ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Е, ова слика до сад није била јер је породична. Времена се мењају па је и она дошла на ред.

Некада је јелке и поклоне доносио Божић Бата. А онда је он изгубио службу и на његово место је дошао Дед Мороз. А тај Дед није долазио на Божић, па смо јелку морали да правимо сами, овог пута да ми обрадујемо родитеље. Божић Бата је био добар па је пре одласка оставио кутију са накитом на тавану.

Бађунов је написао/ла:

Vukoman је написао/ла:

Јединице Црвене армије у Зориној улици.

Ову јединицу Црвене Армије, тј. њене тенкове обележене медведом видели смо на фотографијама из Зорине, али овде није Зорина. Мислим да је Булевар ослобођења, вероватно поред Карађорђевог парка и код улаза у Инфективну клинику. Лепо се виде трамвајске шине (она три партизана стоје на њима) а и узбрдица одговара. Е сад, можда нисам у праву а ви ме исправите. Има ли неко ко би могао да предочи операцију и тактичку замисао пробијања кроз релативно уску Зорину улицу. Тактичко заобилажење широког простора Славије и уједно пребацивање снага на Булевар Краља Александра ради пресецања пута немачкој колони из Смедерева?

Јесте да је данас Божић, али ипак морам да напишем пар речи о оној Вукомановој ратној фотографији за коју је навео да је снимљена 18. октобра 1944. године. Судећи по опуштеној атмосфери, очигледно је да је фотографија снимљена током предаха.
Бели медвед на камиону је тактичка ознака совјетске 36. гардијске тенковске бригаде. Мало је проблем што се на јуришном топу СУ-85 (популарна "Сучка") не види иста ознака, тако да само могу да претпоставим да је и он из исте јединице, мада постоји могућност да је камион из 36. дошао у неку од друге три тенковске бригаде да би нешто довезао или одвезао (гориво, муницију...).
У сваком случају, да наведем ратни пут 36. гардијске тенковске бригаде током Београдске операције - од 14. до 20. октобра. Можда ће то бити од помоћи нашим форензичарима.
Четрнаестог октобра ова јединица надирала из правца Авале ка Бањици, а пошто је ту сломљен отпор Немаца, у 10 увече кренула је ка Аутокоманди.
Петнаестог октобра, после жестоке борбе сломили су отпор Немаца на Аутокоманди и продужили ка Карађорђевом парку где су се сукобили са Немцима у парку и болничком кругу у Делиградској. Одатле су пошли у напад на добро утврђене немачке положаје на Славији - тачније на почетку Булевара ослобођења. Коришћени су јуришни топови "Сучке" који су заузели положаје на угловима улица и одатле неутралисали немачке бункере. У оквиру тих борби могуће је да је из бригаде одвојено неколико тенкова за подршку борцима Прве пролетерске бригаде НОВЈ који су продирали Зорином улицом и улицама Алексе Ненадовића и Проте Матеје чиме су захватили блок зграда између Каленић пијаце, Правног факултета и Славије.
После вишечасовне борбе заузимају Славију и потом се 36. гардијска тенковска бригада дели на два главна дела. Први део креће ка Лондону, Старом Двору и Теразијама улицом Краља Милана и Крунском, као и Булеваром краља Александра ка Главној пошти, док је друга група кренула преко Правног факултета ка Дунав станици. До мрака ова друга група је избила на железничку станицу "Дунав" чиме је Београд "пресечен" на два дела - источни и западни. Код Дунав станице 36. гардијска тенковска бригада срела се са левим крилом 14. гардијске механизоване бригаде. Ето примера како је камион 36. гардијске тенковске бригаде могао да "залута" у неку другу бригаду.
Што се тиче прве групе, тачније оног дела који је наступао Булеваром заједно са јединицама Прве пролетерске, опет је могуће да је део тенкова одвојен за подршку њеном десном крилу у улици Краљице Марије. До краја дана ове јединице заузеле су Ташмајдан, зграде Народне банке, Главне поште и Скупштине, док су оне јединице које су наступале улицом Краља Милана заузеле Лондон и Стари двор. Међутим, због снажног немачког отпора ту су се практично заглавиле, тако до 18. октобра нису избиле на Теразије.
Овде треба напоменути да су се тог дана делови 36. заједно са деловима 14. гардијске механизоване бригаде сукобили са Немцима у реону Вуковог споменика и студентског дома "Краљ Александар", о чему је већ било речи на старом форуму. Међутим, овај податак речито говори колико се та јединица "расула" по београдским улицама тако да се само условно може говорити о једном или два главна правца напада.
Шеснаестог октобра 36. гардијска тенковска бригада извучена је из борби да би се извршило прегруписање и попуна, а потом је стављена у резерву на тај начин што је њена главнина ишла иза 14. гардијске механизоване бригаде у граду, док је један њен део придодат Првој пролетерској дивизији НОВЈ. Међутим, због напада Немаца из састава Штетнерове групе на прилаз Београду из правца Смедерева, 14. гардијска је морала да се тамо ангажује, тако да је 36. опет била у првим редовима у граду.
У горепоменутом смислу прошао је и 17. октобар. Тенкови 36. гардијске тенковске бригаде наступали су заједно са Трећом бригадом Прве пролетерске дивизије улицама Страхињића Бана, Душановом и Скендербеговом према Калемегдану и успут су савладали отпор Немаца у Првој мушкој гимназији и заузели трамвајски депо у Скендербеговој и Електричну централу. Истовремено, део тенкова је давао подршку Осмој црногорској бригади која је избила код Игуманове палате на Теразијама, а ангажовали су се и у борбама у Косовској и Дечанкој у склопу "битке" за Теразије.
Дошли смо и до 18. октобра, датума који је навео Вукоман. У центру града (Теразије) прича је иста као у претходном пасусу. На "дунавском" правцу 36. је избила под бедеме Тврђаве и водила борбу за Завод за израду војне одеће (потоњи "Беко").
Деветнаестог октобра заузет је Завод за израду војне одеће, а још увек су се водиле жестоке борбе на Теразијама. Главнина тенкова 36. гардијске бригаде коришћен је за напад на Теразије, зграде Главњаче и Управе града са главним правцем кретања ка Калемегдану. До увече уз подршку њених тенкова заузета је палата "Албанија", Обилићев венац, "Мажестик", "Руски цар", ликвидиран немачки отпор у згради Коларца, Филозофском факултету, Хипотекарној банци, данашњем Етнографском музеју... и избили пред простор Калемегдана.
Двадесетог октобра у 6 сати ујутру заузета је и Београдска тврђава практично без борбе. Game over.