...елем, колико се сећам, дотични господин је био музички уредник у радио Београду и пре и после рата. (ратни период није помињао). Посебно ми је било занимљиво његово казивање како су у то време пуштали плоче.
У то време на једну плочу стајало је релативно мало музике - ни десетак минута. Због тога су дуже композиције - опере, рецимо, биле нарезане на више плоча при чему су задња два минута једне плоче била истоветна са прва два минута наредне.
У студију су имали грамофон са два диска. Са једног диска емитована је у етар музика са прве плоче, а на другом би стајала спремна друга плоча. Када би игла "ушла" у зону задња два минута прве плоче, оператер би укључио погон друге плоче. На ушима је имао слушалице тако да је истовремено могао да чује музику са обе плоче, с тим што је могао да повећава или смањује број обртаја друге. На тај начин би "поклопио" звук са обе плоче у један и потом би пребацио прекидач за емитовање са диска 1 на диск 2. Док би музика ишла, он би са диска 1 скинуо прву плочу и ставио трећу. Онда се прича понављала: кад на другој плочи остане још пар минута музике, укључује први диск, подешава мелодију...
То је све лепо функционисало ако је број плоча био мали - три до четири, највише пет. Међутим, арије из неких опера имале су и по дванаест плоча и онда, у сред арије док иде музика са плоче број 8 оператер схвати да нигде нема плоче број 9! Или има, али то није та опера!
Међутим, било је и сналажења. Ако је било потребно да се емитује музика у непознатој дужини трајања ("Драги слушаоци, док чекамо нашег госта, уваженог господина МЊШ, слушате музију из студија..."), онда музички уредник стави на грамогфон две плоче Равелевог "Болера" и само "пребацује" шалтер са једног диска на други.
Tačno, bravo!
Preklapale su se ploče, ali to je važilo mahom za narezane ploče. Imao sam takve slučajeve. Preklapanja su bila oko petnaest sekundi.
Ordinarne, komercijalne ploče nisu imale preklapanja.
Da li možda imaš ime ovog urednika, znaš li kako se on zvao?
... znam da gosn. Miloš nije baš ljubitelj istorijskih OT, ali ipak jedna reklamna od junaka-imenjaka na delu :)... a gosn. Miloš je sa ovakvim sjajnim i neviđenim fotkama svakako jedan od glavnih junaka ove naše priče - da mi ne zameri KaraCCJunak vonResava ravna, ali on je već negde odjezdio, tako da mogu slobodno das pričam :) ...
Колико је мени познато, шестог априла 1941. били су Цвети. Међутим, могуће да је тог дана био католички Ускрс, јер постоји фотографија на којој се види немачки механичар како белом бојом на бомби исписује "Срећан Ускрс" на немачком.
Ova?
Potpis ove fotografije definitivno ne treba smatrati 100% tačnim.
Katolički (po gergorijanskom kalendaru) je bio na 13. april 1941.
"Naš" je bio 20. aprila.
Ima nekoliko objašnjenja:
1. Potpis je pogrešan - ništa čudno, za 60 godina je toliko puta ponovljeno da je bombardovanje bilo na Uskrs. Pomešalo se - bombardovanje 1944, nepoznavanje običaja, zvanična dogma koja nije smela da se javno dovodi u pitanje i sl. Koliko samo ima sličnih primera? Ukucajte samo "Uskrs 1941" na Google-u - jednom prepisana greška živi već 70 godina.
2. Atina je pala 27. aprila - možda je bomba bila namenjena Grcima?
Za Uskršnje praznike ("svoje"), Nemci su bombardovali Belfast - možda fotografija nije napravljena u Rumuniji, nego u Francuskoj?
......negde, u vizuelnoj memoriji, mi je u glavi slična fotografija koju sam video u nekoj skeniranoj knjizi skinutoj sa interneta, na njoj je fotografija nemačkih oružara pored bombe sa istim natpisom, gotovo istim rukopisom - sećam se da se potpis fotografije nije odnosio na Jugoslaviju.
2. Nemac je pogrešio, mislio je da nam je Uskrs u nedelju 6-tog. Ili nije znao, ili je možda iz nekog razloga pobrkao stari julijanski i revidirani julijanski kalendar....Ili-možda je "čestitao" unapred?
A onda, tu su i priče da je genarl Simović trebao da uda ćerku baš na taj dan, iako venčanja nije oglo da bude. :) Čudan smo narod.
Али је много интересантнија табла иза (нажалост делимично покривена бандером)
НЕ ПРЕОПТЕРЕЋУЈ
(И) НЕ МУЧИ КОЊА
он је твој хранитељ и (друг)
НЕ БИЈ КОЊА
ОН ОСЕЋА БОЛ
КАО И ТИ
...елем, колико се сећам, дотични господин је био музички уредник у радио Београду и пре и после рата. (ратни период није помињао). Посебно ми је било занимљиво његово казивање како су у то време пуштали плоче.
У то време на једну плочу стајало је релативно мало музике - ни десетак минута. Због тога су дуже композиције - опере, рецимо, биле нарезане на више плоча при чему су задња два минута једне плоче била истоветна са прва два минута наредне.
У студију су имали грамофон са два диска. Са једног диска емитована је у етар музика са прве плоче, а на другом би стајала спремна друга плоча. Када би игла "ушла" у зону задња два минута прве плоче, оператер би укључио погон друге плоче. На ушима је имао слушалице тако да је истовремено могао да чује музику са обе плоче, с тим што је могао да повећава или смањује број обртаја друге. На тај начин би "поклопио" звук са обе плоче у један и потом би пребацио прекидач за емитовање са диска 1 на диск 2. Док би музика ишла, он би са диска 1 скинуо прву плочу и ставио трећу. Онда се прича понављала: кад на другој плочи остане још пар минута музике, укључује први диск, подешава мелодију...
То је све лепо функционисало ако је број плоча био мали - три до четири, највише пет. Међутим, арије из неких опера имале су и по дванаест плоча и онда, у сред арије док иде музика са плоче број 8 оператер схвати да нигде нема плоче број 9! Или има, али то није та опера!
Међутим, било је и сналажења. Ако је било потребно да се емитује музика у непознатој дужини трајања ("Драги слушаоци, док чекамо нашег госта, уваженог господина МЊШ, слушате музију из студија..."), онда музички уредник стави на грамогфон две плоче Равелевог "Болера" и само "пребацује" шалтер са једног диска на други.
Tačno, bravo!
Preklapale su se ploče, ali to je važilo mahom za narezane ploče. Imao sam takve slučajeve. Preklapanja su bila oko petnaest sekundi.
Ordinarne, komercijalne ploče nisu imale preklapanja.
Da li možda imaš ime ovog urednika, znaš li kako se on zvao?
1884.
Нема ништа.
1893.
Већ постоји неколико улица. Побегли од Чубурског потока. Дијагноза: хидофобија. Српски: прљаве чарапе.
1903.
И даље се шири. Ал' потоку не прилази.
Појава Чубуре и других Чубура била је са одушевљењем дочекана у престоничкој јавности:
Трговински гласник
1884.
Нема ништа.
1893.
Већ постоји неколико улица. Побегли од Чубурског потока. Дијагноза: хидофобија. Српски: прљаве чарапе.
1903.
И даље се шири. Ал' потоку не прилази.
A da nemaš kartu iz neolita? Nešto me zanima istočno od Čubure? Ono što je novokomponovano sa onim paviljonima!
Ova?
Potpis ove fotografije definitivno ne treba smatrati 100% tačnim.
Katolički (po gergorijanskom kalendaru) je bio na 13. april 1941.
"Naš" je bio 20. aprila.
Ima nekoliko objašnjenja:
1. Potpis je pogrešan - ništa čudno, za 60 godina je toliko puta ponovljeno da je bombardovanje bilo na Uskrs. Pomešalo se - bombardovanje 1944, nepoznavanje običaja, zvanična dogma koja nije smela da se javno dovodi u pitanje i sl. Koliko samo ima sličnih primera? Ukucajte samo "Uskrs 1941" na Google-u - jednom prepisana greška živi već 70 godina.
2. Atina je pala 27. aprila - možda je bomba bila namenjena Grcima?
Za Uskršnje praznike ("svoje"), Nemci su bombardovali Belfast - možda fotografija nije napravljena u Rumuniji, nego u Francuskoj?
......negde, u vizuelnoj memoriji, mi je u glavi slična fotografija koju sam video u nekoj skeniranoj knjizi skinutoj sa interneta, na njoj je fotografija nemačkih oružara pored bombe sa istim natpisom, gotovo istim rukopisom - sećam se da se potpis fotografije nije odnosio na Jugoslaviju.
2. Nemac je pogrešio, mislio je da nam je Uskrs u nedelju 6-tog. Ili nije znao, ili je možda iz nekog razloga pobrkao stari julijanski i revidirani julijanski kalendar....Ili-možda je "čestitao" unapred?
A onda, tu su i priče da je genarl Simović trebao da uda ćerku baš na taj dan, iako venčanja nije oglo da bude. :) Čudan smo narod.
U redakciji: Kostica Stepanović & ?
Ilja Erenburg u redakciji Politike
Ovo bi možda moglo da se pronađe di je?!
Bez obzira na tarabu, ovo je očito u Savamalskoj školi!