepu i skupocjenu kuću na najatraktivnijoj lokaciji u gradu kupci besplatno dobijaju automobil.
U razvijenijim zemljama, što je usljed krize već učestala pojava, uz plaćenu vilu novim vlasnicima u paketu može da pripadne i poklon gliser, jahta, letilica...
Milan Pavlović, savjetnik agencije za nekretnine "Ambasador M", a koji zastupa vlasnika vile na Dedinju, kaže da je motiv njegovog klijenta prvenstveno želja da animira potencijalne kupce i tako brže proda luksuznu kuću.
"Ovo nije masovna pojava kod nas, a vlasnici luksuznih kuća ne odlučuju se na takav korak da bi pazarili još skuplju ili prestižniju vilu, nego žele da dođu do novca za investicije ili da bi bili platežno sposobniji. To nikada ne čine da bi preživjeli", objašnjava Pavlović.
U Hrvatskoj, na primjer, poslovni ljudi i estradni umjetnici uz vile poklanjaju luksuzna plovila.
Nebojša Nešovanović, savjetnik iz konsultantske kompanije "King Sturge", smatra da bi se poklonima kao što su bijela tehnika ili namještaj, prije mogli privući kupci manjih i jeftinijih stanova.
U Španiji, u kojoj su uz vile između 350.000 i 500.000 eura kupci su dobivali garsonjere u istom gradu, vrijednosti do 70.000 eura, a kupcima koji plaćaju u gotovini se nudi automobil ili dvije sedmice ljetovanja na Tenerifama.
(srna)
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Piše Biljana Blanuša
Beograd je u prethodnih nekoliko godina bio centar brojnih političkih, kulturnih i sportskih skupova i manifestacija, kada ga je posetio veliki broj poslovnih ljudi, umetnika, sportista, kao i stranih turista. U vreme održavanja tih skupova najveći problem za organizatore bio je nedostatak smeštajnih kapaciteta, jer se u u prethodne dve decenije nije previše ulagalo u izgradnju novih hotela. U međuvremenu su postojeći hoteli, nekadašnji ponos prestonice, izgubili stari sjaj, zaostajući u kategorizaciji za svetskim standardima. Dolazak investitora i nova ulaganja najavljuju bolje dane za srpsko hotelijerstvo i turizam uopšte.
Hotel „Jugoslavija“ je u bivšoj zajedničkoj državi - Jugoslaviji bio pojam luksuza i tu su odsedali najpoznatiji ljudi toga doba, kada su dolazili u posetu Beogradu. Višegodišnje propadanje i posledice NATO bombardovanja 1999. godine bili su pogubni za taj hotel i izbacili ga iz turističke ponude. Novi vlasnik, grčki investicioni fond „Alpe adria hoteli“ kupio je „Jugoslaviju“ za 31,3 miliona evra i započeo renoviranje. Za tu namenu, kako je najavljeno, biće izdvojeno između 120 i 150 miliona evra, a nakon toga hotel će poslovati u sistemu jednog od najluksuznijih hotelskih lanaca na svetu „Kempinski“. Rok za završetak radova je dve godine, a planirano je da novi kompleks hotela ima ukupno više od 150 hiljada kvadratnih metara, uključujući i podzemni parking za oko 1.400 automobila. U njemu će biti 258 soba, umesto dasadašnjih 500, ali će one biti veće i komfornije. Naime, imaće najmanje 40 kvadratnih metara, a apartmani će biti veličine od 85 do 170 kvadratnih metara. Predsednički apartman biće veličine 260 kvadratnih metara. U sklopu hotela nalaziće se fitnes centri, ekskluzivni restorani, a posebno će biti atraktivan onaj na najvišem spratu u kome će gosti moći da uživaju u panorami grada. U sklopu kompleksa nalaziće se i ekskluzivni trgovinski centar i stambena kula od 33 sprata, koji će biti izgrađeni po najsavremenijim svetskim standardima.
Uskoro će još jedan hotel po kome je Beograd bio čuven, dobiti novo ruho. Reč je o hotelu „Ekscelzior“, koji se nalazi u strogom centru, a gostima je bio prepoznatljiv po specifičnoj atmosferi. Novi vlasnik grčka kompanija „Lampsa“, koja je u kupovinu i renoviranje uložila oko 10 miliona evra, odlučna je u nameri da taj hotel zadrži renome. Većina soba ima pogled na Pionirski park, Narodnu skupštinu i Beli dvor, a gosti, uglavnom stranci, kao poseban doživljaj smatraju mogućnost da u takvom ambijentu probaju stara srpska jela, koja se spremaju u restoranu. Hotel je izgrađen daleke 1921. godine, a ostaće zabeležno da je u svojoj, gotovo vek staroj istoriji, bio domaćin nobelovcu Ivi Andriću, poznatom piscu Milošu Crnjanskom, a u njemu su boravili brojni političari, ministri, princeze, umetnici, među kojima i čuvena Žozefina Bejker.
Da je ulaganje u hotelske smeštajne kapacitete u Beogradu dobar posao potvrđuje podatak da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditom od 8,5 miliona evra podržala izgradnju novog hotela i poslovnog centra na mestu starog mlina, pored mosta „Gazela“. U taj projekat biće ukupno uloženo 55 miliona evra, a investitor je kompanija „Prigan Holding“, koja je deo „Soravia grupe“, sa sedištem u Austriji. Stari mlin će u potpunosti biti obnovljen, uz renoviranje originalnih delova, koji će predstavljati centralni deo novog kompleksa. Zgrada će biti transformisana u moderan hotel sa 240 soba, konferencijskom salom, spa centrom i restoranima. Otvaranje hotela očekuje se 2013. godine, a pored njega biće izgrađena i poslovna kula sa gotovo 4 hiljade kvadratnih metara površine. EBRD je uložila u taj projekat, jer kako su istakli njeni predstavnici, želi da podrži revitalizaciju starog jezgra grada, dok novi deo kompleksa treba da doprinese boljoj ponudi kvalitetnog smeštaja i poslovnog prostora na strateški važnoj lokaciji u Beogradu, gde su smešteni državni organi i mnoge korporacije.
Nadam se da mi ostali forumaši ne zameraju što prikazujem novinske članke. Preporučio bih i drugima da ih dele sa ostalima jer se tako mogu razviti dodatne teme i diskusije koje su uvek dobrodošle.
Da li neko zna gde se nalazi vila sa fotografije i ko je projektant? Priznajem, ostao sam veoma zbunjen kada sam je video prvi put.
U Užičkoj. Nekadašnje izuzetno važno delo Milutina Borisavljevića (vila Ćukovića), naknadno je (sredinom devedesetih) unakarađeno, iskasapljeno, dozidano, prizidano, prepravljeno - tako da od same vile nije ostalo ama baš ništa (osim one stepenišne kule).
Ovo što se ovde vidi je dvorišni deo, ali je zgrada prepravljena i sa prednje, frontalne strane stilski potpuno pogrešnom i proizvoljnom arhitekturom - na način kako to mali Đokica zamišlja.
Hvala na informacijama. Jadan Borisavljević, nema mira ni u grobu!
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ova je iz knjige Anta Aleksića "Radnja oko zasušivanja baruština u Kraljevini Srbiji" iz 1883, ali sa negativa (filmovana knjiga).
Original knjige je u Narodnoj biblioteci.
Krasojević citira Škalameru i kaže da je Anta Aleksić izradio kartu 1865/66.
Zanimljivo bi bilo videti kako Aleksić zove "našu" karaulu...
Ne bih rekao da je mapa iz 1865/66. Jer, Beograd veoma liči na Zarićev iz 1878. godine, kada je varoš svakako zauzela više zemljišta nego 12 godina ranije.
A, možda je Anta zaista crtao okolinu u navedeno vreme, s tim da je docrtao Beograd oko 1880. prema Zariću.
Kakva prelepa kuća koje više nema - ne sećam se da još postoji... Mislim da je na njenom mestu ona velika zgrada iz pedesetih.
Inače, shvatio sam da skeniraje ipak spada u oblast više filozofije. Ima mnoštvo pitanja koja se, nažalost, ne mogu rešiti običnim skenerom.
Pa i samih skenera ima tušta i tma - ovakvih, onakvih i različit kvalitet konačnog fajla daju.
Nažalost, danas smo svi pomalo "osuđenici" na kućne varijante, koje su prosečne, ali ništa dalje od toga.
Oduševio sam se kada sam video da, za, recimo, knjige postoje ugaoni skeneri, potom skeneri koji ispravljaju neravnine i iskrivljenost listova, pa skeneri za fotografije koji automatski popravljaju kracere, ogrebotine...
Занимљиво је да је та зграда касније надограђена у истом стилу за још један спрат. Највероватније је страдала у бомбардовању. Могао би неко да провери оне америчке беле тачкице.