Ova možda nije najjasnija i slikana sa iste pozicije , ali čini mi se, ipak potvrđuje tačnost lokacije.
Била је раније ова слика (реч је о октобру 1944), мислим да је усликана баш из супротног правца овоме горе, са кућа које видимо у позадини, дакле овај исти шпалир, можда чак у истоме тренутку:
П.С. Највероватније да је фотографисао неко од ових људи на симсу:
Iz čistog dišpeta sam naučila da postavljam slike na forum, što mi je do sad bilo teško.Evo tih zgrada na Bulevaru koje se vide u pozadini u vreme njihove izgradnje.
Slično se dogodilo i sa muzikom. Ton vinyla je bolji!
Nema mesta panici: ovih godina vinil doživljava svoju renesansu, drugu mladost itd.
Mada vinil niizdaleka nije superioran u odnosu na solidan digitalni zapis i poseduje gomilu problema "ugrađenih" u sam format mehaničkog beleženja i reprodukcije. Svejedno, ja ploče volim.
Поред толико ОТ на овом форуму, један више или мање неће да се примети.
Иако неизлечиви носталгичар (шта друго да будем у животној јесени), потпуно се слажем с овим шта сам горе маркирао. За разлику од директног преноса звука од извора до уха, аналогно бележење звука и каснија репродукција су везани за већи број маханичких процеса, који сваки са своје стране уноси извесна изобличења. Код дигитализације звука обавља се један математички процес заснован на Фуријеовој анализи, који је могућ већ у самом почетку преноса тј. већ после првог електроакустичког претварача одн. микрофона. Записују се бајтови који означавају бројеве. Ако се ти бројеви математички синтетизују непосредно пред уласком у уређај за репродукцију (на пример појачало са звучницима) одступање од верности зависиће једино још од карактеристика тог уређаја.
Није проблем у систему, већ у конзуму данашњег друштва. То друштво се често задовољава квалитетом звука снимљеног и репродукованог помоћу мобилних телефона.
Слично је и у фотографији. Дигиталне камере се данас продају по броју мегапикслова. Стара пракса. Некада се вредност сатова ценила по броју рубина, радио-апарата по броју „лампи“ (касније по броју транзистора – Јапанци су често уграђивали неке транзисторе без функције), аутомобила по броју свећица итд. Конзумно друштво не води рачуна о оптици дигиталних камера. Важан је зум, све остало иде аутоматски. Оптички зухер? А шта то беше? Sorry, то се не тражи. Тржиште је преплављено бофлом са заводљивим ценама.
Мислим да није проблем у дигитализацији слике као систему, већ у пречестој злоупотреби могућности које нам она пружа и запостављању вредности о којима смо некада водили рачуна. Ако хоћемо квалитет као некад, морамо и кесу да дрешимо као некад.
Ova možda nije najjasnija i slikana sa iste pozicije , ali čini mi se, ipak potvrđuje tačnost lokacije.
Била је раније ова слика (реч је о октобру 1944), мислим да је усликана баш из супротног правца овоме горе, са кућа које видимо у позадини, дакле овај исти шпалир, можда чак у истоме тренутку:
П.С. Највероватније да је фотографисао неко од ових људи на симсу:
Iz čistog dišpeta sam naučila da postavljam slike na forum, što mi je do sad bilo teško.Evo tih zgrada na Bulevaru koje se vide u pozadini u vreme njihove izgradnje.
Јел'те, јел' овај што стално позира икада ишао на предавања?
Ma jok! U augustu su profesori držali predavanja na Jadranu! A u ostalo vreme bavilo se raznoraznim "umetničkim" delatnostima, kao što je spavanje u kućerku noćnog čuvara na skladištu građevinskog materijala.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Ova možda nije najjasnija i slikana sa iste pozicije , ali čini mi se, ipak potvrđuje tačnost lokacije.
Била је раније ова слика (реч је о октобру 1944), мислим да је усликана баш из супротног правца овоме горе, са кућа које видимо у позадини, дакле овај исти шпалир, можда чак у истоме тренутку:
П.С. Највероватније да је фотографисао неко од ових људи на симсу:
Slično se dogodilo i sa muzikom. Ton vinyla je bolji!
Nema mesta panici: ovih godina vinil doživljava svoju renesansu, drugu mladost itd.
Mada vinil niizdaleka nije superioran u odnosu na solidan digitalni zapis i poseduje gomilu problema "ugrađenih" u sam format mehaničkog beleženja i reprodukcije.
Svejedno, ja ploče volim.
Поред толико ОТ на овом форуму, један више или мање неће да се примети.
Иако неизлечиви носталгичар (шта друго да будем у животној јесени), потпуно се слажем с овим шта сам горе маркирао. За разлику од директног преноса звука од извора до уха, аналогно бележење звука и каснија репродукција су везани за већи број маханичких процеса, који сваки са своје стране уноси извесна изобличења. Код дигитализације звука обавља се један математички процес заснован на Фуријеовој анализи, који је могућ већ у самом почетку преноса тј. већ после првог електроакустичког претварача одн. микрофона. Записују се бајтови који означавају бројеве. Ако се ти бројеви математички синтетизују непосредно пред уласком у уређај за репродукцију (на пример појачало са звучницима) одступање од верности зависиће једино још од карактеристика тог уређаја.
Није проблем у систему, већ у конзуму данашњег друштва. То друштво се често задовољава квалитетом звука снимљеног и репродукованог помоћу мобилних телефона.
Слично је и у фотографији. Дигиталне камере се данас продају по броју мегапикслова. Стара пракса. Некада се вредност сатова ценила по броју рубина, радио-апарата по броју „лампи“ (касније по броју транзистора – Јапанци су често уграђивали неке транзисторе без функције), аутомобила по броју свећица итд. Конзумно друштво не води рачуна о оптици дигиталних камера. Важан је зум, све остало иде аутоматски. Оптички зухер? А шта то беше? Sorry, то се не тражи. Тржиште је преплављено бофлом са заводљивим ценама.
Мислим да није проблем у дигитализацији слике као систему, већ у пречестој злоупотреби могућности које нам она пружа и запостављању вредности о којима смо некада водили рачуна. Ако хоћемо квалитет као некад, морамо и кесу да дрешимо као некад.
Ova možda nije najjasnija i slikana sa iste pozicije , ali čini mi se, ipak potvrđuje tačnost lokacije.
Била је раније ова слика (реч је о октобру 1944), мислим да је усликана баш из супротног правца овоме горе, са кућа које видимо у позадини, дакле овај исти шпалир, можда чак у истоме тренутку:
П.С. Највероватније да је фотографисао неко од ових људи на симсу:
SAVA 1963.
Јел'те, јел' овај што стално позира икада ишао на предавања?
Ma jok! U augustu su profesori držali predavanja na Jadranu! A u ostalo vreme bavilo se raznoraznim "umetničkim" delatnostima, kao što je spavanje u kućerku noćnog čuvara na skladištu građevinskog materijala.
1963 - Poseta kolegice i kolege sa fakulteta noćnom čuvaru skladišta građevinskog materijala
1977 - Trnoružica ne stanuje više u Šantićevoj 10
2010 by MZ
1969
1969
2010 by MZ
2010 by MZ