Ова ће свакако да интересује господина ММилована. Лево, у првом плану, где је у наше (млађе) време била Америчка изложба, била је пре Другог светског рата луксузна продавница грамофона и плоча енглеске марке Columbia. На плочама је била заступљена скоро искључиво озбиљна музика, а грамофони су, може се рећи, били најбољи на свету. Према нивоу робе и услуге била је и публика која је залазила у ову продавницу.
Интересантан је и Перишићев аутобус на линији Калемегдан - Котеж Неимар (преко Чубуре).
О да, свакако. Стварно ми много значи ова фотографија, а сећам се да сте и сами наводили да је у овој палати била та продавница.
Да наведем и то да су Колумбија плоче биле посебно пресоване и да су, готово увек, изванредно лепо звучале. Неко се, још у оно прадавно доба, вођен често катастрофалним звучањем плоча досетио да уместо целе масе у лошијем шелаку, пресује сендвич који се састојао од картона са налепљеним најфинијим шелаком одозго и одоздо.
Резултат је била најбоља могућа грамофонска репродукција, без шумова и осталих сметњи.
Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Beli, pa zar ti se ne čini da je gimnastičar na gornjoj slici (treći sleva) jedan te isti, kao i ovaj na donjoj slici (prvi zdesna), bez obzira što piše da je to slika iz Amsterdama?
[/quote]
Трећи са десне стране,не леве.Како год,у сваком случају није иста особа,али хвала.Чак мислим да нису из исте екипе.Мислим да ћу то мало подробније истражити,на жалост,више немам кога да питам...
[/quote]
I mislio sam na treceg sa desne strane, bio sam ubedjen da je to isti lik. Baš mi je žao.
A to što više nemaš koga da pitaš mi je jako poznato. Dok su mi roditelji bili živi nije me interesovalo toliko. A sada, kada ih nema, interesuje me svaki detalj.
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
... Gosn. Dundo , proveriću i promptno dojaviti ... nije mi običaj da stavljam ovakve potpise na nešto što nije fizički u mojoj kolekciji, mada ne isključujem da se možda potkrala i greška ...
... Gosn. Dundo, u svakom slučaju, dobro se vi nama vratili :)...
... Poštovani gosn.Dundo ... fotku sam našao u jednom od foldera gde držim skenove materijala iz svoje zbirke ... nešto je veća i ovako izgleda bez potpisa ...
... gosn. Dundo, nisam vas najbolje shvatio - da li ste ovo ikada negde emitovali javno, jer ukoliko jeste, pre nego što se upustim u sizifov posao pretrage po rasutim delovima fizičke kolekcije, možda bi mi to pomoglo da još ponegde prethodno tragam u virtuelnom delu ...
... u svakom slučaju, zaista se izvinjavam, nije mi baš praksa da se kitim tuđim cvećem, i možda je primećeno, uglavnom kada imam notirano, navedem izvor... da sam znao da ste upravo Vi na fotki, svakako bih to isto uradio, i svakako ne bi bilo ni potpisa ...
... inače, objavio sam već stotine fotografija i razglednica iz svoje zbirke ( možda već i hiljade), i nakon komentara Joce Ristića, odlučio sam se da potpisujem svoje primerke, i to uglavnom privatne fotografije kao Foto u vlasništvu Kasine, a razglednice i sl. što je relativno masovnije publikovano, kao Zbirka Kasine ...
... takve potpise ne stavljam na materijal koji nije moj, ili na nešto preuzeto sa neta i sl. i ukoliko se to upravo u ovom slučaju dogodilo, radi se o grubom propustu za koji Vam se još jednom izvinjavam, a ovakvu fotku sa potpisom ću povući ...
...P.S. apsolutno se slažem da se vlasnik ne postaje kopiranjem, pošto sve što posedujem od zbirke, stekao sam tako što sam u protekle tri decenije otvarao buđelar, svoj naravno ...
... poštovani gosn.Dundo, sasvim slučajno, u potrazi za jednom drugom fotkom, srećom sam naleteo na fizički primerak fotografije, dakle nisam je nigde preuzeo sa neta, nego sam je nekom prilikom kupio na jednom od sajmova ... pošto je moj folder u kome je skenirana i pohranjena nastao pre više godina, to sudim da se već poduže nalazi u mojoj zbirci, što mi potvrđuje i kutija u kojoj je smeštena ... napominjem da starost papira, format fotografije, i opšte karakteristike upućuju da je fotografija podosta stara ... evo i poleđine fotografije ...
... ponavljam, žao mi je što je došlo do neprijatne situacije, pre svega po mene rekao bih, ali da budem sasvim precizan - ovaj primerak, nikako ne negativ i autorska prava, dakle ovaj primerak fotografije i fizički se nalazi u mojoj zbirci ...
... žao mi je što ću ovim razočarati neke koji su seirili kako je Kasina uhvaćen u nepodobštini, i da dodam, među više od 100.000 starih razglednica i fotografija (u preko 8.000 foldera), od čega je već oko 14.000 emitovano samo na SSC i ovde, bilo bi pravo čudo da mi se nisu potkrale greške, mada se trudim da ih bude što manje ... moglo je biti i drugačije - npr. da sam objavio samo jedan posto fotki ( što bi bilo140 - takođe ne tako loše) i da iz prikrajka vrebam ko je kada i gde pogrešio, ali - to nije moja krvna grupa ... ja bih rekao srećom, drugi se možda baš i ne bi složili, ali - šta ću im ja ...
... dakle, nije Kasina ništa jednostavno kopirao i postao vlasnik, nego je platio, kupio i postao vlasnik ovog primerka fotografije ...
Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Колико је мени познато, шестог априла 1941. били су Цвети. Међутим, могуће да је тог дана био католички Ускрс, јер постоји фотографија на којој се види немачки механичар како белом бојом на бомби исписује "Срећан Ускрс" на немачком.
Осамдесетих година на Радио-Београду 202 ишла је емисија о старом Београду и у једној од њих гост је био... стварно му не знам име, али се сећам да је он био у студију шестог априла ујутру и његова прича гласи да су се они припремали за емитовање редовног програма који је требао да почне вестима у 7 сати. Емитовали су неку лаку забавну музику када су чули грмљавину авиона. Пришли су прозору и видели огромну немачку формацију како прилази Београду, а убрзо потом и како бацају бомбе, чули су грмљавину... Онда је техничар искључио музику и укључио микрофон а спикер је почео да понавља: "Немци бомбардују Београд! Ово није вежба! Идите у склоиниште! Понављам: Немци бомбардују Београд! Ово није вежба!...".
Ова ће свакако да интересује господина ММилована. Лево, у првом плану, где је у наше (млађе) време била Америчка изложба, била је пре Другог светског рата луксузна продавница грамофона и плоча енглеске марке Columbia. На плочама је била заступљена скоро искључиво озбиљна музика, а грамофони су, може се рећи, били најбољи на свету. Према нивоу робе и услуге била је и публика која је залазила у ову продавницу.
Интересантан је и Перишићев аутобус на линији Калемегдан - Котеж Неимар (преко Чубуре).
О да, свакако. Стварно ми много значи ова фотографија, а сећам се да сте и сами наводили да је у овој палати била та продавница.
Да наведем и то да су Колумбија плоче биле посебно пресоване и да су, готово увек, изванредно лепо звучале. Неко се, још у оно прадавно доба, вођен често катастрофалним звучањем плоча досетио да уместо целе масе у лошијем шелаку, пресује сендвич који се састојао од картона са налепљеним најфинијим шелаком одозго и одоздо.
Резултат је била најбоља могућа грамофонска репродукција, без шумова и осталих сметњи.
Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Beli, pa zar ti se ne čini da je gimnastičar na gornjoj slici (treći sleva) jedan te isti, kao i ovaj na donjoj slici (prvi zdesna), bez obzira što piše da je to slika iz Amsterdama?
[/quote]
Трећи са десне стране,не леве.Како год,у сваком случају није иста особа,али хвала.Чак мислим да нису из исте екипе.Мислим да ћу то мало подробније истражити,на жалост,више немам кога да питам...
[/quote]
I mislio sam na treceg sa desne strane, bio sam ubedjen da je to isti lik. Baš mi je žao.
A to što više nemaš koga da pitaš mi je jako poznato. Dok su mi roditelji bili živi nije me interesovalo toliko. A sada, kada ih nema, interesuje me svaki detalj.
apoteka u cuvenoj enigmatulji :)
ova mislim da je bila
a ova skoro sasvim sigurno nije :)
Želeo bih da ilustrujem ovu fotografiju koju nam je podario gospodin mz jednim snimkom besmrtne Teodore Tode Arsenović:
http://www.esnips.com/doc/50c2a6b0-6682-462a-aca9-a544449f980e/oj-mladosti-tu...
Pitam se gde li je sve ovo nestalo?
Gde smo (i zarad čega) utopili svu uzvišenost i delikatnost?
Šta smo to postali? Šta smo to danas?
Poslušajte ovu pesmu nad pesmama i glas koji dušu osvoji za čitav život.
Поштовани господине Касина, молим Вас за објашњење како сте постали власник ове фотографије. Било је већ доста дискусије о томе, али никад нисам разумео како нека фотографија једноставно копирањем прелази у нечије власништво.
Да би ствар била јаснија, овај клинац на фотографији сам ја лично и персонално, оригинал фотографије имам код себе, можда чак и негатив (ако је на филму), фотографију је снимио мој отац, а није ми познато да сам негде објавио копију, ни кад ни где (до пре кратког времена држао сам се принципа да не објављујем личне фотографије, тако да ову фотографију нисам ставио на располагање ни господину Драгану Перићу).
... Gosn. Dundo , proveriću i promptno dojaviti ... nije mi običaj da stavljam ovakve potpise na nešto što nije fizički u mojoj kolekciji, mada ne isključujem da se možda potkrala i greška ...
... Gosn. Dundo, u svakom slučaju, dobro se vi nama vratili :)...
... Poštovani gosn.Dundo ... fotku sam našao u jednom od foldera gde držim skenove materijala iz svoje zbirke ... nešto je veća i ovako izgleda bez potpisa ...
... gosn. Dundo, nisam vas najbolje shvatio - da li ste ovo ikada negde emitovali javno, jer ukoliko jeste, pre nego što se upustim u sizifov posao pretrage po rasutim delovima fizičke kolekcije, možda bi mi to pomoglo da još ponegde prethodno tragam u virtuelnom delu ...
... u svakom slučaju, zaista se izvinjavam, nije mi baš praksa da se kitim tuđim cvećem, i možda je primećeno, uglavnom kada imam notirano, navedem izvor... da sam znao da ste upravo Vi na fotki, svakako bih to isto uradio, i svakako ne bi bilo ni potpisa ...
... inače, objavio sam već stotine fotografija i razglednica iz svoje zbirke ( možda već i hiljade), i nakon komentara Joce Ristića, odlučio sam se da potpisujem svoje primerke, i to uglavnom privatne fotografije kao Foto u vlasništvu Kasine, a razglednice i sl. što je relativno masovnije publikovano, kao Zbirka Kasine ...
... takve potpise ne stavljam na materijal koji nije moj, ili na nešto preuzeto sa neta i sl. i ukoliko se to upravo u ovom slučaju dogodilo, radi se o grubom propustu za koji Vam se još jednom izvinjavam, a ovakvu fotku sa potpisom ću povući ...
...P.S. apsolutno se slažem da se vlasnik ne postaje kopiranjem, pošto sve što posedujem od zbirke, stekao sam tako što sam u protekle tri decenije otvarao buđelar, svoj naravno ...
... poštovani gosn.Dundo, sasvim slučajno, u potrazi za jednom drugom fotkom, srećom sam naleteo na fizički primerak fotografije, dakle nisam je nigde preuzeo sa neta, nego sam je nekom prilikom kupio na jednom od sajmova ... pošto je moj folder u kome je skenirana i pohranjena nastao pre više godina, to sudim da se već poduže nalazi u mojoj zbirci, što mi potvrđuje i kutija u kojoj je smeštena ... napominjem da starost papira, format fotografije, i opšte karakteristike upućuju da je fotografija podosta stara ... evo i poleđine fotografije ...
... ponavljam, žao mi je što je došlo do neprijatne situacije, pre svega po mene rekao bih, ali da budem sasvim precizan - ovaj primerak, nikako ne negativ i autorska prava, dakle ovaj primerak fotografije i fizički se nalazi u mojoj zbirci ...
... žao mi je što ću ovim razočarati neke koji su seirili kako je Kasina uhvaćen u nepodobštini, i da dodam, među više od 100.000 starih razglednica i fotografija (u preko 8.000 foldera), od čega je već oko 14.000 emitovano samo na SSC i ovde, bilo bi pravo čudo da mi se nisu potkrale greške, mada se trudim da ih bude što manje ... moglo je biti i drugačije - npr. da sam objavio samo jedan posto fotki ( što bi bilo140 - takođe ne tako loše) i da iz prikrajka vrebam ko je kada i gde pogrešio, ali - to nije moja krvna grupa ... ja bih rekao srećom, drugi se možda baš i ne bi složili, ali - šta ću im ja ...
... dakle, nije Kasina ništa jednostavno kopirao i postao vlasnik, nego je platio, kupio i postao vlasnik ovog primerka fotografije ...
Оваквих нетачности (везаних не само за масонерију) има подоста. на пр., честа је тврдња да је немачко бомбардовање 6. априла 1941. било на Ускрс. Тог дана јесте била недеља али је православни Ускрс био тек за две недеље, 20. априла 1941. Слушао сам и причу да су у бомбардовању изгинули сватови у порти Вазнесењске цркве (понекад је то немачко бомбардовање 6. априла 41, понекад америчко бомбардовање о Ускрсу 16. априла 1944.) што би могло бити тачно само ако је Патријарх или администратор Патријарха као месно надлежни владика дао посебну дозволу за венчање јер током поста, о Ускрсу и недељу по Ускрсу нема венчања. Чисто сумњам да је таква дозвола дата и била би то трагична коинциденција. На другој страни, није немогуће да је неки такав случај био током неког од савезничких бомбардовања а да се у народном памћењу то урезало са Ускршњим бомбардовањем. На крају крајева, има овде оних који памте та времена па би можда и они могли да кажу коју о томе.
Слично томе, постоје, например, најмање три приче о томе шта је емитовао Радио Београд 6. априла 1941. у току бомбардовања.
Једна гласи да је емитована читана родољубива поезија у емисији "Национални час", друга да је све време емитовано обавештење о нападу на Београд, а трећа да су пуштане севдалинке које је певао уживо (?!!) Бора Јањић...
Колико је мени познато, шестог априла 1941. били су Цвети. Међутим, могуће да је тог дана био католички Ускрс, јер постоји фотографија на којој се види немачки механичар како белом бојом на бомби исписује "Срећан Ускрс" на немачком.
Осамдесетих година на Радио-Београду 202 ишла је емисија о старом Београду и у једној од њих гост је био... стварно му не знам име, али се сећам да је он био у студију шестог априла ујутру и његова прича гласи да су се они припремали за емитовање редовног програма који је требао да почне вестима у 7 сати. Емитовали су неку лаку забавну музику када су чули грмљавину авиона. Пришли су прозору и видели огромну немачку формацију како прилази Београду, а убрзо потом и како бацају бомбе, чули су грмљавину... Онда је техничар искључио музику и укључио микрофон а спикер је почео да понавља: "Немци бомбардују Београд! Ово није вежба! Идите у склоиниште! Понављам: Немци бомбардују Београд! Ово није вежба!...".