Dragi forumaši i posetitelji sajta Politikinog Zabavnika!
Na forumu Beograd koga više nema upravo se raspravlja o mogućnosti da se otvori nova tema BEOGRAD NEKADA I SADA u kojoj bi se postavljale fotografije iz davnih vremena i za uporedbu aktuelne fotografije iste lokacije, koju prikazuju stare fotografije.
Leži mi na srcu kvalitet aktuelnih fotografija i zato sam odlučio da postavim omanju seriju postova na temu AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE. Ne delim mišljenje razvikanog nemačkog umetnika Joseph Beuys-a, koji je proklamirao, da je svaki čovek umetnik, ali mislim, da svako može napraviti solidnu i čak vrlo uspelu fotografiju ako se pridržava nekoliko estetskih postulata, koji se na osnovu primera mogu naučiti. To znači, treba naučiti da se pri snimanju ne prave greške! Zato želim da vas PODSETIM na osnovna pravila fotografske estetike. Iskusni fotografi imaju ta pravila u krvi i ne razmišljaju o njima, kada nekada u deliću sekunde ovekoveče jednu scenu. Pre nego što uslikate neku zgradu, (tu nema žurbe), razmislite malo o estetskim pravilima fotografije i biti ćete nagrađeni radošću da ste napravili fotografiju koja ne samo da je lepa nego da je i "progledala". (Vukomanov izraz.) Nekada je dovoljno pri slikanju malo iskoračiti na levo ili desno, ili poći nekoliko metara napred ili nazad i - rezultat postaje optimalan.
Ova pravila su zamišljena samo kao orijentacija i pomoć pri slikanju i pravila su uvek tu, da bi ih se prekršilo! Ne zaboravimo ipak, samo majstori imaju privilegiju da krše pravila!
HORIZONT JE UVEK HORIZONTALAN
Kada slikate panoramu pazite da horizont bude horizontalan! Nema ništa strašnije nego kada je na slici razina mora nakrivljena na levo ili desno. To važi i kada slikate Novi Beograd sa Kalemegdana ili Kalemegdan sa leve obale Save - desna obala Save mora biti horizontalna.
Kalemegdan je milion puta uslikan, ali ovde imamo posebno lepu panoramu našeg Iznoguda i to iz 1984. godine!
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
ZLATNI REZ
Kako se vidi, ja sam nadodao malo neba, da bi bedemi optimalno bili na gornjoj liniji zlatnog reza. Zlatni rez je najvažni postulat fotografske estetike. On deli sliku sa četri linije u devet delova i zahteva, da se najvažniji detalji ili linije fotografskog objekta nalaze na ovim dvema horizotalnim i vertikalnim linijama. Tamo gde se četri linje seku treba da da bude najzanimljiviji detalj snimljenog objekta. Naravno da to ne treba uvek uzeti životinjski ozbiljno i treba odlučiti prema situaciji na terenu! Ali već zlatni rez upozorava da horizontalne linije objekta moraju na slici biti horizontale i vertikalne linije po mogućnosti vertikalne.
Ovu je fotografiju postavio MZ!
Fotografija je lep primer za fotografisanje arhitekture! Pitanje je ukusa i osećaja da li da se arhitektura uvek slika frontalno u takozvanoj centralnoj perspektivi. Nekada to nije ni moguće. (Uska ulica). Na ovoj slici su vertikalne linije vertikalne i horizontalne nisu nakrivljene - za moj osećaj: lepa uspela fotografija, ne samo kao dokumenat nego kao i estetski objekt. Ja sam dodao malo neba i malo ulice na donjem rubu slike, jer je ulica brutalno posečena - ne može ni da diše! Svaki objekt traži svoj prostor! I - sa mojim dodatkom - leže "Srce" i "Studentski dom" tačno na donjoj horizontalnoj liniji zlatnog (zamalo da kažem carskog!) reza.
Ja sam zaljubljenik frontalne prespektive, ali tu zaljubljenost ne moraju da preuzimaju i drugi. To nije učinio ni moj fotograf favorit John Phillips, koga sam ja ovde - za moju dušu "popravio", onako, kako bih ja snimio.
Eterović je etablirani fotograf, koji ima velike istorijske zasluge u fotografiji, ali nije moj favorit kao na primer Debeljković. Kada je Stari video slike Beograda, sigurno mu je kazao: Bogamu, da sam znao da će ti se Beograđanka srušiti na desno zbog geometrijske aberacije širokougaonog objektiva, bio bih ti poklonio za rođendan jedan shift objektiv! Još jedan primer da vetrikalne linije objekta trebaju po mogućnosti i na fotografiji biti vertikalne.
O kosim linijama u fotografiji arhitekture ću pisati u drugom postu.
Shopping u Dortmundu prije nekoliko dana: Dragi, još moramo poviriti kod Bate!
Frontalna perspektiva, horizontalne linije su horizontalne, bose noge su u secištu desne i donje linije zlatnog reza.
[/quote]
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Slike su snimljene prije nekoliko dana u Dortmundu.
Nalazite se pred zanimljivom zgradom, ali ulica je uska da bi se mogli dovoljno udaljiti i napraviti fotografiju čitave zgrade.
Šta da se radi? Slikati, naravno!
Zamislite da se nalazite pred oltarom! Najvažniji deo zgrade treba biti u sredini i horizontalne linije zgrade trebaju ostati horizontalne.
Na taj način će prirodno kose linije zgrade levo i desno biti simetrične.
Ako se samo nekoliko koraka pomerite levo ili desno, horizontalna linija će se iskriviti i kose linije će se "srušiti" i to je loše za fotografiju.
Vi ste studirali arhitekturu i želite sliku za arhitektonski plan.
Tu pomaže samo takozvani shift objektiv, koji može da kose linije izravna u vertikalne ili ...obrada u Photoshopu ili drugom programu.
Vertikalne ili kose linije, to je estetsko pitanje. Kose linije deluju prirodnije, ali vertikalne linije imaju fascinaciju "umetnog", da ne kažem umetničkog.
Ne zaboravite, da arhitektura uz prisustvo čoveka ima na fotografiji posebnu draž iliti čar.
Kladim se, da ćete se, čim budete uskoro stajali pred nekom zgradom kao pred oltarom, setiti ovih fotografija.
Vi ćete s pravom pomisliti: Pa tako mogu i ja!
Ovo je orginalni snimak, namerno sam izostavio korekturu objektiva, tako da plava linija sasvim levo nije ravna nego lagano ovalna.
Imam informaciju da novi vlasnici nameravaju da uklone ovaj mural sa Bajlonove pivare u Skadarskoj. - napisao je RELJA na svojem postu u maju ove godine i dodao nekoliko zanimljivih slika.
Ja sam mu poslao privatnu poruku u kojoj sam se požalio da sam od jedne slike dobio napad vrtoglavice. To nije tako bezopasno u mojem "uzrastu".
On je odgovorio da je on samo postavio slike, koje je neko drugi slikao.
Ja sam pokušao da ispravim "krive Drine".
Znam da Skadarska ulica nije vrlo široka, ali verujem da se tamo mogu napraviti bolje slike.
Ne mora biti uvek biti "oltarska perspektiva", može se slikati u nevolji i uzduž ulice, ali vertikalne linije trebaju ostati na slici "prilično" vertikalne.
Pozivam ekipu foruma na fotografsku ekspediciju u Skadarsku ulicu, posebno zato, jer će možda uskoro ti murali nestati!
Mislite na potomke!
Ево за Рундеов форум одличног примера у ком тренутку не шкљоцнути!
Овде је фотограф баш желео да услика трамвај, ако вам се пак само зграде сликају, када сте за то већ нашли времена, сачекајте стрпљиво још минут два, да трамвај, аутобус, аутомобил или пешак прођу па тек онда сликајте.
Било је сувише много слика на овом форуму са ненамерно исликаним возилима која заклањају делом или у целини оно што заправо треба да се види !
Иначе зграде су овде под добрим углом усликане, али би се још боље виделе, да је у овом примеру, фотограф стао мало даље на леви тротоар, Тиме би прочеља била ''шира'' а самим тим и прегледнија ....
Овде се због сликања практично из профила, зградама према Правном, уопште добро не виде детаљи фасада.
Četri centra interesa fotografije nalaze se na secištu dve horizontale i dve vertikalne linije zlatnog reza.
Dijagonalna perspektiva zahteva da se dijagonale u slici (šine) sastaju ili vode u jedan centar (interesa) koji leži u - kao u ovom slučaju - u secištu donje horizontalne i desne vertikalne linije zlatnog reza.
U levom centru (interesa) nalazi se broj tramvaja.
Moram dodati još nekoliko primera, da bi ovo pravilo postalo svakome upečatljivo. Vrlo lepa slika Ron Fishera, ali ja sam je porezao da demonstriram pravilo dijagonalne perspektive.
Hvala Francuz - to je bio prenos misli! Tvoja slika Rona Fishera je na žalost uspela samo kao dokument o jednom tramvaju, ali je kao fotografija loša.
Optimalno bi trebalo da nestanak ulice prema Pravnom fakultetu leži u levom donjem centru interesa (po zlatnom rezu) i da bi to tako bilo nedostaje čitavi pešački deo ulice - levo na slici.
Ovako kako jeste izgleda slika kao nesrećno posečena. U suštini se tvoja kritika sa drugim argumentima slaže sa mojom.
Ali ipak...Ron je i na ovoj lošoj slici ostavio vertikale kuća vertikalne! Pola mu se oprašta.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Verujte mi, slikati Kalemegdan nije baš neproblematično!
A onda je stigao jedan mladi čovek iz Australije, da nam uslika jednu lepu fotografiju.
Sliku sam našao u internetu, na žalost ne znam više ime autora.
Fotografija je lepa, ali nije estetski otimalna.
Laterna je vertikalna, rub bedema je horizontalan, sve kako treba, ali laterni je odsečen donji deo.
Nemojte nikada odrezati ljudima samo cipele ili stopala i objektima, koji se skoro u celosti vide postolje - to je fotografski smrtni greh!
Sasvim druga situacija je ako se na fotografiji vidi samo recimo gornji deo laterne. Estetski "dopušten" je i takozvani holivudski kadar, kada se donji rub slike nalazi negde iznad kolena, (ali nikad iznad cipela!)
Nadocrtao sam malo neba, tako da krošnja stabla ne bude odsečena i dodao malo snega, tako da se laterna vidi u celosti i sve komponirao tako, da laterna stoji na levoj liniji zlatnog reza.
Postavlja se pitanje, treba li zbog prokletog zlatnog reza žrtvovati deo lepog bedema na levoj strani slike?
Problem bi bio rešen, da je fotograf otišao samo nekoliko koraka unazad. Tada bi se videla laterna u celini i mogla bi "sesti" u levu vertikalu zlatnog reza, levi deo bedema bi se video kao i sada i istovremeno bi se dobilo malo zanimljivog bedema i na desnoj strani slike.
Cepidlačenje?
Nije cepidlačenje, ja samo tražim estetski optimalnu kompoziciju!
U ovoj drugoj verziji moramo zaboraviti zlatni rez, da ne izgubimo lepi deo bedema levo.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Kada imate pred sobom ovakvu scenu, možete da birate:
Centralnu ili kako ja rado kažem "oltarsku" prespektivu
ili kompoziciju po zlatnom rezu, kada ćete vrata smestiti na levu ili desnu vertikalnu liniju zlatnog reza.
Vertikale vrata moraju naravno biti vertikalne!
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Pravilo: Na jednoj fotografiji može biti sve neoštro, ali jedan detalj MORA BITI oštar!
ili - kako me prije nekoliko dana automatika moga digitalca nasamarila.
Prosjaci su tema, koju ni jedan ambiciozni fotograf nije propustio.
Ugledao sam jednog takvog jadnog mršavka ukipljenog pred ulazom crkve.
Ne bi bilo problema da ga sa manjim teleobjektivom neupadljivo uslikam, ali sam odustao. Bilo mi ga je žao, izgledao je kao šaka jada.
Prošao sam pokraj njega i ušao u crkvu u kojoj se upravo održavao nekakav vokalni koncert - ali koji me ni najmanje nije zainteresirao.
I naravno, vrag mi nije dao mira: U toku tri sekunda uključio sam fotoaparat, instiktivno odredio kompoziciju i pritisnuo okidač i onda sam se okrenuo prema oltaru i pravio kao da slušam koncert.
Kasnije sam ustanovio da me automatika digitalca nasamarila: lepo je izmerila udaljenost i postavila oštrinu na najbliži objekt i tu je izmerila i svetlost scene.
To mi se naravno nikada ne bi dogodilo sa dobrim starim analognim aparatom. Situacija u crkvi je bila takva, da se nisam usudio ponoviti snimak manualno.
Rezultat: Da je prosjak na fotografiji bio oštar i prepoznatljiv, nikada tu fotografiju ne bih objavio.....
A kako je Debeljković slikao neoštre fotografije? Pogledajte, sve je neoštro...ali kapi na staklu su oštre!
PARIS - 1975
Slikao sam kroz prozorčić brodića, koji vozi turiste na Seni.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Sa teorije na delo!
Sve ono šta sam do sada pisao o frontalnoj odnosno centralnoj i dijagonalnoj perspektivi, o horizontalnim i vertikalnim linijama i zlatnom rezu možete videti realizirano u fotografijama Zorana Životića.
Njegovu galeriju sam otkrio prije nekoliko godina u internetu. Kada sam video ovu fotografiju.....
...poslao sam mu e-mail i pitao, zašto mi je "ukrao" motiv, jer bi i ja mogao da potpišem tu sliku.
Bio je obradovan i malo začuđen da se neko raspekmezio, kada je video njegovu fotografiju....
Prilažem nekoliko njegovih fotografija, a ostale možete videti na njegovoj galeriji na linku:
Fotografije Rona Fishera snimljene 23. i 24. 5 1966 u Beogradu su od autora već obrađene. On se potrudio za dobar estetski izgled - sve vertikalne linije su zaista vertikalne!
Kompozicije fotografija su u većini, iako ne sve, dobre ili čak optimalne. Ove slike mogu obradovati i ljubitelje parnih lokomotiva.
FORMAT FOTOGRAFIJE je važni element fotografske estetike, jer se u njegovom okviru odigravaju svi ostali estetski principi.
"Pogrešni" format može da smanji vrednost jedne fotografije!
Format može biti kvadrat, vertikalni i horizontalni format i panorama i svi oni imaju vlastitu estetsku i emocionalnu vrednost.
KVADRAT je statični format, koji ubija svu dinamiku sadržaja slike.
To je kvadratura kruga. Neki sadržaji mogu dobro u Kvadratu izgledati, deluju dekorativno, ali su "bez života".
Kada sam u mladosti škljocao na formatu 6x6 cm, uvek sam rezao fotografiju i pretvarao u horizontalni format na primer 6x4 cm.
Fisher-ova lokomotiva u kvadratnom formatu gubi svu dinamiku! Horizontalni format je adekvatniji sadržaju slike.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
VERTIKALNI FORMAT ima nečega majestetičnog i stabilnog - setite se fotgrafija naših predaka, koji su stojeći pozirali u fotografskom ateljeu.
Postoje sadržaji, koji zahtevaju ovaj format.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Dragi forumaši i posetitelji sajta Politikinog Zabavnika!
Na forumu Beograd koga više nema upravo se raspravlja o mogućnosti da se otvori nova tema BEOGRAD NEKADA I SADA u kojoj bi se postavljale fotografije iz davnih vremena i za uporedbu aktuelne fotografije iste lokacije, koju prikazuju stare fotografije.
Leži mi na srcu kvalitet aktuelnih fotografija i zato sam odlučio da postavim omanju seriju postova na temu AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE. Ne delim mišljenje razvikanog nemačkog umetnika Joseph Beuys-a, koji je proklamirao, da je svaki čovek umetnik, ali mislim, da svako može napraviti solidnu i čak vrlo uspelu fotografiju ako se pridržava nekoliko estetskih postulata, koji se na osnovu primera mogu naučiti. To znači, treba naučiti da se pri snimanju ne prave greške! Zato želim da vas PODSETIM na osnovna pravila fotografske estetike. Iskusni fotografi imaju ta pravila u krvi i ne razmišljaju o njima, kada nekada u deliću sekunde ovekoveče jednu scenu. Pre nego što uslikate neku zgradu, (tu nema žurbe), razmislite malo o estetskim pravilima fotografije i biti ćete nagrađeni radošću da ste napravili fotografiju koja ne samo da je lepa nego da je i "progledala". (Vukomanov izraz.) Nekada je dovoljno pri slikanju malo iskoračiti na levo ili desno, ili poći nekoliko metara napred ili nazad i - rezultat postaje optimalan.
Ova pravila su zamišljena samo kao orijentacija i pomoć pri slikanju i pravila su uvek tu, da bi ih se prekršilo! Ne zaboravimo ipak, samo majstori imaju privilegiju da krše pravila!
HORIZONT JE UVEK HORIZONTALAN
Kada slikate panoramu pazite da horizont bude horizontalan! Nema ništa strašnije nego kada je na slici razina mora nakrivljena na levo ili desno. To važi i kada slikate Novi Beograd sa Kalemegdana ili Kalemegdan sa leve obale Save - desna obala Save mora biti horizontalna.
Kalemegdan je milion puta uslikan, ali ovde imamo posebno lepu panoramu našeg Iznoguda i to iz 1984. godine!
Да ли зато што пре тридесет година није било интернета, форума или сам ја био за толико млађи, у сваком случају, зачас бих се организовао и отишао на Калиш у истраживање бедема, лагума...
Из тих дана је ова панорамска фотографија тврђаве снимљена, чини ми се, 1984. године, са крова Куле Небојше:
ZLATNI REZ
Kako se vidi, ja sam nadodao malo neba, da bi bedemi optimalno bili na gornjoj liniji zlatnog reza. Zlatni rez je najvažni postulat fotografske estetike. On deli sliku sa četri linije u devet delova i zahteva, da se najvažniji detalji ili linije fotografskog objekta nalaze na ovim dvema horizotalnim i vertikalnim linijama. Tamo gde se četri linje seku treba da da bude najzanimljiviji detalj snimljenog objekta. Naravno da to ne treba uvek uzeti životinjski ozbiljno i treba odlučiti prema situaciji na terenu! Ali već zlatni rez upozorava da horizontalne linije objekta moraju na slici biti horizontale i vertikalne linije po mogućnosti vertikalne.
Ovu je fotografiju postavio MZ!
Fotografija je lep primer za fotografisanje arhitekture! Pitanje je ukusa i osećaja da li da se arhitektura uvek slika frontalno u takozvanoj centralnoj perspektivi. Nekada to nije ni moguće. (Uska ulica). Na ovoj slici su vertikalne linije vertikalne i horizontalne nisu nakrivljene - za moj osećaj: lepa uspela fotografija, ne samo kao dokumenat nego kao i estetski objekt. Ja sam dodao malo neba i malo ulice na donjem rubu slike, jer je ulica brutalno posečena - ne može ni da diše! Svaki objekt traži svoj prostor! I - sa mojim dodatkom - leže "Srce" i "Studentski dom" tačno na donjoj horizontalnoj liniji zlatnog (zamalo da kažem carskog!) reza.
Ja sam zaljubljenik frontalne prespektive, ali tu zaljubljenost ne moraju da preuzimaju i drugi. To nije učinio ni moj fotograf favorit John Phillips, koga sam ja ovde - za moju dušu "popravio", onako, kako bih ja snimio.
Eterović je etablirani fotograf, koji ima velike istorijske zasluge u fotografiji, ali nije moj favorit kao na primer Debeljković. Kada je Stari video slike Beograda, sigurno mu je kazao: Bogamu, da sam znao da će ti se Beograđanka srušiti na desno zbog geometrijske aberacije širokougaonog objektiva, bio bih ti poklonio za rođendan jedan shift objektiv! Još jedan primer da vetrikalne linije objekta trebaju po mogućnosti i na fotografiji biti vertikalne.
O kosim linijama u fotografiji arhitekture ću pisati u drugom postu.
Shopping u Dortmundu prije nekoliko dana: Dragi, još moramo poviriti kod Bate!
Frontalna perspektiva, horizontalne linije su horizontalne, bose noge su u secištu desne i donje linije zlatnog reza.
[/quote]
Slike su snimljene prije nekoliko dana u Dortmundu.
Nalazite se pred zanimljivom zgradom, ali ulica je uska da bi se mogli dovoljno udaljiti i napraviti fotografiju čitave zgrade.
Šta da se radi? Slikati, naravno!
Zamislite da se nalazite pred oltarom! Najvažniji deo zgrade treba biti u sredini i horizontalne linije zgrade trebaju ostati horizontalne.
Na taj način će prirodno kose linije zgrade levo i desno biti simetrične.
Ako se samo nekoliko koraka pomerite levo ili desno, horizontalna linija će se iskriviti i kose linije će se "srušiti" i to je loše za fotografiju.
Vi ste studirali arhitekturu i želite sliku za arhitektonski plan.
Tu pomaže samo takozvani shift objektiv, koji može da kose linije izravna u vertikalne ili ...obrada u Photoshopu ili drugom programu.
Vertikalne ili kose linije, to je estetsko pitanje. Kose linije deluju prirodnije, ali vertikalne linije imaju fascinaciju "umetnog", da ne kažem umetničkog.
Ne zaboravite, da arhitektura uz prisustvo čoveka ima na fotografiji posebnu draž iliti čar.
Kladim se, da ćete se, čim budete uskoro stajali pred nekom zgradom kao pred oltarom, setiti ovih fotografija.
Vi ćete s pravom pomisliti: Pa tako mogu i ja!
Ovo je orginalni snimak, namerno sam izostavio korekturu objektiva, tako da plava linija sasvim levo nije ravna nego lagano ovalna.
Imam informaciju da novi vlasnici nameravaju da uklone ovaj mural sa Bajlonove pivare u Skadarskoj. - napisao je RELJA na svojem postu u maju ove godine i dodao nekoliko zanimljivih slika.
Ostale fotografije iz Skadarske ulice:Ja sam mu poslao privatnu poruku u kojoj sam se požalio da sam od jedne slike dobio napad vrtoglavice. To nije tako bezopasno u mojem "uzrastu".
On je odgovorio da je on samo postavio slike, koje je neko drugi slikao.
Ja sam pokušao da ispravim "krive Drine".
Znam da Skadarska ulica nije vrlo široka, ali verujem da se tamo mogu napraviti bolje slike.
Ne mora biti uvek biti "oltarska perspektiva", može se slikati u nevolji i uzduž ulice, ali vertikalne linije trebaju ostati na slici "prilično" vertikalne.
Pozivam ekipu foruma na fotografsku ekspediciju u Skadarsku ulicu, posebno zato, jer će možda uskoro ti murali nestati!
Mislite na potomke!
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema?page=2228
Dokaz da se u Skadarskoj može napraviti zanimljiva fotografija - Autor Zoran Životić.
Ево за Рундеов форум одличног примера у ком тренутку не шкљоцнути!
Овде је фотограф баш желео да услика трамвај, ако вам се пак само зграде сликају, када сте за то већ нашли времена, сачекајте стрпљиво још минут два, да трамвај, аутобус, аутомобил или пешак прођу па тек онда сликајте.
Било је сувише много слика на овом форуму са ненамерно исликаним возилима која заклањају делом или у целини оно што заправо треба да се види !
Иначе зграде су овде под добрим углом усликане, али би се још боље виделе, да је у овом примеру, фотограф стао мало даље на леви тротоар, Тиме би прочеља била ''шира'' а самим тим и прегледнија ....
Овде се због сликања практично из профила, зградама према Правном, уопште добро не виде детаљи фасада.
Eво овако, a може и шире ... Што шире то боље!
Beogradska ulica Ron Fishera - 24.5.1966
Četri centra interesa fotografije nalaze se na secištu dve horizontale i dve vertikalne linije zlatnog reza.
Dijagonalna perspektiva zahteva da se dijagonale u slici (šine) sastaju ili vode u jedan centar (interesa) koji leži u - kao u ovom slučaju - u secištu donje horizontalne i desne vertikalne linije zlatnog reza.
U levom centru (interesa) nalazi se broj tramvaja.
Moram dodati još nekoliko primera, da bi ovo pravilo postalo svakome upečatljivo. Vrlo lepa slika Ron Fishera, ali ja sam je porezao da demonstriram pravilo dijagonalne perspektive.
Hvala Francuz - to je bio prenos misli! Tvoja slika Rona Fishera je na žalost uspela samo kao dokument o jednom tramvaju, ali je kao fotografija loša.
Optimalno bi trebalo da nestanak ulice prema Pravnom fakultetu leži u levom donjem centru interesa (po zlatnom rezu) i da bi to tako bilo nedostaje čitavi pešački deo ulice - levo na slici.
Ovako kako jeste izgleda slika kao nesrećno posečena. U suštini se tvoja kritika sa drugim argumentima slaže sa mojom.
Ali ipak...Ron je i na ovoj lošoj slici ostavio vertikale kuća vertikalne! Pola mu se oprašta.
Verujte mi, slikati Kalemegdan nije baš neproblematično!
A onda je stigao jedan mladi čovek iz Australije, da nam uslika jednu lepu fotografiju.
Sliku sam našao u internetu, na žalost ne znam više ime autora.
Fotografija je lepa, ali nije estetski otimalna.
Laterna je vertikalna, rub bedema je horizontalan, sve kako treba, ali laterni je odsečen donji deo.
Nemojte nikada odrezati ljudima samo cipele ili stopala i objektima, koji se skoro u celosti vide postolje - to je fotografski smrtni greh!
Sasvim druga situacija je ako se na fotografiji vidi samo recimo gornji deo laterne. Estetski "dopušten" je i takozvani holivudski kadar, kada se donji rub slike nalazi negde iznad kolena, (ali nikad iznad cipela!)
Nadocrtao sam malo neba, tako da krošnja stabla ne bude odsečena i dodao malo snega, tako da se laterna vidi u celosti i sve komponirao tako, da laterna stoji na levoj liniji zlatnog reza.
Postavlja se pitanje, treba li zbog prokletog zlatnog reza žrtvovati deo lepog bedema na levoj strani slike?
Problem bi bio rešen, da je fotograf otišao samo nekoliko koraka unazad. Tada bi se videla laterna u celini i mogla bi "sesti" u levu vertikalu zlatnog reza, levi deo bedema bi se video kao i sada i istovremeno bi se dobilo malo zanimljivog bedema i na desnoj strani slike.
Cepidlačenje?
Nije cepidlačenje, ja samo tražim estetski optimalnu kompoziciju!
U ovoj drugoj verziji moramo zaboraviti zlatni rez, da ne izgubimo lepi deo bedema levo.
Kada imate pred sobom ovakvu scenu, možete da birate:
Centralnu ili kako ja rado kažem "oltarsku" prespektivu
ili kompoziciju po zlatnom rezu, kada ćete vrata smestiti na levu ili desnu vertikalnu liniju zlatnog reza.
Vertikale vrata moraju naravno biti vertikalne!
Pravilo: Na jednoj fotografiji može biti sve neoštro, ali jedan detalj MORA BITI oštar!
ili - kako me prije nekoliko dana automatika moga digitalca nasamarila.
Prosjaci su tema, koju ni jedan ambiciozni fotograf nije propustio.
Ugledao sam jednog takvog jadnog mršavka ukipljenog pred ulazom crkve.
Ne bi bilo problema da ga sa manjim teleobjektivom neupadljivo uslikam, ali sam odustao. Bilo mi ga je žao, izgledao je kao šaka jada.
Prošao sam pokraj njega i ušao u crkvu u kojoj se upravo održavao nekakav vokalni koncert - ali koji me ni najmanje nije zainteresirao.
I naravno, vrag mi nije dao mira: U toku tri sekunda uključio sam fotoaparat, instiktivno odredio kompoziciju i pritisnuo okidač i onda sam se okrenuo prema oltaru i pravio kao da slušam koncert.
Kasnije sam ustanovio da me automatika digitalca nasamarila: lepo je izmerila udaljenost i postavila oštrinu na najbliži objekt i tu je izmerila i svetlost scene.
To mi se naravno nikada ne bi dogodilo sa dobrim starim analognim aparatom. Situacija u crkvi je bila takva, da se nisam usudio ponoviti snimak manualno.
Rezultat: Da je prosjak na fotografiji bio oštar i prepoznatljiv, nikada tu fotografiju ne bih objavio.....
A kako je Debeljković slikao neoštre fotografije? Pogledajte, sve je neoštro...ali kapi na staklu su oštre!
PARIS - 1975
Slikao sam kroz prozorčić brodića, koji vozi turiste na Seni.
Sa teorije na delo!
Sve ono šta sam do sada pisao o frontalnoj odnosno centralnoj i dijagonalnoj perspektivi, o horizontalnim i vertikalnim linijama i zlatnom rezu možete videti realizirano u fotografijama Zorana Životića.
Njegovu galeriju sam otkrio prije nekoliko godina u internetu. Kada sam video ovu fotografiju.....
...poslao sam mu e-mail i pitao, zašto mi je "ukrao" motiv, jer bi i ja mogao da potpišem tu sliku.
http://zivotic.com/photo/top.aspBio je obradovan i malo začuđen da se neko raspekmezio, kada je video njegovu fotografiju....
Prilažem nekoliko njegovih fotografija, a ostale možete videti na njegovoj galeriji na linku:
Bezistan i zlatni rez!
Hram i "oltarska" perspektiva.
Fotografije Rona Fishera snimljene 23. i 24. 5 1966 u Beogradu su od autora već obrađene. On se potrudio za dobar estetski izgled - sve vertikalne linije su zaista vertikalne!
Kompozicije fotografija su u većini, iako ne sve, dobre ili čak optimalne. Ove slike mogu obradovati i ljubitelje parnih lokomotiva.
FORMAT FOTOGRAFIJE je važni element fotografske estetike, jer se u njegovom okviru odigravaju svi ostali estetski principi.
"Pogrešni" format može da smanji vrednost jedne fotografije!
Format može biti kvadrat, vertikalni i horizontalni format i panorama i svi oni imaju vlastitu estetsku i emocionalnu vrednost.
KVADRAT je statični format, koji ubija svu dinamiku sadržaja slike.
To je kvadratura kruga. Neki sadržaji mogu dobro u Kvadratu izgledati, deluju dekorativno, ali su "bez života".
Kada sam u mladosti škljocao na formatu 6x6 cm, uvek sam rezao fotografiju i pretvarao u horizontalni format na primer 6x4 cm.
Fisher-ova lokomotiva u kvadratnom formatu gubi svu dinamiku! Horizontalni format je adekvatniji sadržaju slike.
VERTIKALNI FORMAT ima nečega majestetičnog i stabilnog - setite se fotgrafija naših predaka, koji su stojeći pozirali u fotografskom ateljeu.
Postoje sadržaji, koji zahtevaju ovaj format.