Bilo je reči o parnoj strani početka Sremske ulice ali me interesuje da li neko ima informacije o kući koja se nalazila preko puta nekadašnje filijale Doma zemjanske banke odnosno, na neparnoj strani. Delić objekta koji se nalazio između Praško-Kreditne banke i današnje staklene Agrobanke vidi se na priloženoj fotografiji sasvim desno. Zanimljiv je i ceo potez od Prhalove banke pa do stambene zgrade arh. A. Jankovića čiji je deo otsečen drugosvetskoratnom bombom.
Ако се под кућом А. Јанковића мисли она са кафаном "Златно буренце" (а то је једина коју ја на том потезу знам), онда је њено "отсецање" резултат послератне изградње тунела, а не бомбе!
Ima još jedna zgrada istog arhitekte. To je ona na samom početku Kosmajske ul. sa leve strane, preko puta TC ''Sremska''. Nju je, kako sam rekao, otsekla bomba 6. aprila 1941. g.
Da, jeste, tačno. Imali smo je više puta dosad sa prikazom uništenja. Međutim, treba naglasiti da je ovu zgradu projektovao arhitekta Franjo Urban (oko 1929.)
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Osim što nesumnjivo treba pohvaliti bančin odbor, još više se treba sećati imena arhitekte Vojina Petrovića koji je ovo doziđivanje osmislio i praktično izveo (preduzimač je bio Đura Borošić).
Arhitekta Vojin Petrović kao zvanični arhitekta Državne Hipotekarne banke projektovao je niz drugih objekata, pa i Internat i Gimnaziju Kralja Aleksandra na Dedinju, skoro pomenutu zgradu u Svetog Save, hipotekarnu banku u Sarajevu (sa Milanom Zlokovićem) i niz drugih odličnih objekata.
Nažalost, umro je veoma davno, negde oko 1933. ili 1934. - Gimnaziju i Internat nije ni doživeo da vidi završene, pa je ove objekte projektovao po Petrovićevim idejnim nacrtima arhitekta Predrag Zrnić.
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Osim što nesumnjivo treba pohvaliti bančin odbor, još više se treba sećati imena arhitekte Vojina Petrovića koji je ovo doziđivanje osmislio i praktično izveo (preduzimač je bio Đura Borošić).
Arhitekta Vojin Petrović kao zvanični arhitekta Državne Hipotekarne banke projektovao je niz drugih objekata, pa i Internat i Gimnaziju Kralja Aleksandra na Dedinju, skoro pomenutu zgradu u Svetog Save, hipotekarnu banku u Sarajevu (sa Milanom Zlokovićem) i niz drugih odličnih objekata.
Nažalost, umro je veoma davno, negde oko 1933. ili 1934. - Gimnaziju i Internat nije ni doživeo da vidi završene, pa je ove objekte projektovao po Petrovićevim idejnim nacrtima arhitekta Predrag Zrnić.
Војин Петровић је пројектовао и сопствену зграду у Дечанској 7:
Bilo je reči o parnoj strani početka Sremske ulice ali me interesuje da li neko ima informacije o kući koja se nalazila preko puta nekadašnje filijale Doma zemjanske banke odnosno, na neparnoj strani. Delić objekta koji se nalazio između Praško-Kreditne banke i današnje staklene Agrobanke vidi se na priloženoj fotografiji sasvim desno. Zanimljiv je i ceo potez od Prhalove banke pa do stambene zgrade arh. A. Jankovića čiji je deo otsečen drugosvetskoratnom bombom.
Ако се под кућом А. Јанковића мисли она са кафаном "Златно буренце" (а то је једина коју ја на том потезу знам), онда је њено "отсецање" резултат послератне изградње тунела, а не бомбе!
Ima još jedna zgrada istog arhitekte. To je ona na samom početku Kosmajske ul. sa leve strane, preko puta TC ''Sremska''. Nju je, kako sam rekao, otsekla bomba 6. aprila 1941. g.
Da, jeste, tačno. Imali smo je više puta dosad sa prikazom uništenja. Međutim, treba naglasiti da je ovu zgradu projektovao arhitekta Franjo Urban (oko 1929.)
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
Pozdrav svima,stvarno ste majstori zanata,nema sta,sve pohvale!
mnoge od ovih slika imam,al neke i nemam,mislim na slike Sarajevske ul.
Jedno pitanje- da li se zgrada hotela restorana Jadrina nalazila u Sar.5? ako jeste,uporedite sliku tog hotela i sliku iz 1944.to sam tek ovoga momenta uoccio,da mi deluje da je zgrada hotela nekako sasecena prema danasnjem ZTP-u,kao da je grunula bomba? sta vi mislite?
Malo sam zverao po Bg fasadama i na mnogima sam nasao tragove 2.sv.rata- u Sarajevskoj, zgrada ZTP, lepa zgrada u Visegradskoj, par zgrada u Kneza Milosa, A.Geprata,Dobrinjskoj,Krunskoj, Kr.Natalije (ostaci od gelera na danasnjoj Elektrotehn. skoli..).... ako neko zna jos neke lokacije zgrada sa ostacima rupa od gelera iz 2.sv rata i sl. neka mi kaze. Malo mi je bilo zanimljivo pa sam iste fotkao. Trazio sam i cuvenu zgradu u Bulevaru Kralja A. br. 167. (gde upadaju partizani),ali nje nema,tu je sad mini parkic. al postoji zgrada sa brojem 167a. Svojevremeno sam citao u novinama da jos postoji neka bandera u nekoj od dorcolskih ulica (g Jovanova il Jevremova...ili tu negde) koja jos ima rupu od gelera iz 2.sv rata...al bio sam klinac da bih se bavio time. da li vam je to poznato?
Те бандере нема већ 10ак година, била је на углу Краља Петра и Г.Јованове али је уклоњена када се поплочавао тротоар.
Једина бандера за коју знам да на себи има рупе од метака / гелера од борби током Другог светског рата налази се на почетку Голсвортијеве улице, испред Беоком сервиса. Сликајте је док је још тамо...
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
Hm, teško je tačno atribuirati delo kada postoji drugi arhitekta koji je radio "izmenu fasade". Scenario je kod ovakvih projekata takav da je prvi arhitekta projektovao zgradu i verovatno započeo gradnju, ali da su usled nesporazuma sa investitorima drugi arhitekti preuzimali započete radove, a prvobitni napuštali posao.
Još jedna priča koja je nerazjašnjena, a u kojoj su učestvovali Janković, Urban i Milan Šlang, jeste priča sa obližnjom Sinagogom u Kosmajskoj.
Kada je pominjan Milutinović - da li je tu u pitanju građevinski inženjer?
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
Hm, teško je tačno atribuirati delo kada postoji drugi arhitekta koji je radio "izmenu fasade". Scenario je kod ovakvih projekata takav da je prvi arhitekta projektovao zgradu i verovatno započeo gradnju, ali da su usled nesporazuma sa investitorima drugi arhitekti preuzimali započete radove, a prvobitni napuštali posao.
Još jedna priča koja je nerazjašnjena, a u kojoj su učestvovali Janković, Urban i Milan Šlang, jeste priča sa obližnjom Sinagogom u Kosmajskoj.
Kada je pominjan Milutinović - da li je tu u pitanju građevinski inženjer?
U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.
Ако се под кућом А. Јанковића мисли она са кафаном "Златно буренце" (а то је једина коју ја на том потезу знам), онда је њено "отсецање" резултат послератне изградње тунела, а не бомбе!
Ima još jedna zgrada istog arhitekte. To je ona na samom početku Kosmajske ul. sa leve strane, preko puta TC ''Sremska''. Nju je, kako sam rekao, otsekla bomba 6. aprila 1941. g.
Da, jeste, tačno. Imali smo je više puta dosad sa prikazom uništenja. Međutim, treba naglasiti da je ovu zgradu projektovao arhitekta Franjo Urban (oko 1929.)
Mislim da nije teško proveriti - koliko se sećam, arhitektonski elementi portala nisu dirani od rata naovamo, pa je jednostavno za poređenje.
Prema podacima kojima raspolažem, ovu zgradu je projektovao Ignjat Popović.
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Osim što nesumnjivo treba pohvaliti bančin odbor, još više se treba sećati imena arhitekte Vojina Petrovića koji je ovo doziđivanje osmislio i praktično izveo (preduzimač je bio Đura Borošić).
Arhitekta Vojin Petrović kao zvanični arhitekta Državne Hipotekarne banke projektovao je niz drugih objekata, pa i Internat i Gimnaziju Kralja Aleksandra na Dedinju, skoro pomenutu zgradu u Svetog Save, hipotekarnu banku u Sarajevu (sa Milanom Zlokovićem) i niz drugih odličnih objekata.
Nažalost, umro je veoma davno, negde oko 1933. ili 1934. - Gimnaziju i Internat nije ni doživeo da vidi završene, pa je ove objekte projektovao po Petrovićevim idejnim nacrtima arhitekta Predrag Zrnić.
Одлично је што се Управни одбор повео за историјским и естетским критеријумима и занемарио тадашњу архитектонску моду, изражену овим цртежом. Ма, паметни банкари!
Osim što nesumnjivo treba pohvaliti bančin odbor, još više se treba sećati imena arhitekte Vojina Petrovića koji je ovo doziđivanje osmislio i praktično izveo (preduzimač je bio Đura Borošić).
Arhitekta Vojin Petrović kao zvanični arhitekta Državne Hipotekarne banke projektovao je niz drugih objekata, pa i Internat i Gimnaziju Kralja Aleksandra na Dedinju, skoro pomenutu zgradu u Svetog Save, hipotekarnu banku u Sarajevu (sa Milanom Zlokovićem) i niz drugih odličnih objekata.
Nažalost, umro je veoma davno, negde oko 1933. ili 1934. - Gimnaziju i Internat nije ni doživeo da vidi završene, pa je ove objekte projektovao po Petrovićevim idejnim nacrtima arhitekta Predrag Zrnić.
Војин Петровић је пројектовао и сопствену зграду у Дечанској 7:
Ево је десно:
Наравно, постоји и данас, догађена.
Ако се под кућом А. Јанковића мисли она са кафаном "Златно буренце" (а то је једина коју ја на том потезу знам), онда је њено "отсецање" резултат послератне изградње тунела, а не бомбе!
Ima još jedna zgrada istog arhitekte. To je ona na samom početku Kosmajske ul. sa leve strane, preko puta TC ''Sremska''. Nju je, kako sam rekao, otsekla bomba 6. aprila 1941. g.
Da, jeste, tačno. Imali smo je više puta dosad sa prikazom uništenja. Međutim, treba naglasiti da je ovu zgradu projektovao arhitekta Franjo Urban (oko 1929.)
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
mnoge od ovih slika imam,al neke i nemam,mislim na slike Sarajevske ul.
Jedno pitanje- da li se zgrada hotela restorana Jadrina nalazila u Sar.5? ako jeste,uporedite sliku tog hotela i sliku iz 1944.to sam tek ovoga momenta uoccio,da mi deluje da je zgrada hotela nekako sasecena prema danasnjem ZTP-u,kao da je grunula bomba? sta vi mislite?
Malo sam zverao po Bg fasadama i na mnogima sam nasao tragove 2.sv.rata- u Sarajevskoj, zgrada ZTP, lepa zgrada u Visegradskoj, par zgrada u Kneza Milosa, A.Geprata,Dobrinjskoj,Krunskoj, Kr.Natalije (ostaci od gelera na danasnjoj Elektrotehn. skoli..).... ako neko zna jos neke lokacije zgrada sa ostacima rupa od gelera iz 2.sv rata i sl. neka mi kaze. Malo mi je bilo zanimljivo pa sam iste fotkao. Trazio sam i cuvenu zgradu u Bulevaru Kralja A. br. 167. (gde upadaju partizani),ali nje nema,tu je sad mini parkic. al postoji zgrada sa brojem 167a. Svojevremeno sam citao u novinama da jos postoji neka bandera u nekoj od dorcolskih ulica (g Jovanova il Jevremova...ili tu negde) koja jos ima rupu od gelera iz 2.sv rata...al bio sam klinac da bih se bavio time. da li vam je to poznato?
Те бандере нема већ 10ак година, била је на углу Краља Петра и Г.Јованове али је уклоњена када се поплочавао тротоар.
Једина бандера за коју знам да на себи има рупе од метака / гелера од борби током Другог светског рата налази се на почетку Голсвортијеве улице, испред Беоком сервиса. Сликајте је док је још тамо...
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
Hm, teško je tačno atribuirati delo kada postoji drugi arhitekta koji je radio "izmenu fasade". Scenario je kod ovakvih projekata takav da je prvi arhitekta projektovao zgradu i verovatno započeo gradnju, ali da su usled nesporazuma sa investitorima drugi arhitekti preuzimali započete radove, a prvobitni napuštali posao.
Još jedna priča koja je nerazjašnjena, a u kojoj su učestvovali Janković, Urban i Milan Šlang, jeste priča sa obližnjom Sinagogom u Kosmajskoj.
Kada je pominjan Milutinović - da li je tu u pitanju građevinski inženjer?
Војин Петровић је пројектовао и сопствену зграду у Дечанској 7:
Ево је десно:
Наравно, постоји и данас, догађена.
Simpatična zgrada, lepih klasicističkih detalja, bez pretencioznosti (na ovako uzanom placu)! Vrlo korektno.
I ja sam bio u uverenju da ju je projektovao arh. Urban. Medjutim, Urban je uradio samo izmenu fasade dok je Janković projektovao kompletan objekat. Postojao je taj magican krug Urban-Janković-Milutinović a o nikome se do danas ne zna ama baš ništa. Jedino mi je poznato da je Urban, navodno imao veoma dobre kolegijalne odnose sa arh. Jankovićem kome je sugerisao otvorenu konstrukciju kupole na zgradi ''Zlatnog burenceta'' imajući u vidu da je Urban svojevremeno važio za neprikosnovenog arhitektu ''ugla''.
Hm, teško je tačno atribuirati delo kada postoji drugi arhitekta koji je radio "izmenu fasade". Scenario je kod ovakvih projekata takav da je prvi arhitekta projektovao zgradu i verovatno započeo gradnju, ali da su usled nesporazuma sa investitorima drugi arhitekti preuzimali započete radove, a prvobitni napuštali posao.
Još jedna priča koja je nerazjašnjena, a u kojoj su učestvovali Janković, Urban i Milan Šlang, jeste priča sa obližnjom Sinagogom u Kosmajskoj.
Kada je pominjan Milutinović - da li je tu u pitanju građevinski inženjer?
U opticaju je i ime arh. Hugo Kuna koji se takođe može dovesti u vezu sa objektom na ''uglu''Kosmajske i Sremske. Planovi za izgradnju objekta prema njegovom projektu odobreni su negde sredinom 1929. godine što znači da je do tada ni Janković ni Urban nisu ni započeli bez obzira ko je na kraju zaista realizovao ovu kuću.
A što se tiče ''Milutinovića'', mislio sam na Milutina Jovanovića ali sam permutovao ime i prezime.