Чини ми се да је Бугарска имала овај авион у свом наоружању, а доста тога ја испоручивано преко Београда. Често су за те прелете авиони добијали цивилне регистрације.
На браћу Бугаре сам и мислио... А ево фотографије из Сквадронове публикације "Heinkel He 112 In Action":
Људи, желим вам заиста све што сами себи желите да вам се оствари у 2011. Данас 'ватам пут под ноге ка Бечу, видимо се у (ваљда) свима још лепшој 2011. Живели!
Не иде весеље без музике, Голден Гејт Квартет на Ташмајдану:
И за крај, слика из 1963, Прва труба Драгачева на сред Таша:
... brinulo me i što uopšte ne reagujete na nekoliko postova kojima sam Vam se direktno obraćao, pa do zlo bude još gore, jedan odgovor na moj post naslovili ste malo nespretno sa BLABLA, tako da sam baš bio neveseo ... hvala Bogu, sad su stvari mnogo jasnije - idemo dalje :)...
Поштовани господине Касина, кад завршим писање неке поруке (а нисам више брз у томе) и покушам то да пошаљем, пркосно се испречи софтвер са захтевом да напишем наслов. Знам да нисам изузетак и да се многи нервирају због тога. Да се решим белаја, треснем шта било. Ако би неки психоаналитичар реч блабла тумачио као последицу неког незадовољства или отпора, онда то може да буде само свесно или несвесно незадовољство сопственим текстом. Уверавам Вас да се то није односило ни на једну Вашу реч.
Рекли сте идемо даље и слажем се. Зато нисам више копао по форуму. Повод за писање ове поруке била је жеља за извињењем ако сам Вам причинио неку неправду или увреду.
Tačno, bravo!
Preklapale su se ploče, ali to je važilo mahom za narezane ploče. Imao sam takve slučajeve. Preklapanja su bila oko petnaest sekundi.
Ordinarne, komercijalne ploče nisu imale preklapanja.
Da li možda imaš ime ovog urednika, znaš li kako se on zvao?
Синоћ и јутрос сам прегледао белешке из тих година али, на жалост, ништа нисам нашао - чак ми запис о тој емисији. У то време више ме интересовала прича него име госта, а други проблем био је тај што је водитељ (најчешће је то био Милан Шпичек - "Круг 202 - Рандеву код сата") име госта рекао на почетку емисије - баш кад сам панично тражио чист лист папира и оловку, и на крају - али би име госта брзо изговорио... Све у свему, моје белешке углавном почињу реченицом: "У емисији "Круг двестадвојке - Састанак код сата" у четвртак 12. јануара 1995. године гост је био син власника кафане на Црвеном Крсту, на углу Жарка Зрењанина...", а птом следи оно што сам на брзину записао (касетофон је био покварен тако да нисам могао да снимим емисију).
О овом госту - чини ми се да је био музички уредник, али ко зна, можда је био и техничар, тонац...нисам нашао ни толико.
Mnogo ti hvala, ovo je izvanredno što si uspeo da zapišeš. Priča je zaista izuzetna i ukazuje na to da su se u Radio Beogradu i te kako koristili rezači za snimanje programa...
Kada bih samo mogao nekako da saznam ime... pokušaću da vidim da li bi iko mogao da se seti imena tog gosta.
Možda Putnik zna ime kafane na uglu Žarka Zrenjanina, pa da tako pokušamo pronaći ime sina vlasnika?
Zapis o Konstantinu Jovanoviću takođe je veoma interesantnan. Osim nekih opštih mesta i opisa njegove arhitekture, malo se zna o njegovoj ličnosti koja je ovom anegdotom osvetljena sa još jedne strane...
Чини ми се да је Бугарска имала овај авион у свом наоружању, а доста тога ја испоручивано преко Београда. Често су за те прелете авиони добијали цивилне регистрације.
На браћу Бугаре сам и мислио... А ево фотографије из Сквадронове публикације "Heinkel He 112 In Action":
Не иде весеље без музике, Голден Гејт Квартет на Ташмајдану:
И за крај, слика из 1963, Прва труба Драгачева на сред Таша:
Đaci u Fižaku - FR.
Поштовани господине Касина, кад завршим писање неке поруке (а нисам више брз у томе) и покушам то да пошаљем, пркосно се испречи софтвер са захтевом да напишем наслов. Знам да нисам изузетак и да се многи нервирају због тога. Да се решим белаја, треснем шта било. Ако би неки психоаналитичар реч блабла тумачио као последицу неког незадовољства или отпора, онда то може да буде само свесно или несвесно незадовољство сопственим текстом. Уверавам Вас да се то није односило ни на једну Вашу реч.
Рекли сте идемо даље и слажем се. Зато нисам више копао по форуму. Повод за писање ове поруке била је жеља за извињењем ако сам Вам причинио неку неправду или увреду.
"from beograd" je zato sto je poslato iz beograd,evo i druge strane
Preklapale su se ploče, ali to je važilo mahom za narezane ploče. Imao sam takve slučajeve. Preklapanja su bila oko petnaest sekundi.
Ordinarne, komercijalne ploče nisu imale preklapanja.
Da li možda imaš ime ovog urednika, znaš li kako se on zvao?
Синоћ и јутрос сам прегледао белешке из тих година али, на жалост, ништа нисам нашао - чак ми запис о тој емисији. У то време више ме интересовала прича него име госта, а други проблем био је тај што је водитељ (најчешће је то био Милан Шпичек - "Круг 202 - Рандеву код сата") име госта рекао на почетку емисије - баш кад сам панично тражио чист лист папира и оловку, и на крају - али би име госта брзо изговорио... Све у свему, моје белешке углавном почињу реченицом: "У емисији "Круг двестадвојке - Састанак код сата" у четвртак 12. јануара 1995. године гост је био син власника кафане на Црвеном Крсту, на углу Жарка Зрењанина...", а птом следи оно што сам на брзину записао (касетофон је био покварен тако да нисам могао да снимим емисију).
О овом госту - чини ми се да је био музички уредник, али ко зна, можда је био и техничар, тонац...нисам нашао ни толико.
Mnogo ti hvala, ovo je izvanredno što si uspeo da zapišeš. Priča je zaista izuzetna i ukazuje na to da su se u Radio Beogradu i te kako koristili rezači za snimanje programa...
Kada bih samo mogao nekako da saznam ime... pokušaću da vidim da li bi iko mogao da se seti imena tog gosta.
Možda Putnik zna ime kafane na uglu Žarka Zrenjanina, pa da tako pokušamo pronaći ime sina vlasnika?
Zapis o Konstantinu Jovanoviću takođe je veoma interesantnan. Osim nekih opštih mesta i opisa njegove arhitekture, malo se zna o njegovoj ličnosti koja je ovom anegdotom osvetljena sa još jedne strane...