Што се тиче примедбе на полеђини фотографије, мислим да се радило о некој шали коју не треба озбиљно тумачити. Замислите да се кроз неколико деценија неко дочепа чета између годподе МЗ и Касина и оспе паљбу на ауторе !
Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava u kojoj se došlo do nekakvog zaključka da je svaka fotografija autorsko delo, nikad odraz stvarnog, uvek subjektivnost, dakle malo i laž.
Ali to niko nije shvatio ozbiljno, jer većina smatra fotku za golu faktografiju i čistu istinu. Pa, ako to nekome tako treba, neka mu tako.
Što se tiče zapisa na fotografiji, da li je istina ili šala (laž), gotovo da nije bitno, biće da je to napisano u afektu, autor je više prikazao svoje stanje uzbuđenja i duha (dramatičnog trenutka)nego bilo šta drugo, u svakom slučaju, nije mu bilo stalo da ustanovi i ostavi neku istorijsku trajnu istinu. Gosn Dundo, osim vaših sećanja na bombardovanje i onaj rat, postoje i naša sećanja na nedavni rat i bombardovanje i ona su prilično raznovrsna i često, zbog samoodbranbenih refleksa, puna duhovitih detalja. Ta šala na sopstveni i račun drugih u zbilja tragičnim situacijama pomaže i krepi, da ne objašnjavam mnogo, teško je objanjivo ali je tako. U svakom slučaju, postoje dobri pisci kao Sremac, Matavulj, Nušić (da ne nabrajam dalje) koji su pomno beležili baš takve detalje i od toga pravili svoja dela koja su prilično respektabilna, duhovita i odražavaju stvarno stanje duha jedne epohe, hoću da kažem: istinu! Istinitija su od bilo kojih memoara! Dakle, onakav zapis na Slavija fotografiji, može da posluži nekom za tumaćenje i stvaranje neke subjektivne istine, potrebnije i upotrebljivije i poučnije od stvarne istine, ma koliko to nekom čudno zvučalo, na tome se bazira književnost, pozorište, film, tv serije i filmovi!
Dakle, ne budite tako strogi prema sebi, opustite se, ako već nema drugog tumačenja s kojim se slažete ili ne slažete, tumačite prema sebi, ništa nećete zgrešiti.
Слажем се да је хумор у тешким ситуацијама лек и излаз из депресивних стања. међутим, коментар на полеђини једне фотографије и то од особе која је званични "сликар" односно фактограф при војсци у датој ситуацији не могу никад прихватити као хумор, ни као неслану шалу. Напротив, то су ниски, подмукли ударци гори и од опањкавања. Јер битно је ко је направио коментар, у којој је функцији а све добија на тежини ако је то истовремено и аутор фотографије. Да је то све веома важно не би смо ми сада овде водили расправу о томе да ли је направљен грех према једном човеку кога одавно нема међу живима. Опет кажем, можда је коментар и тачан опис стања, али као што је и г. Дундо приметио, нема на тој фотографији узбуђених и ужурбаних, чак на некропованој фотографији се види неколико особа које седе лево уза зид. Дакле, зашто би неко бежао и даље ако је већ прешао линију домета непријатељске артиљерије. Ја знам да овакав коментар не бих написао ни за неког кога не познајем, а ни за неког ко ми је нешто нажао учинио.
Ми данас често заборављамо да је то било време у коме се однос према служби гајио на сасвим други начин. Данас многи инсистирају на својим правима а обавезе "гурају под тепих", траже да им се испуне права а онда ће они обавезе. Шипак! Такав своје обавезе никад неће испуњавати. А у оно време, нарочито током рата, било је људи који су били растрзани између одговорности према породици и најмилијима и према служби. Хвала Богу, таквих је било довољно, па су Ђорђе Вајферт и Лука Ћеловић пренели државни трезор преко Албаније и вратили га назад у земљу 1918. Хоћу да верујем (у недостатку бољих доказа) да је у једном таквом тренутку растрзаности снимљен један такав човек. А то што се осврнуо је нормална реакција ако је чуо у том моменту неку експлозију мерзер гранате (које су на Ташмајдану ударале таквом силином да су летели сандуци из гробова са све земним остацима покојника).
Постоји чак и трећа могућност: да овај човек уопште није благајник Управе фондова што би била још "несланија шала" и тешка увреда.
На крају морам да кажем нешто: господо форумаши, овде је прво дат цитат једног коментара на полеђини фотографије, па је тај коментар разрађен без неког размишљања и преко мере доброг укуса захваљујући непознавању целокупне ситуације али и прихватањем коментара као меродавног а на крају нам се све предочава као нека врста шале. Шалу бих прихватио да је коментар био у стилу како он, као ратни фотограф стоји најдаље од свију, на сигурном растојању као да је коморџијски фотограф и фотографише ратне ситуације где се рат једва наслутити може. Дакле, ипак су ставови измењени од почетног исмејавања једног човека.
Фотографију ћу да доживљавам како доживљавам али не могу да зажмурим на непримерене коментаре као неки туђи доживљај који ме се не дотиче. Напротив, вређа ме подсмешљив, увредљив, подругљив однос према сваком човеку а нарочито према неком ко не може свој образ да брани.
Ово је део мога заната а ви процените сами шта вам се више допада ...
Бели Двор 30-тих и 80-тих ... Исти салон
Možda sam nostalgičar, ali ja bih radije sedeo tamo u tridesetim godinama....
Uzgred, tvoj novi avatar je najsimpatičniji na forumu...možda kaže ponešto i o tebi?
И ја сам попут Калимера кренуо у бели свет са једним завежљајем на леђима, то је иначе поред ''Ла Линеа'' био мој омиљени цртаћ који се увек завршавао са реченицом у стилу '' Па ово је баш неправда''...
Највећа неправда комунизма према деци 70-тих година били су Кардељева објашњења новог Устава сваког уторка у 19.15 ...
У време јединог цртаног филма, свој деци бивше Југославије ускраћивао је својим наступом, једини тренутак радости и разоноде на ондашњем телевизијском програму.
Свако вече цртани филм био би емитован увек у исто време, понекад и по два , али врло ретко, па рекламе, па најава дневника нешто пре 19.30, са чувеним сатом, откуцајима уз ону одвратну музику и Победником као декором у позадини...
А кад Кардељ почне да урокљиво гледа у екран и вади своје белешке знали смо да од цртаног филма то вече неће бити ништа. Говно од човека!
Evo, za dobro jutro, tekst M. Kapora o Beograđanima:
Mnogo veći deo Beograda je u čeznji za Beogradom, koji ga čini lepšim nego što u stvari jeste. Beograd je u beogradskim kafanama po svetu u kojima se sakupljaju "naši"...
"Skadarlija" u Ričvudu (Njujork). "Balkan" u Sidneju. "Četiri breze" u Briselu. "La coza" u Karakasu. " Beograd " u Minhenu. "King Petar" u Vašingtonu...
Beograd je u trešnji na dnu koktela "Menhetn", koji upravo siše jedna srećno udata osamljena Beograđanka, što u rimskom "Kafe Greko" rezimira svoj život - da li je sve to, zaista, vredelo toliko truda: bi li bolje živela da se udala za svog Mikija i ostala na Voždovcu?
Beograd je bio i u briselskom restoranu "Stara Srbija" pored Grand placa, kada nas je vlasnica Dobrila, nekadašnja "crna dama srpske poezije" pitala šta je sa pesnikom Brankom Miljkovićem, a mi joj ispričali kako se pretvorio u spomenik na Kalemegdanu!
Zapanjila se! Kako spomenik, kada je ona tom spomeniku štopala čarape i kuvala pasulj kada je bio potpuno nepoznat?
Beograd je i u Hamiltonu (Kanada), gde nas jedan ostareli konjički oficir Kraljevske vojske pita, "Duva li još košava tri, sedam ili dvadeset i jedan dan?", a košave već dugo ni za lek... Dojadilo joj, izgleda, to što nije uspela da nas oduva sa ovog brega, pa sad cvili i zavija tamo negde u ruskim stepama.
Beograd je u kućama onih što su bili prinuđeni da ga napuste, ponevši sa sobom po neki njegov delić, ispresovani kalemegdanski cvet u herbarijumu, neku knjigu, recept za musaku od plavih patlidžana, nadimke iščezlih lepotica i lepotana, fotografiju maturanata Treće muške gimnazije (školska 1956-57), mazni beogradski akcent, koji nije uspeo da pokvari čak ni engleski. Ni stara Knez Mihajlova, oljuštenih fasada i propalih trotoara sa lokvama, nije više na Knez Mihajlovoj! Ona je na stopalima ostarelih šetača, koji ni na jednom svetskom bulevaru nisu mogli da uhvate korak nekadašnje "štrafte".
Beograd je na fotografijama pokojnih majki, očeva, baka i dedova, koji u životu nisu putovali dalje od Zemuna, a sada sa slika blago posmatraju njujoršku dnevnu sobu po kojoj se razmileo svet što čavrvlja na sedam jezika.
Beograd je tamo gde zakiselimo samo jednu glavicu kupusa u lavabou i od nje savijemo sarme, da se pohvalimo Australijancima ili Argentincima, našom hranom.
Beograd je u načinu na koji Beograđani primaju goste po svetu; Beograd je na ikonama svetog Nikole i svetog Jovana, najčešćim beogradskim slavama - ikonama koje su putovale do Kanade i Novog Zelanda; Beograd je ...
Beograd nije u Beogradu.
Beograd je u svim onim Beograđanima, koji još uvek ne mogu ili ne smeju da se vrate.
Ali ni ja više nisam ovde, već negde drugde, odakle očajnički pokušavam da se vratim samom sebi...
Beograd nije u Beogradu, jer Beograd , u stvari i nije grad - on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari.
Beograd je u ideji koja oplođava svet gde god da se ponese njegov duh. On je u nekom vicu, u slučajnom gestu, u urođenoj ležernosti sa kojom se primaju pobede i porazi, tamo, gde je jedinica za merenje stila - šarm.
Beograd je u imenima malih Švajcaraca, Francuza, Šveđana, Nemaca i Amerikanaca, čije su majke Bograđanke.
Beograd je u kažiprstu kad pozivamo 011.
Beograd je u izrazu "bez veze!", ma na kom se kontinentu izgovorio.
Beograd je rasut na sve četiri strane sveta.
Čeznem da jednog dana svi ovi Beograđani budu na okupu.
Zar nije moguće da neko poseti izložbu i napravi fotografije i postavi u boljoj rezoluciji?
Uputa za upotrebu oliti uporabu:
Klekni (pred majstorom), tako da slikaš uvek direktno frontalno fotografiju, da se vertikale ne nakrive i uvek bez blica! To je tako jednostavno....
Ako je zbog slabog svetla expozicija kritična. povedi zgodnu asistenticu sa röntgenskog odela, koja će zapovedati:
- Ne dišite...pritisnite okidač...opet dišite!....
Ово је угао Балканске и Краљице Наталије... Oтпао је део украса изнад монограма...
...hm, liči, ali se ne uklapa baš sve ... ako nije dibidus promenjeno, biće da je ipak na drugom mestu ...
Zar nije moguće da neko poseti izložbu i napravi fotografije i postavi u boljoj rezoluciji?
Uputa za upotrebu oliti uporabu:
Klekni (pred majstorom), tako da slikaš uvek direktno frontalno fotografiju, da se vertikale ne nakrive i uvek bez blica! To je tako jednostavno....
Ako je zbog slabog svetla expozicija kritična. povedi zgodnu asistenticu sa röntgenskog odela, koja će zapovedati:
- Ne dišite...pritisnite okidač...opet dišite!....
Opcija dva:
- Gospodine Debeljkoviću, da li bi mogli da skeniramo fotografije za forum?
Jutros se javio Duško Debeljković, sve vas lepo pozdravio, odlete za Kanadu. U međuvremenu je imao ozbiljan susret sa Karakasinom i treba očeknuti izveštajod ovog karaposlednjeg!
... stiže iscrpno izvješće - Vojna tajna ! :steve: ...
Што се тиче примедбе на полеђини фотографије, мислим да се радило о некој шали коју не треба озбиљно тумачити. Замислите да се кроз неколико деценија неко дочепа чета између годподе МЗ и Касина и оспе паљбу на ауторе !
Draga gospodo forumaši,
onomad je sa G. Rundom vođena fina rasprava u kojoj se došlo do nekakvog zaključka da je svaka fotografija autorsko delo, nikad odraz stvarnog, uvek subjektivnost, dakle malo i laž.
Ali to niko nije shvatio ozbiljno, jer većina smatra fotku za golu faktografiju i čistu istinu. Pa, ako to nekome tako treba, neka mu tako.
Što se tiče zapisa na fotografiji, da li je istina ili šala (laž), gotovo da nije bitno, biće da je to napisano u afektu, autor je više prikazao svoje stanje uzbuđenja i duha (dramatičnog trenutka)nego bilo šta drugo, u svakom slučaju, nije mu bilo stalo da ustanovi i ostavi neku istorijsku trajnu istinu. Gosn Dundo, osim vaših sećanja na bombardovanje i onaj rat, postoje i naša sećanja na nedavni rat i bombardovanje i ona su prilično raznovrsna i često, zbog samoodbranbenih refleksa, puna duhovitih detalja. Ta šala na sopstveni i račun drugih u zbilja tragičnim situacijama pomaže i krepi, da ne objašnjavam mnogo, teško je objanjivo ali je tako. U svakom slučaju, postoje dobri pisci kao Sremac, Matavulj, Nušić (da ne nabrajam dalje) koji su pomno beležili baš takve detalje i od toga pravili svoja dela koja su prilično respektabilna, duhovita i odražavaju stvarno stanje duha jedne epohe, hoću da kažem: istinu! Istinitija su od bilo kojih memoara! Dakle, onakav zapis na Slavija fotografiji, može da posluži nekom za tumaćenje i stvaranje neke subjektivne istine, potrebnije i upotrebljivije i poučnije od stvarne istine, ma koliko to nekom čudno zvučalo, na tome se bazira književnost, pozorište, film, tv serije i filmovi!
Dakle, ne budite tako strogi prema sebi, opustite se, ako već nema drugog tumačenja s kojim se slažete ili ne slažete, tumačite prema sebi, ništa nećete zgrešiti.
Слажем се да је хумор у тешким ситуацијама лек и излаз из депресивних стања. међутим, коментар на полеђини једне фотографије и то од особе која је званични "сликар" односно фактограф при војсци у датој ситуацији не могу никад прихватити као хумор, ни као неслану шалу. Напротив, то су ниски, подмукли ударци гори и од опањкавања. Јер битно је ко је направио коментар, у којој је функцији а све добија на тежини ако је то истовремено и аутор фотографије. Да је то све веома важно не би смо ми сада овде водили расправу о томе да ли је направљен грех према једном човеку кога одавно нема међу живима. Опет кажем, можда је коментар и тачан опис стања, али као што је и г. Дундо приметио, нема на тој фотографији узбуђених и ужурбаних, чак на некропованој фотографији се види неколико особа које седе лево уза зид. Дакле, зашто би неко бежао и даље ако је већ прешао линију домета непријатељске артиљерије. Ја знам да овакав коментар не бих написао ни за неког кога не познајем, а ни за неког ко ми је нешто нажао учинио.
Ми данас често заборављамо да је то било време у коме се однос према служби гајио на сасвим други начин. Данас многи инсистирају на својим правима а обавезе "гурају под тепих", траже да им се испуне права а онда ће они обавезе. Шипак! Такав своје обавезе никад неће испуњавати. А у оно време, нарочито током рата, било је људи који су били растрзани између одговорности према породици и најмилијима и према служби. Хвала Богу, таквих је било довољно, па су Ђорђе Вајферт и Лука Ћеловић пренели државни трезор преко Албаније и вратили га назад у земљу 1918. Хоћу да верујем (у недостатку бољих доказа) да је у једном таквом тренутку растрзаности снимљен један такав човек. А то што се осврнуо је нормална реакција ако је чуо у том моменту неку експлозију мерзер гранате (које су на Ташмајдану ударале таквом силином да су летели сандуци из гробова са све земним остацима покојника).
Постоји чак и трећа могућност: да овај човек уопште није благајник Управе фондова што би била још "несланија шала" и тешка увреда.
На крају морам да кажем нешто: господо форумаши, овде је прво дат цитат једног коментара на полеђини фотографије, па је тај коментар разрађен без неког размишљања и преко мере доброг укуса захваљујући непознавању целокупне ситуације али и прихватањем коментара као меродавног а на крају нам се све предочава као нека врста шале. Шалу бих прихватио да је коментар био у стилу како он, као ратни фотограф стоји најдаље од свију, на сигурном растојању као да је коморџијски фотограф и фотографише ратне ситуације где се рат једва наслутити може. Дакле, ипак су ставови измењени од почетног исмејавања једног човека.
Фотографију ћу да доживљавам како доживљавам али не могу да зажмурим на непримерене коментаре као неки туђи доживљај који ме се не дотиче. Напротив, вређа ме подсмешљив, увредљив, подругљив однос према сваком човеку а нарочито према неком ко не може свој образ да брани.
Бели Двор 30-тих и 80-тих ... Исти салон
Možda sam nostalgičar, ali ja bih radije sedeo tamo u tridesetim godinama....
Uzgred, tvoj novi avatar je najsimpatičniji na forumu...možda kaže ponešto i o tebi?
И ја сам попут Калимера кренуо у бели свет са једним завежљајем на леђима, то је иначе поред ''Ла Линеа'' био мој омиљени цртаћ који се увек завршавао са реченицом у стилу '' Па ово је баш неправда''...
Највећа неправда комунизма према деци 70-тих година били су Кардељева објашњења новог Устава сваког уторка у 19.15 ...
У време јединог цртаног филма, свој деци бивше Југославије ускраћивао је својим наступом, једини тренутак радости и разоноде на ондашњем телевизијском програму.
Свако вече цртани филм био би емитован увек у исто време, понекад и по два , али врло ретко, па рекламе, па најава дневника нешто пре 19.30, са чувеним сатом, откуцајима уз ону одвратну музику и Победником као декором у позадини...
А кад Кардељ почне да урокљиво гледа у екран и вади своје белешке знали смо да од цртаног филма то вече неће бити ништа. Говно од човека!
... Bonđorno :)...
Mnogo veći deo Beograda je u čeznji za Beogradom, koji ga čini lepšim nego što u stvari jeste. Beograd je u beogradskim kafanama po svetu u kojima se sakupljaju "naši"...
Momo Kapor
Хотел ''Палас'' је затворен после пожара 1929 године када је зграда остала без куполе...
... pre 1929. ...
... propaganda je čudo - na reklamama je još desetak godina ostala kupola ...
... još je tu ...
... postradala ...
... posle ...
... da se podsetimo i tačnog datuma otvaranja Francuskog doma ... piše Politika 20. februara 1940. godine ...
... a pišu i Beogradske opštinske novine ...
.... lepo :)...
Zar nije moguće da neko poseti izložbu i napravi fotografije i postavi u boljoj rezoluciji?
Uputa za upotrebu oliti uporabu:
Klekni (pred majstorom), tako da slikaš uvek direktno frontalno fotografiju, da se vertikale ne nakrive i uvek bez blica! To je tako jednostavno....
Ako je zbog slabog svetla expozicija kritična. povedi zgodnu asistenticu sa röntgenskog odela, koja će zapovedati:
- Ne dišite...pritisnite okidač...opet dišite!....
Ово је угао Балканске и Краљице Наталије... Oтпао је део украса изнад монограма...
...hm, liči, ali se ne uklapa baš sve ... ako nije dibidus promenjeno, biće da je ipak na drugom mestu ...
Zar nije moguće da neko poseti izložbu i napravi fotografije i postavi u boljoj rezoluciji?
Uputa za upotrebu oliti uporabu:
Klekni (pred majstorom), tako da slikaš uvek direktno frontalno fotografiju, da se vertikale ne nakrive i uvek bez blica! To je tako jednostavno....
Ako je zbog slabog svetla expozicija kritična. povedi zgodnu asistenticu sa röntgenskog odela, koja će zapovedati:
- Ne dišite...pritisnite okidač...opet dišite!....
Opcija dva:
- Gospodine Debeljkoviću, da li bi mogli da skeniramo fotografije za forum?
Jutros se javio Duško Debeljković, sve vas lepo pozdravio, odlete za Kanadu. U međuvremenu je imao ozbiljan susret sa Karakasinom i treba očeknuti izveštajod ovog karaposlednjeg!
... stiže iscrpno izvješće - Vojna tajna ! :steve: ...
TURSKI MINISTAR INENI
(nisam siguran - da nije slučajno tu i I. Andrić?)
... biće da jeste ...