Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Тачно је да 6. априла 1941. није био Ускрс. То је била недеља, у почетку сунчан дан док се ваздух није испунио димом и прашином. Бомбардовање је почело тачно у 7,00 часова и то у Точидеру и на Дедињу. О почетку бомбардовања града Београда чуо сам две верзије: 7,30 и 8,00 часова. Пошто је бомбардовање Топчидера трајало око пола часа, а после тога је завладало затишје (довољно дуго да становници оду до склоништа – пишем о сопственим доживљајима) верујем да је бомбардовање града започето у 8,00 часова. Било како било, најкасније у 8,00 сати становници Београда су схватили шта се догађа и нико паметан не би кренуо на свадбу.
Следећа фотографија је већ била на неком од форума, али кад већ помињемо порту Вазнесењске цркве, не шкоди да се још једном види како је ту изгледало после немачког бомбардовања. Бомба је погодила провизорно склониште са неколико стотина људи. Још дуго и дуго се ту осећао задах распаднутих лешева, иако су ратни заробљеници стално посипали кречом.
Прво америчко бомбардовање је било на Ускрс, 16. априла 1944., око 12,00 часова. Оно је дошло неочекивано (бачени су теписи бомби) и није искључено да су страдали и неки сватови (под претпоставком да је венчање могло да се обави на Ускрс).
Што се тиче програма Радио Београда у тренутку напада на Београд, чуо сам четврту верзију. Наиме, причало се да је Радио Београд у том тренутку емитовао музику у извођењу Дувачког оркестра Краљеве гарде.
За време целог рата Београдом су се проносиле алармантне вести са много фантазије. Популарно су се извори тих вести називали Радио Милева. Наравно, било је и исправних информација, али ко је могао да зна шта је тачно а шта није. Штавише, често нисмо веровали ни истинитим вестима које су на разне сериозне начине продирале међу грађанство (на пример информације које је добијала српска полиција од Немаца када су Немци очекивали подршку полиције).
Претпостављам да су и приче о падању моста краља Александра на неке бродове чиста измишљотина.
Милош Јуришић нам решава још једну загонетку уз помоћ изванредне слике и пратећег текста:
Могуће је да је већ увелико расветљено питање где су се фотографисале
оне соколице-димничарке, но за сваки случај подсетићу Вас да се ради о
дворишту основне школе у Сава-мали, тј у некадашњој Босанској улици
(данас би се налазила у улици Гаврила Принципа) и шаљем Вам један снимак
те школе из дворишта, док је фасада овековечена на једној доста
познатој разгледници Београда из око 1910. и то колорисаној,
а пројектовао ју је око 1908. арх.Димитрије Т.Леко.
Шаљем Вам и једну фотографију из породичне заоставштине на којој се види
и мој деда (средишња фигура у капуту и шеширу са рукавицама у руци)
приликом свечаног отварања фабрике аутомобила у Раковици 24.октобра
1940. како пише на полеђини, мада не знам да ли је довољно интересантна
за Форум; то Ви процените :-) Занимљиво ми је да је деда у средини
фотографије иако је тада већ био "армијски ђенерал у пензији и резерви"
док је активни армијски ђенерал (три звездице на шињелу) по страни;
можда зато што је деда био и (почасни) претседник ауто-клуба Краљевине
Југославије.
На пијаци су се појавиле биле неке интересантне фотографије из, рекао
бих, шездесетих година, све са печатом "Архив САНУ", од којих прилажем
сада две - једна на којој се види зграда "са зеленим плочицама"
фотографисана из (тада) улице 7.јула, а на којој се још увек види додати
балкон у међуратном периоду од стране сопственика куће, на другом
спрату који је приликом "рестаурације" фасаде (о којој сам чуо пуно
мучних ствари од потомака сопственика зграде) срушен, док се на другом
снимку види кућа у улици Кнеза Симе Марковића, заправо су то три куће
бројева 5, 7 и 9, пре рестаурације и уочава се да су куће на броју 7 и 9
без фасадне декорације која је вероватно у рату страдала...?
Прилажем још две скромне фотографије: заљубљени пар на доњем
Каелемегдану педесетих година, као и кућицу са саобраћајним полицајцем
на раскрсници код "Лондона" из, рекао бих, шездесетих година.
... da odemo još malo dalje u prošlost ... slabo se vidi, ali uz graviru piše ... 1876 - Village Serbe de Vichnitza Danse du Kolo ...
.... toliko o o amebama, Karaburmi i komšijama iz Višnjice, velikog Sela itd. - a na Karakuburu u to vreme samo sa duuubokim čizmama, kuburama i tandžarama - a kad je sezona lova - sa sitnom sačmom, za patke naravno 8) ...
Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Тачно је да 6. априла 1941. није био Ускрс. То је била недеља, у почетку сунчан дан док се ваздух није испунио димом и прашином. Бомбардовање је почело тачно у 7,00 часова и то у Точидеру и на Дедињу. О почетку бомбардовања града Београда чуо сам две верзије: 7,30 и 8,00 часова. Пошто је бомбардовање Топчидера трајало око пола часа, а после тога је завладало затишје (довољно дуго да становници оду до склоништа – пишем о сопственим доживљајима) верујем да је бомбардовање града започето у 8,00 часова. Било како било, најкасније у 8,00 сати становници Београда су схватили шта се догађа и нико паметан не би кренуо на свадбу.
Следећа фотографија је већ била на неком од форума, али кад већ помињемо порту Вазнесењске цркве, не шкоди да се још једном види како је ту изгледало после немачког бомбардовања. Бомба је погодила провизорно склониште са неколико стотина људи. Још дуго и дуго се ту осећао задах распаднутих лешева, иако су ратни заробљеници стално посипали кречом.
Прво америчко бомбардовање је било на Ускрс, 16. априла 1944., око 12,00 часова. Оно је дошло неочекивано (бачени су теписи бомби) и није искључено да су страдали и неки сватови (под претпоставком да је венчање могло да се обави на Ускрс).
Што се тиче програма Радио Београда у тренутку напада на Београд, чуо сам четврту верзију. Наиме, причало се да је Радио Београд у том тренутку емитовао музику у извођењу Дувачког оркестра Краљеве гарде.
За време целог рата Београдом су се проносиле алармантне вести са много фантазије. Популарно су се извори тих вести називали Радио Милева. Наравно, било је и исправних информација, али ко је могао да зна шта је тачно а шта није. Штавише, често нисмо веровали ни истинитим вестима које су на разне сериозне начине продирале међу грађанство (на пример информације које је добијала српска полиција од Немаца када су Немци очекивали подршку полиције).
Претпостављам да су и приче о падању моста краља Александра на неке бродове чиста измишљотина.
Могуће је да је већ увелико расветљено питање где су се фотографисале оне соколице-димничарке, но за сваки случај подсетићу Вас да се ради о дворишту основне школе у Сава-мали, тј у некадашњој Босанској улици (данас би се налазила у улици Гаврила Принципа) и шаљем Вам један снимак те школе из дворишта, док је фасада овековечена на једној доста познатој разгледници Београда из око 1910. и то колорисаној, а пројектовао ју је око 1908. арх.Димитрије Т.Леко.
Шаљем Вам и једну фотографију из породичне заоставштине на којој се види и мој деда (средишња фигура у капуту и шеширу са рукавицама у руци) приликом свечаног отварања фабрике аутомобила у Раковици 24.октобра 1940. како пише на полеђини, мада не знам да ли је довољно интересантна за Форум; то Ви процените :-) Занимљиво ми је да је деда у средини фотографије иако је тада већ био "армијски ђенерал у пензији и резерви" док је активни армијски ђенерал (три звездице на шињелу) по страни; можда зато што је деда био и (почасни) претседник ауто-клуба Краљевине Југославије.
На пијаци су се појавиле биле неке интересантне фотографије из, рекао бих, шездесетих година, све са печатом "Архив САНУ", од којих прилажем сада две - једна на којој се види зграда "са зеленим плочицама" фотографисана из (тада) улице 7.јула, а на којој се још увек види додати балкон у међуратном периоду од стране сопственика куће, на другом спрату који је приликом "рестаурације" фасаде (о којој сам чуо пуно мучних ствари од потомака сопственика зграде) срушен, док се на другом снимку види кућа у улици Кнеза Симе Марковића, заправо су то три куће бројева 5, 7 и 9, пре рестаурације и уочава се да су куће на броју 7 и 9 без фасадне декорације која је вероватно у рату страдала...?
Прилажем још две скромне фотографије: заљубљени пар на доњем Каелемегдану педесетих година, као и кућицу са саобраћајним полицајцем на раскрсници код "Лондона" из, рекао бих, шездесетих година.
.... toliko o o amebama, Karaburmi i komšijama iz Višnjice, velikog Sela itd. - a na Karakuburu u to vreme samo sa duuubokim čizmama, kuburama i tandžarama - a kad je sezona lova - sa sitnom sačmom, za patke naravno 8) ...