Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava...
Polaskan sam da sam - posle mnogo šta - postao i gospodin! Šta ti bi!?
Inače, slažem se sa tvojim izlaganjem, koje je postalo čak dobar esej. Vidim da je tvoj lektor na stalnom službenom putovanju, pa bi ti mogao da klikneš na "Uredi" tvoga posta i popraviš greške pri brzom tipkovanju.
Znam...znam ja da se genijalci ne obaziru na takve malenkosti.....ali ipak.....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava...
Polaskan sam da sam - posle mnogo šta - postao i gospodin! Šta ti bi!?
Inače, slažem se sa tvojim izlaganjem, koje je postalo čak dobar esej. Vidim da je tvoj lektor na stalnom službenom putovanju, pa bi ti mogao da klikneš na "Uredi" tvoga posta i popraviš greške pri brzom tipkovanju.
Znam...znam ja da se genijalci ne obaziru na takve malenkosti.....ali ipak.....
A čuješ, niko nije savršen! To može biti fino geslo!Čisto kad ti ustreba, bezkompleksno iskoristi!
А за лаку ноћ или за добро јутро, две рекламе из 1939.
Da li neko primeti da hotel ima telegram adresu koja liči na preteču emaila?!
Hm, vrlo slično su glasili i drugi telegrami.
Evo adrese telegrama radnje Ilića i Andrejevića:
Да ли се заправо раи о телекс адресама какве су биле уобичајене овде до "скоро", тачније до пре двадесетак година када су их потиснуле факс машине (наследнице теле-фото уређаја) у разним облицима? Старији ће се сетити уређаја сличних великим писаћим машинама које су примале телексе са великом буком. Телекс адресе су обично биле скраћени називи фирми а постојао је и посебан телекс именик који се куповао код ПТТ-а, слично телефонским именицима.
Кренусмо честити Кара Бегајић и ја, понизни Кара Бекампф у потрагу за кошутњачком пирамидом, несталим спомеником кога смо сви видели на старим фотографијама.
На давно заборављеном стубу од капије разазнасмо немачке речи...
На правом смо путу. Извадисмо нове фотографије добијене захваљујући широкој души господина Напијала и кренусмо на посао.
Добро познати споменик је ту, сада у јадном стању окован скелом и арматуром, спречен да се не расцвета и распадне. А какав је то споменик био...
За тренутак нас прође језа када видесмо оволико надгробних белега и сетисмо се приче Милованове о Летњој сцени у Топчидеру.
Прођосмо поред њега, прекрстисмо се јер ходамо по гробљу претвореном у неуређени и запуштени парк и застадосмо на тренутак поред палих српских хероја.
Видесмо да је неко оставио венце, српске и немачке и још једном прочитасмо двојезични натпис који нас на тренутак подсети на давна времена патње, храбрости и човечности.
Дођосмо и до оронуле, исписане бетонске клупе, некадашње лепотице која је требало да пружи мир и спокојан поглед посетиоцима овог меморијала.
Извадисмо фотографију како би помоћу ње потражили пирамиду и кренусмо да се намештамо према клупи али безуспешно...пејсаж је био потпуно измењен.
Хммм, можда овако некако...
Али где је пирамида? Ограде, игралиште, монтажни објекти...ни трага од предмета наше потраге.
Кренусмо ка позицији где би требало да стоји овај споменик убеђени да је срушен, кад Бегајић повика: Ено је!
Заледили смо се када смо угледали зарасли врх који је вирио иза ограде као дављеник који жели да га видимо и спасимо.
Пропех се на прсте и високо дигох руке изнад ограде како би је фотографисао и упоредио са оним што је некада била.
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Ovo je fenomenalno ali ima jednu ozbiljnu manu! Neoprostivu! Skoro da ssm iskočio iz kože! Pobesneo! Strašno sebično s vaše strane!
Što niste pozvali na tu ekspediciju?!
Ne znam šta bih dao da sam bio sa vama!
U svakom slučaju: BRAVO!
Поштовани господине ММиловане, никад нисам чуо за фабрику грамофонских плоча у Београду (чини ми се рекосте „Балкан“). Да ли се налазила у овој згради?:
Шта је имала на „репертоару“ та фабрика? Имате ли неких ближих података?
Да, драги Дундо управо ту. Постоји омот са наведеним текстом "фабрика грамофонских плоча" и овом адресом - Булевар Војводе Мишића 12. Веома ретке плоче, од којих не знам ни један наслов. Постоји истоимена бугарска фирма "Балканъ" која је касније прерасла у њихов Балкантон и која је имала идентично графичко решење логоа (орао са планинама иза). Изгледа да је главни извор била немачка фирма "Кристал" и да су (бугарски) снимци рађени у немачким тј. берлинским студијима. Бугарски репертоар углавном су сачињавале танго нумере: http://www.youtube.com/watch?v=FcA6iEXKzps
Испод клипа, један човек написао је:
So ganz hab' ich's auch noch nicht raus bei Kristall & Co. - aber ich staune immer wieder, in wie vielen Ländern diese Matrizen auftauchen. K (für Kristall) steht wohl immer für Berliner Aufnahmen - danach kommt ein Kürzel für das Land der Veröffentlichung: Bu für Bulgarien, DK für Dänemark, Fi für Finnland, Ho für Holland usw. Die deutschen haben allerdings ein C für "Crystalate" und kein D. Die Serie beginnt bei K-C 25000, allerdings fehlt bei deutschen Mastern manchmal das C.
Занимљиво би било уколико би се пронашли српски тангои и сличан материјал који нам сада ионако недостаје.
Даље много не знам.
Помишљах да је фабрика можда могла бити смештена у овој згради због могућих електролитичких (никлерских) погона који су могли бити искоришћени и у сврхе израде матрице плоча, али то је засада само пуко нагађање.
Чуј, Ориноко... Ово је, у најбољу руку, канал Петрац Л.Г. 2012. Суво ко барут.
baukampf је написао/ла:
Добро познати споменик је ту, сада у јадном стању окован скелом и арматуром, спречен да се не расцвета и распадне. А какав је то споменик био...
Прођосмо поред њега, прекрстисмо се јер ходамо по гробљу претвореном у неуређени и запуштени парк и застадосмо на тренутак поред палих српских хероја.
Видесмо да је неко оставио венце, српске и немачке и још једном прочитасмо двојезични натпис који нас на тренутак подсети на давна времена патње, храбрости и човечности.
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Оваква репортажа заслужује десетоминутни аплауз у стојећем ставу.
Срећа у несрећи је да су клупа и споменици од камена, да су од метала завршили би одавно као арматура или врата од новог пунта. Или нешто слично, рециклирано.
Е, земљо Индијо...
Baukampf, још једном - свака част!
П.С.: Можда се надлежни у граду једног дана сете овог гробља. Ако се прво не сете у надлежни из Бундесвера ...
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Кренусмо честити Кара Бегајић и ја, понизни Кара Бекампф у потрагу за кошутњачком пирамидом, несталим спомеником кога смо сви видели на старим фотографијама.
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Стање у којем су наша гробља одражава и нас саме, данас.
Колико се сећам, ту скоро, пре коју годину, неко је на телевизији говорио да у ништа бољем стању нису српска војничка гробља која се данас налазе у Македонији.
Честитам на труду и вољи да се пронађу споменици.
Сада, надам се постоји основа да се иде даље у заштити онога што је остало.
Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava...
Inače, slažem se sa tvojim izlaganjem, koje je postalo čak dobar esej. Vidim da je tvoj lektor na stalnom službenom putovanju, pa bi ti mogao da klikneš na "Uredi" tvoga posta i popraviš greške pri brzom tipkovanju.
Znam...znam ja da se genijalci ne obaziru na takve malenkosti.....ali ipak.....
Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava...
Inače, slažem se sa tvojim izlaganjem, koje je postalo čak dobar esej. Vidim da je tvoj lektor na stalnom službenom putovanju, pa bi ti mogao da klikneš na "Uredi" tvoga posta i popraviš greške pri brzom tipkovanju.
Znam...znam ja da se genijalci ne obaziru na takve malenkosti.....ali ipak.....
A čuješ, niko nije savršen! To može biti fino geslo!
Da li neko primeti da hotel ima telegram adresu koja liči na preteču emaila?!
Hm, vrlo slično su glasili i drugi telegrami.
Evo adrese telegrama radnje Ilića i Andrejevića:
Да ли се заправо раи о телекс адресама какве су биле уобичајене овде до "скоро", тачније до пре двадесетак година када су их потиснуле факс машине (наследнице теле-фото уређаја) у разним облицима? Старији ће се сетити уређаја сличних великим писаћим машинама које су примале телексе са великом буком. Телекс адресе су обично биле скраћени називи фирми а постојао је и посебан телекс именик који се куповао код ПТТ-а, слично телефонским именицима.
Бели Двор 30-тих и 80-тих ... Исти салон
Ово чудо више не фукнкционише!
На давно заборављеном стубу од капије разазнасмо немачке речи...
На правом смо путу. Извадисмо нове фотографије добијене захваљујући широкој души господина Напијала и кренусмо на посао.
Добро познати споменик је ту, сада у јадном стању окован скелом и арматуром, спречен да се не расцвета и распадне. А какав је то споменик био...
За тренутак нас прође језа када видесмо оволико надгробних белега и сетисмо се приче Милованове о Летњој сцени у Топчидеру.
Прођосмо поред њега, прекрстисмо се јер ходамо по гробљу претвореном у неуређени и запуштени парк и застадосмо на тренутак поред палих српских хероја.
Видесмо да је неко оставио венце, српске и немачке и још једном прочитасмо двојезични натпис који нас на тренутак подсети на давна времена патње, храбрости и човечности.
Дођосмо и до оронуле, исписане бетонске клупе, некадашње лепотице која је требало да пружи мир и спокојан поглед посетиоцима овог меморијала.
Извадисмо фотографију како би помоћу ње потражили пирамиду и кренусмо да се намештамо према клупи али безуспешно...пејсаж је био потпуно измењен.
Хммм, можда овако некако...
Али где је пирамида? Ограде, игралиште, монтажни објекти...ни трага од предмета наше потраге.
Кренусмо ка позицији где би требало да стоји овај споменик убеђени да је срушен, кад Бегајић повика: Ено је!
Заледили смо се када смо угледали зарасли врх који је вирио иза ограде као дављеник који жели да га видимо и спасимо.
Пропех се на прсте и високо дигох руке изнад ограде како би је фотографисао и упоредио са оним што је некада била.
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Ovo je fenomenalno ali ima jednu ozbiljnu manu! Neoprostivu! Skoro da ssm iskočio iz kože! Pobesneo! Strašno sebično s vaše strane!
Što niste pozvali na tu ekspediciju?!
Ne znam šta bih dao da sam bio sa vama!U svakom slučaju: BRAVO!
Поштовани господине ММиловане, никад нисам чуо за фабрику грамофонских плоча у Београду (чини ми се рекосте „Балкан“). Да ли се налазила у овој згради?:
Шта је имала на „репертоару“ та фабрика? Имате ли неких ближих података?
Да, драги Дундо управо ту. Постоји омот са наведеним текстом "фабрика грамофонских плоча" и овом адресом - Булевар Војводе Мишића 12. Веома ретке плоче, од којих не знам ни један наслов. Постоји истоимена бугарска фирма "Балканъ" која је касније прерасла у њихов Балкантон и која је имала идентично графичко решење логоа (орао са планинама иза). Изгледа да је главни извор била немачка фирма "Кристал" и да су (бугарски) снимци рађени у немачким тј. берлинским студијима. Бугарски репертоар углавном су сачињавале танго нумере:
http://www.youtube.com/watch?v=FcA6iEXKzps
Испод клипа, један човек написао је:
So ganz hab' ich's auch noch nicht raus bei Kristall & Co. - aber ich staune immer wieder, in wie vielen Ländern diese Matrizen auftauchen. K (für Kristall) steht wohl immer für Berliner Aufnahmen - danach kommt ein Kürzel für das Land der Veröffentlichung: Bu für Bulgarien, DK für Dänemark, Fi für Finnland, Ho für Holland usw. Die deutschen haben allerdings ein C für "Crystalate" und kein D. Die Serie beginnt bei K-C 25000, allerdings fehlt bei deutschen Mastern manchmal das C.
Занимљиво би било уколико би се пронашли српски тангои и сличан материјал који нам сада ионако недостаје.
Даље много не знам.
Помишљах да је фабрика можда могла бити смештена у овој згради због могућих електролитичких (никлерских) погона који су могли бити искоришћени и у сврхе израде матрице плоча, али то је засада само пуко нагађање.
Добро познати споменик је ту, сада у јадном стању окован скелом и арматуром, спречен да се не расцвета и распадне. А какав је то споменик био...
Прођосмо поред њега, прекрстисмо се јер ходамо по гробљу претвореном у неуређени и запуштени парк и застадосмо на тренутак поред палих српских хероја.
Видесмо да је неко оставио венце, српске и немачке и још једном прочитасмо двојезични натпис који нас на тренутак подсети на давна времена патње, храбрости и човечности.
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Оваква репортажа заслужује десетоминутни аплауз у стојећем ставу.
Срећа у несрећи је да су клупа и споменици од камена, да су од метала завршили би одавно као арматура или врата од новог пунта. Или нешто слично, рециклирано.
Е, земљо Индијо...
Baukampf, још једном - свака част!
П.С.: Можда се надлежни у граду једног дана сете овог гробља. Ако се прво не сете у надлежни из Бундесвера
Из десетог покушаја!
Нисмо говорили ништа. Отишли смо постиђени газећи по парку-шуми за коју смо знали да је гробље.
Стање у којем су наша гробља одражава и нас саме, данас.
Колико се сећам, ту скоро, пре коју годину, неко је на телевизији говорио да у ништа бољем стању нису српска војничка гробља која се данас налазе у Македонији.
Честитам на труду и вољи да се пронађу споменици.
Сада, надам се постоји основа да се иде даље у заштити онога што је остало.
Бели Двор 30-тих и 80-тих ... Исти салон
Možda sam nostalgičar, ali ja bih radije sedeo tamo u tridesetim godinama....
Uzgred, tvoj novi avatar je najsimpatičniji na forumu...možda kaže ponešto i o tebi?