Ова ће свакако да интересује господина ММилована. Лево, у првом плану, где је у наше (млађе) време била Америчка изложба, била је пре Другог светског рата луксузна продавница грамофона и плоча енглеске марке Columbia. На плочама је била заступљена скоро искључиво озбиљна музика, а грамофони су, може се рећи, били најбољи на свету. Према нивоу робе и услуге била је и публика која је залазила у ову продавницу.
Интересантан је и Перишићев аутобус на линији Калемегдан - Котеж Неимар (преко Чубуре).
Када смо већ поменули "бреде 1" и возачева "седишћа", да ли се можда госп'он Дундо сећа, је ли је "детеовац/корњача" (г. б. 36) имао столицу за возара???
И да, зар нису "бреде 1" стигле током 1940. године???
На прво питање не бих умео да одговорим. Трамвајем са гаражним бројем 36 возио сам се само једанпут (мајка ме је частила вожњом од Позоришта до Савинца и натраг). Био сам фасциниран како је тихо и меко возио тај трамвај, а посебно се сећам седишта од металних цеви са разапетом тканином (мислим да је тканина била боје цигле). У тој ситуацији нисам се посебно интересовао да ли возач седи или стоји, а пошто је вожња обављена увече, возач је био у мраку. Са сигурношћу знам да кондуктер није седео на „престолу“, ишао је од путника до путника, чак је мало и попричао са нама.
Првобитно сам и ја мислио (чак и написао) да су „Бреде“ стигле 1940. године. Пошто сам изашао из штоса по питању таквих података, осетио сам се несигурним из два разлога. Као прво, једно време је једна „Бреда“ саобраћала (пробно) на линији 12 (за Дедиње) и стално пролазила поред наше школе. За нас клинце сензација. Чини ми се да је то било 1939. године. Као друго, 1940. године је набављен већи број аутобуса из Немачке и Италије и отворене су нове аутобуске линије.
Сетих се једног вица о официрима из борбе који су морали да иду на курсеве општег образовања. Вода кључа на 100°, а 90° је прав угао. Е па и ја сам почео да брљам.
Р.Ѕ. Накнадно сам проверио шта сам писао кад сам био млађи. 1939. године је склопљен уговор са Италијанима о испоруци 15 „Бреда“. 6 комада је испоручено 1940. године. Седми комад је био већ произведен, али испорука је била одложена због ратне ситуације. Остао је у фабрици да чека боља времена. 1949/50. године испоручено је још 8 комада, с тим што онај „седми“ није био међу њима: кад је Италија капитулирала, Немци су запленили тај комад и послали га у Инсбрук. Он се још увек налази у тамошњем музеју, а повремено и саобраћа: сматра се најлепшим тремвајем у историји Инсбрука, а његова велика предност је и у томе што може да вози у оба смера.
Ако некога интересују детаљи о судбини 15. „Бреде“, може да погледа чланак:
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Reprezentacija SHS na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928.
Citat iz „Olimpijskog vekovnika” izdatog povodom 100 godina OKS:
Štukelj, već tridesetogodišnjak, zlatnim medaljama u višeboju i na vratilu sa Igara u Parizu dodao je zlato na krugovima, pobedivši ispred Čehoslovaka Vahe i Leflera, i dve bronze u višeboju u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji zajedno sa Josipom Primožičem, Antonom Malejom, Eduardom Antonijevičem, Borisom Gregorkom, Ivanom Porentom, Stanetom Dergancom i Dragutinom Ciotijem.
Beli, pa zar ti se ne čini da je gimnastičar na gornjoj slici (treći sleva) jedan te isti, kao i ovaj na donjoj slici (prvi zdesna), bez obzira što piše da je to slika iz Amsterdama?
Трећи са десне стране,не леве.Како год,у сваком случају није иста особа,али хвала.Чак мислим да нису из исте екипе.Мислим да ћу то мало подробније истражити,на жалост,више немам кога да питам...
Ова са камионом је. чини ми се, позната, или бар нека врло слична:
Енде.
Za one, koji - kao i ja - nikada ne posete drugi forum "a da Beograd nije":
Postavio sam tamo malu seriju - Novi Sad 1969.
Nije baš za nežne duše.....
Ова ће свакако да интересује господина ММилована. Лево, у првом плану, где је у наше (млађе) време била Америчка изложба, била је пре Другог светског рата луксузна продавница грамофона и плоча енглеске марке Columbia. На плочама је била заступљена скоро искључиво озбиљна музика, а грамофони су, може се рећи, били најбољи на свету. Према нивоу робе и услуге била је и публика која је залазила у ову продавницу.
Интересантан је и Перишићев аутобус на линији Калемегдан - Котеж Неимар (преко Чубуре).
http://elkoprint.no-ip.org/Download/NN_graf/STARI%20BEOGRAD/
Када смо већ поменули "бреде 1" и возачева "седишћа", да ли се можда госп'он Дундо сећа, је ли је "детеовац/корњача" (г. б. 36) имао столицу за возара???
И да, зар нису "бреде 1" стигле током 1940. године???
На прво питање не бих умео да одговорим. Трамвајем са гаражним бројем 36 возио сам се само једанпут (мајка ме је частила вожњом од Позоришта до Савинца и натраг). Био сам фасциниран како је тихо и меко возио тај трамвај, а посебно се сећам седишта од металних цеви са разапетом тканином (мислим да је тканина била боје цигле). У тој ситуацији нисам се посебно интересовао да ли возач седи или стоји, а пошто је вожња обављена увече, возач је био у мраку. Са сигурношћу знам да кондуктер није седео на „престолу“, ишао је од путника до путника, чак је мало и попричао са нама.
Првобитно сам и ја мислио (чак и написао) да су „Бреде“ стигле 1940. године. Пошто сам изашао из штоса по питању таквих података, осетио сам се несигурним из два разлога. Као прво, једно време је једна „Бреда“ саобраћала (пробно) на линији 12 (за Дедиње) и стално пролазила поред наше школе. За нас клинце сензација. Чини ми се да је то било 1939. године. Као друго, 1940. године је набављен већи број аутобуса из Немачке и Италије и отворене су нове аутобуске линије.
Сетих се једног вица о официрима из борбе који су морали да иду на курсеве општег образовања. Вода кључа на 100°, а 90° је прав угао. Е па и ја сам почео да брљам.
Р.Ѕ. Накнадно сам проверио шта сам писао кад сам био млађи. 1939. године је склопљен уговор са Италијанима о испоруци 15 „Бреда“. 6 комада је испоручено 1940. године. Седми комад је био већ произведен, али испорука је била одложена због ратне ситуације. Остао је у фабрици да чека боља времена. 1949/50. године испоручено је још 8 комада, с тим што онај „седми“ није био међу њима: кад је Италија капитулирала, Немци су запленили тај комад и послали га у Инсбрук. Он се још увек налази у тамошњем музеју, а повремено и саобраћа: сматра се најлепшим тремвајем у историји Инсбрука, а његова велика предност је и у томе што може да вози у оба смера.
Ако некога интересују детаљи о судбини 15. „Бреде“, може да погледа чланак:
http://www.file-upload.net/download-3082428/Breda_Innsbruck_0.pdf.html
Причајте ви шта хоћете,али трећи младић са десне стране је Боривоје Живковић,мој деда па оцу,па ме јако интересује одакле вам слика ...Наравно да се не љутим што сте је објавили,само сам чекао када ће се објавити,ко су остали,можда наследнике познајемо...Иначе слику и ја имам код себе.Као да себе гледам...
Što bi se ti ljutio na sliku moje porodice! Drugi s leva je moj teča Edo - Edvard iz Ljubljane, to je ekipa sokolska ekipa koja je osvojila mač kralja Aleksandra, nešto kao Kup u gimnastici!
Невероватно,каква случајност...Која је година?Где?На жалост,мало или скоро нико од очевих више није међу живима, а били су познати по томе да су мало причали о родбини.Неке ствари сам сазнао сасвим случано,чак ни мој отац није знао за многе ствари.
A da nije Eduard Antonijevič?
Reprezentacija SHS na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928.
Citat iz „Olimpijskog vekovnika” izdatog povodom 100 godina OKS:
Štukelj, već tridesetogodišnjak, zlatnim medaljama u višeboju i na vratilu sa Igara u Parizu dodao je zlato na krugovima, pobedivši ispred Čehoslovaka Vahe i Leflera, i dve bronze u višeboju u pojedinačnoj i ekipnoj konkurenciji zajedno sa Josipom Primožičem, Antonom Malejom, Eduardom Antonijevičem, Borisom Gregorkom, Ivanom Porentom, Stanetom Dergancom i Dragutinom Ciotijem.
Beli, pa zar ti se ne čini da je gimnastičar na gornjoj slici (treći sleva) jedan te isti, kao i ovaj na donjoj slici (prvi zdesna), bez obzira što piše da je to slika iz Amsterdama?
Трећи са десне стране,не леве.Како год,у сваком случају није иста особа,али хвала.Чак мислим да нису из исте екипе.Мислим да ћу то мало подробније истражити,на жалост,више немам кога да питам...