U pravu si Runde, upravo kod žene ispred robne kuće bio sam bezmozgez. Ustvari ne skroz, hteo sam jedno a bio nagrađen sa drugim, mnogo boljim prizorom. Ta robna kuća mi je onako oronula veoma privlačna, to ste već imali prilike da vidite, i ima interesantno svetlo koje dolazi od velikog video bima koji se nalazi naspram nje. Nabavio sam žičani okidač za Zenit, stavio ga na stativ i hteo da probam dugu ekspoziciju, tj. bulb, ono B na točkiću. Imao sam ideju da dobijem efekat duhova od mnogobrojnih ljudi koji su tuda prolazili. Preračunao sam se u dužini ekspozicije, izbrojao koji sekund više i duhovi su nestali a ostala je gospođa sama, bez igde ikoga. Imao sam sreće da se zadržala u mestu tih nekoliko sekundi. Znači, nisam munjevito reagovao. Nakon razvijanja i skeniranja bio sam iznenađen ali i oduševljen, dobio sam gratis priču koju nisam planirao. Ja u principu retko bilo šta planiram u fotografiji. Najčešće šetam gradom onako neobavezno i osmatram, ukoliko u trenutku vidim nešto, neko lice, neku situaciju, ja munjevito reagujem. Ja sam onda neki impulsivni fotograf. Nekada se oko nekih likova koji me zbog nečega zaintrigiraju pomučim, pa ih malo i uhodim.
Lepo, Slučajni! Nekada sam volio...mešano meso...a sada mešano svetlo! He...he...!